Duško Čelić: Čas slobode uživo – Kosta Bulatović (1937-2023)

Narodni tribun, jedan od pravaka Pokreta otpora Srba sa Kosova i iz Metohije, Kosta Bulatović, upokojio se na Blagovesti ove godine. Otišao je u tišini jedan od prvaka i možda jedini koji je ostao do kraja života odan srpskoj slobodarskoj ideji čiji je začetnik bio, ne tražeći (i ne dobivši) ništa materijalno za svoje zasluge. A zasluge ovog hrabrog, doslednog, skromnog i narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi vernog rodoljuba, za nacionalno bućenje Srba na Kosovu i u Metohiji, bile su nemerljive. Njegovo hapšenje, na Blagovesti 1986. godine, pod sumnjom da je ”učinio krivično delo neprijateljske propagande”, zbog pokretanja peticije 2011 Srba o albanskom teroru i teškom položaju srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji, bilo je inicijalna kapisla opštenarodnog bunta Srba sa Kosova i iz Metohije. Početak otpora protiv višedecenijske albanske komunističke represije, zuluma i pritiska albanskih separatista  i ćutanja srpskih komunističkih konformista u Prištini, Beogradu, Novom Sadu… Njegov potonji doprinos Pokretu otpora bio je izuzetno dragocen.

Sećam se živo i danas te noći. Kao student četvrte godine prava na Pravnom fakultetu u Prištini, bio sam učesnik i svedok okupljanja naroda ispred kuće Koste Bulatovića u Kosovu Polju – prigradskom naselju kraj Prištine, koje je potom postalo neformalna prestonica Pokreta otpora. Te noći zapaljena je luča, koja je nakon decenija antisrpskog komunističkog separatističkog mraka, osvetlila i pokazala svu težinu položaja Srba na Kosovu i Metohiji. O Kosti Bulatoviću, do tada gotovo da ništa nisam znao, ali sam, kao mladi buntovnik, smatrao da je moja dužnost da se solidarišem sa ideološki motivisanim hapšenjem jednog Srbina, kao i sa mojim narodom, čiji sam nervnopravan i težak položaj razumeo, svedočio i živeo. Čitave noći pristizali su Srbi iz Metohije, sa centralnog Kosova, iz Kosovskog Pomoravlja, Ibarskog Kolašina… Ređali su se na ”bini pod vedrim nebom” besednici, seljaci, radnici, službenici, ”običan svet” iz naroda, svedočeći autentično svoju muku, pronoseći slike diskriminacije, nepravdi i stradanja, solidarišući i identifikujući se sa Kostom Bulatovićem. Bio je toj moj drugi univerzitet – Slobodni univerzitet, koji je započeo Časom slobode uživo. Drugi univerzitet po redosledu, ali po značaju za formiranje moje ličnosti i stava o srpskom pitanju na Kosovu i u Metohiji, svakako prvi. Na tome sam neizmerno zahvalan počivšem Kosti Bulatoviću, kao što verujem da treba da mu bude zahvalan čitav naš rod.

Posle nesvakidašnje noći, sutradan ujutru otišao sam na Fakultet na časove Kriminologije. Profesor, rodom iz Dušanova kod Prizrena, odavno odseljen za Beograd, radio je kao ”kosovski kadar” u strukturama SUP-a na saveznom i republičkom nivou. Čas je započeo pitanjem ”da li je neko prošle noći prisustvovao skupu srpskih nacionalista u Kosovu Polju?” Iz prepune studentske sale, javilo se svega nekoliko nas (tačnije, nas trojica). Ukorio nas je rečima da je to bio ”skup protiv bratstva-jedinstva kojim se razbija zajedništvo naroda i narodnosti, da na takve skupove ne treba da idemo i da ”ne dozvolimo da budemo zavedeni”. Istina, osim tog mučnog saznanja da oni koji treba da nas uče pravu i pravdi, podilaze nepravdi prema sopstvenom narodu i uče nas da i mi budemo takvi, dalje posledice nismo trpeli. Možda i zbog toga što je duh ”buđenja naroda”, duh srpskog nacionalnog slobodarstva, bio nepovratno pušten iz boce, a ja sam i takvom reakcijom profesora, bio utvrđen u veri da sam te noći bio na pravoj strani i da na njoj treba da ostanem..

