Dupliran broj stranih radnika – uticaj na budžet Srbije

Broj radnih dozvola i stranih radnika u Srbiji je u prethodna tri meseca više nego dupliran i taj trend koji povoljno deluje na naš budžet će sigurno biti nastavljen, smatra ekonomista Ivan Nikolić.

Kada vas na ulasku u autobus gradskog prevoza dočeka širok osmeh vozača iz Šri Lanke, koji na kraju vožnje još i očisti autobus, osim toga što je uneo nešto novo u ovdašnju poslovnu kulturu, sa ostalim zaposlenim iz inostranstva doneo je i dodatni prihod našem budžetu koji sudeći prema najnovijim podacima uopšte nije zanemarljiv, prenio je Sputnjik.

Srbija je za prvih šest meseci ove godine strancima izdala 24.785 radnih dozvola, što je za hiljadu više nego za celu 2021. godinu. To je značajan rast i u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je izdato 35.168 dozvola, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Za tri meseca duplo više stranih radnika

Posebno pada u oči rast dozvola i stranih radnika u poslednja tri meseca koji je dupliran. U martu ih je izdato oko 11.700 da bi ih na kraju juna bilo skoro 25.000.
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine, Nepala, Šri Lanke… Među 10 najbrojnijih su i oni iz komšiluka – iz Crne Gore, BiH i Severne Makedonije.
Direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu, dr Nikolić za Sputnjik kaže da je, možda ne tako kao ranije, ali i dalje izvestan odlazak naših ljudi na rad u zemlje zapadne Evrope, gde su Nemačka i Austrija bile najčešće odredište. Suočena sa nedostatkom radne snage, ali i sve slabijim ekonomskim rezultatima Nemačka je umnogome olakšala dolazak radnika, gde čak ni poznavanje jezika više nije uslov.
Stranci dobra alternativa
Odlazak naših radnika se, smatra on, ne može tako lako zaustaviti i zato smatra dobrim to što za deficitarna zanimanja kakva su ona u građevini, poljoprivredi, sektoru turizma i ugostiteljstva, za nedostajuće vozače postoji rešenje.
Nedostatak pojedinih radnika, kako kaže, nije samo posledica migracija, odnosno odlaska ljudi odavde već i slabog nataliteta, mentaliteta pojedinih ljudi i nespremnosti da se radi, loših radnih navika.
„Nema druge opcije, nema alternative. Ovde ne postoji rezerva, a pogotovo što je i dalje prisutna velika zainteresovanost, ili makar ne jenjava zainteresovanost stranih investitora za otvaranje novih pogona. Svi oni traže novu radnu snagu“, ističe naš sagovornik.