Духовна слобода

Пише: Војин Калпачина

Не знам како је код других али ја сам 30.08.2020. године у својој 68. години први пут осетио праву слободу у метафизичком смислу. У материјалном смислу нисам имао проблема, али шта то вреди кад нисам имао душевни мир. Упркос ситним подлостима бивших усрећитеља народа, ситних душа, све ће бити у реду како Бог заповеда. Зато сачувајмо мир, сви аргументи су на нашој страни. Европска комисија им је очитала сјајну лекцију поводом њихове жалбе и тражења помоћи за очување националне авио компаније. Тако ће им бити за све. Нека не потписују законе изгласане у Скупштини, нека се жале за сада њиховом Уставном суду који ће ускоро бити независан, не вреди им. То су само последњи трзаји губитника.

Уживам у победи и сјајним потезима Владе и њених министара. Само се не љутимо једни на друге, тежимо општем интересу. Циљ нам је свима познат. Сада се препознају прави у свакој области живота. Невероватно да од средње школе и времена студија исти они моји истомишљеници и данас пропагирају праве цивилизацијске вредности. Нико од нас није био комуниста, можда је понеко морао бити члан партије због запослења. Спрдали смо се и исмевали оне активисте који су партијски деловали на факултетима. Наше друштво је упражњавало друге хобије. Један од њих, данас угледни професор био је у првим редовима на протесту испред Академије наука. Иначе, он је мој друг из Студентског дома, најбољи студент филозофије и најбољи играч у мојој студентској футбалској екипи. Познато је страдање његовог оца од стране комуниста и Удбе. Он, заједно са нама осталима, није протествовао само против изјаве Председника САНУ, Удбаша, већ против ћутања огромног броја академика. Питам се шта је та институција од времена Меморандума урадила у националном смислу. Уместо да изађе из канџи Удбе и комунизма, њихов Председник тврди да Косово ни de facto ни de jure није у саставу Србије. Сваки студент прве године права зна да то није тачно. Забринут сам за стање нације. Но у Бога се надам да ће нам просветлити пут у Србији као што се то десило у најлепшој држави на свету која сада сија божанским сјајем.

Што се мене тиче тај који се представља као председник Академије је прошлост. Пробудиће се Бог у витешком народу српском који је побеђивао у свим ратовима и донеће и Србији слободу као у Црној Гори, па ће две старе државе у сагласју побеђивати и из времена бесмисла прећи у време демократије и поштовања закона истих за све. Онај ко износи лажне тврдње за de facto и de jure одговараће не само по Божјим него и по овоземаљским законима, а ови који њега подржавају нека се замисле да ли хуле на Бога. Насилном западном свету баш и не цветају руже (терористички напад на Белу Кућу) а наша мајка Русија је сваким даном све јача, а руски Цар се 19. јануара 2020 год. купа у Богојављенској водици. Од Бога му здравља! Његош би подједнако благосиљао Црну Гору, Србију и Русију. То ове „моралне громаде“ из Академије наука не разумеју. Но важније је да то одлично разуме највећи и најбољи део нашег народа. Ту не спадају Југословени и комунисти јер они су рекли „није важно које си нације и вере“ одн. одрекли су се и нације и вере у корист југословенства и комунизма. Ја им кажем: Па хајде да сви будемо Срби. Они не пристају на то иако су сами рекли да није важно које си нације и вере. Ту нешто није у реду и није у складу са логиком. Ти који неће да буду оно што су били њихови стари за сва зла овога света оптужују Србе, своје претке и њихову цркву, а изнад свега Русију. Један паметни новинар њих назива аутошовинистима. Мислим да греши јер по дефиницији аутошовинистима се могу називати само припадници српског народа. Они то по њиховом признању нису већ су Југословени, мондијалисти, интернационалисти, грађански и мултиетнички оријентисани. Погледајте само Списак 88, па ће вам све бити јасно. Него пустимо њих и манимо се њиховог ћоравог посла.

Окренимо се будућности. Помозимо колико можемо нашим државама да иду у правцу обнављања традиционалних вредности, да Србија и Црна Гора буду као што су биле пре 1918 године. Дај нам Боже мира, здравља, слоге у породици, а за остало ћемо се ми побринути угледајући се на наше старе. Ослобођени стега из антицивилизацијског доба сви ћемо пружати више, окренућемо се раду и реду без величања пропалих идеологија, демагогија и празних прича где ће свак наћи место које му припада. Не сме бити негативног система вредности. Највећи треба да заузимају најбоља места. Узмимо пример изгнанства нобеловца Солжењицина, можда највећег страдалника из времена бољшевизма који је на новинарско питање дао сјајан одговор. Питање је гласило: „Како се осећате по повратку у роднину“? „Ја сам увек био у њој, јер роднина је тамо где сам ја“.

Доласком руског Цара вратила се снага Русије. Нека се наши главари угледају на њега. Нека они буду фино са свима као Његош и краљ Никола, али Русија испред свих. „Бог високо, Русија далеко“, али молити се Богу и држати се Русије. Поштујем и друго мишљење, напр. англофила али га не ценим. Уствари, све што је у оквиру вербалног је у реду. Само неки су судили за вербални деликт и деликт мишљења! Црни су то били закони и још црње судије.

Млада црногорска власт строго поштује законску процедуру коју бивша власт назива кохабитацијом, јер тако покушава да релативизује победу на изборима. Формално правно се то назива кохабитацијом, али суштински је то принудна сарадња са једном државном институцијом са ограниченим роком трајања. Сачекајмо стрпљиво крај те институције. Спремајмо се за изборе у Никшићу и попис становништва, а губитник нек и даље окривљује Србију за мешање у изборни процес. Он мисли да сви раде оно што је он радио са Луксембургом и сада у параноичном страху сања Србију и Русију, свестан неминовности новог пораза, заборављајући каквим све именима је називао учеснике величанствених Литија. Атеистима се Бог отео контроли, како то њихова Удба није осујетила. Онај академик је признао пре неко вече на Јавном сервису да су они криви јер нису довољно прогањали Бога, били су народ али нису убили Бога у њему чак ни на Голом Отоку и на Жутој греди. Зато им сада преостаје само да криве Србију и Русију.

Наше је да радимо на помирењу само са онима који можда и неби били на њиховој страни да нису били уцењени егзистенцијом породице и који су многим другим претњама приморани да гласају, кривотворећи стварну вољу грађана. И врапци знају какве методе су биле на делу. Не знам да ли ми је била тежа она власт од 1945. до 1990. год или ова задњих 30 година која је формално дозвољавала вишестраначке изборе, а уствари, пошто су сва средства принуде била у њиховим рукама, сви збори и референдум о самосталности су били лажирани. Зато спремимо се за прве слободне вишестраначке изборе где ће сви моћи да слободно изаберу своје представнике и онда је тај глас народа глас Бога. Комунисти никада и нигде нису победили на слободним изборима па неће ни сада.

Зато главо горе, молимо се Богу да нам да снаге да добијемо битку до краја.

Живела освештана Црна Гора, живела Србија и живела Русија!

Прочитајте ЈОШ:

Стефан Немања – ФАСЦИНАТНО!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: