Dušan Silni svetac bez oreola

Bronzani Dušan Silni, postavljen nedavno na skopski Most civilizacija, izazvao je strah i mržnju lokalnih Albanaca koji su ga oštetili. Sumnja se da je napad imao i verske pobude jer je polomljeno Dušanovo vladarsko žezlo sa krstom, kao i krst sa šara – simbol hrišćanske vaseljene. U rušenju su učestvovali i ministar ekonomije BJRM Valjon Sarađini, poslanik Ermira Mehmeti i Izet Medžiti, predsednik skopske opštine Čair.

S druge strane, popularni skopski sajt „Makedonska nacija“ predstavlja najmoćnijeg Nemanjića kao makedonskog cara Stefana. Ovi događaji ukazuju na to da oreol Dušanove moći nije izbledeo ni skoro sedam vekova posle njegove smrti, smatraju istoričari.

– Car Dušan je za života bio veoma poštovan, ne samo od Srba, već i od Bugara i Grka. On je silan, ali civilizovan vladar u čijoj državi vladaju zakoni. Njegovu negativnu sliku u istoriografiji tek kasnije stvara carigradska patrijaršija ne opraštajući Dušanu stvaranje srpske patrijaršije – kaže istoričar prof. dr Vlada Stanković.

Ipak, Dušanov kult opstaje u narodu, o čemu u 17. veku svedočanstvo ostavlja patrijarh Pajsije Janjevac:

– Bog je cara Dušana proslavio kako za života tako i posle smrti, o čemu svedoče i ukrašene mošti njegove, od kojih se deo glave nalazi u Prizrenu, dva-tri dela u Gračanici, a ostalo sam bog zna gde je.

Početkom 20. veka protojerej dr Radoslav Grujić, istoričar, teolog i arheolog, uočava da se Dušanovi ostaci nazivaju „mošti“ kao da je svetitelj.

Iz patrijarhove beleške vidi se da su mošti Dušanove posle propasti njegovog Manastira Svetih arhanđela raznesene. Vrlo je verovatno da im je tada pripisivana čudotvorna moć. Narod, a naročito potomci stare vlastele, u doba teških nevolja posle pada pod tursku vlast, otimali su se o delove kostiju velikog cara kao o amajlije – zaključio je dr Grujić.

On 1927. godine započinje arheološka istraživanja ostataka Manastira Svetih arhanđela. Iako se nisu videli ni njeni temelji na platou u kanjonu Bistrice, Grujić beleži da narod to mesto smatra svetinjom, i da tu svakodnevno dolaze žene svih vera i nacija da se mole za zdravlje svoje dece. Mistična atmosfera bila je ista kao 1343. godine, kad su na isto mesto doneli bolesnog Dušana, koji je lebdeo na ivici smrti. Čudom je ozdravio kraj stare crkvice Svetih arhanđela, koja se tu na nalazila, a u znak zahvalnosti je na istom mestu podigao veliku zadužbinu „vojvodama nebeskih sila“.

U ostacima hrama tokom iskopavanja, Grujić pronalazi grob zatrpan polomljenim mermernim ukrasima, sa mermernom pločom na dnu koja je skrivala hrpu snežno belih kostiju.

– To su nesumnjivo ostaci tela velikoga cara Dušana koje je posle razorenja i pljačkanja Manastira Svetih arhanđela i careve grobnice neka pobožna ruka sklonila pod ploču, a sve drugo raznela je sujeverica i pobožnost – zabeležio je Grujić.

Lokalitet se našao pod opsadom sakupljača relikvija koje nije mogla da obuzda ni vojna straža.

– Prelepe mermerne ukrase ne raznosi samo sujeveran prost svet. Jedan viši državni fukcioner odneo je tri u Beograd. Dao je da se kao amajlija uzidaju u temelje kuće – zabeležio je profesor Grujić.

On krije mošti cara Dušana od sujevernih sakupljača relikvija i krišom ih nosi u Beograd, gde 1937. osniva Muzej SPC i daruje mu svoju prebogatu biblioteku i arhivu. Tokom nemačkog napada 6. aprila 1941. Grujić trči kroz Beograd pod kišom bombi, ulazi u muzej i leže preko jedne od kartonskih kutija štiteći je telom. Isto ponavlja i 1944. godine tokom savezničkog bombardovanja. Tek mnogo kasnije otkrilo se da su u kutiji bili skriveni Dušanovi ostaci.

Profesor Grujić je od 1941. zbrinjavao srpske izbeglice iz NDH, sakupljao podatke o ustaškim zločinima i spasavao relikvije iz fruškogorskih manastira, ali komunističke vlasti ga 1944. izbacuju s univerziteta i osuđuju na gubitak građanskih prava. On umire zaboravljen i siromašan, a budućem patrijarhu Germanu ostavlja zavet da čuva Dušanove mošti.

One su na očaj tadašnjeg režima prenete 18. maja 1968. u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu, gde i danas počivaju. Tajni izveštaji Udbinih „verskih komisija“ pokazuju da se odustalo od sprečavanja prenosa moštiju, u strahu od reakcije hiljada poštovalaca srpskog cara koji su koračali u njegovoj pratnji.

NESTALI CARSKI UKRASI

Profesor Grujić 1927. godien sa lokaliteta Sveti arhanđeli prenosi u skopski Muzej Južne Srbije više od 1.200 kamenih ukrasa Dušanove zadužbine. Posle 1945. godine komunističke vlasti ukidaju muzej, a Grujićevi nalazi se povlače po raznim lokalnim depoima i raznose se bez kontrole.