Borba za slobodu Srba na Kosovu i Metohiji započela je upravo tim časom slobode uživo, u Kosovu Polju, na Blagovesti 1986. godine, koje oportunističko komunističko vođstvo u Srbiji, na čelu sa Ivanom Stambolićem, nije moglo ili nije smelo da razume.

”Srpsko proleće na Kosovu i u Metohiji”, autentična pobuna Srba protiv nepravdi, pritisaka i zuluma albanskih komunista i separatista, čiji je jedan od najistaknutijih inicijatora bio Kosta Bulatović, ovaplotio se u čuvenom Pismu iz Kosova Polja – peticiji 2011 potpisnika. To pismo, kao kakav proglas o slobodi, čitalo se (polu)tajno u svakoj srpskoj kući na Kosovu i u Metohiji. Desetine hiljada Srba identifikovlo se sa opisom teškog stanja Srba na Kosovu i u Metohiji, zahvaljujući onim najslobodnijim i najhrabrijim među njima – tribunima i potpisnicima.

Hrabrošću Koste Bulatovića i ostalih narodnih tribuna koje je predvodio, tada je otvoreno srpsko nacionalno pitanje, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u komunističkoj Jugoslaviji, koja je, posle Brozove smrti, brojala poslednje godine. Pokazalo se da masovan i organizovan bunt obespravljenih i odvažnih ljudi, spremnih da se bore do kraja za svoja prava, može uzdrmati okoštalu vlast i pokrenuti istoriju. Taj glas slobode bio je ujedno i ”neoprostiv greh”, za one koje danas nazivamo ”politički zapad”. Za one kojima je Jugoslavija bila poželjan državni provizorijum samo uslovno. Dotle dok su u njoj Srbi bili državno podeljeni na republike i pokrajinu Kosovo i Metohiju u kojima su bili manjina, lukavo razdrobljeni na veštačke nacije, prepuštani asimilaciji a i tamo gde su bili demografska većina (tzv. uža Srbija), državno i ustavno osakaćeni. Srpskom narodu nije bilo dozvoljeno da se nacionalno i državno uspravi, da preuredi državu Jugoslaviju, koju je (po drugi put) stvorio. Zato je pokrenut secesionistički građanski rat u kome je poginulo i stradalo na desetine hiljada ljudi, u kome je druga Jugoslavija u krvi nestala a veliki deo srpskog naroda trajno prognan iz svojih vekovnih domova sa svojih istorijskih teritorija. Da ironija bude veća, za secesionističko rasturanje zajedničke države, okrivljen je narod koji je podneo najveće žrtve za njeno stvaranje i koji zbog toga ”mora da snosi posledice”.

Poslednji čin tog kažavanja čitavog jednog naroda, zbog glasa slobode koji je podigao, odigrava se danas tamo gde se taj glas i začeo – na Kosovu i u Metohiji, 37 godina nakon otvaranja srpskog nacionalnog pitanja u komunističkoj Jugoslaviji. ”Politički zapad” bi da taj krug simbolički zatvori baš na njegovom izvorištu i žilištu po modelu ”poražene nacije”.

Zbog toga je danas, više nego ikada, važno baštiniti slobodarske istorijske tekovine srpskog naroda, boriti se protiv nametanja jarma ”poražene nacije” i nepristajanje na obezvređivanje žrtava koje je srpski narod dao za sopstvenu slobodu i za slobodu drugih naroda, od Kosovskog boja do Bitke na Košarama.

Zbog toga je danas, više nego ikada, važno vrednovati i čuvati sećanje na događaje i ljude značajne za srpsku nacionalnu istoriju. Baštiniti nacionalnu slobodu i lučonoše  slobode. Činjenicama razobličavati ideološke antisrpske stereotipe o Kosovu i Metohiji  i o Srbima, naročito o Srbima sa Kosova i iz Metohije – Kosovcima i Metohijcima. Jedan od tih nacionalno značajnih događaja bio je rađanje Pokreta otpora Srba sa Kosova i iz Metohije, koji je predvodio narodni tribun Kosta Bulatović, koji je kasnije prerastao u opštesrpski nacionalni pokret.

Zbog toga je danas, više nego ikada,  važno da se zna da su se, iako malobrojni i svakojako desetkovani, Srbi sa Kosova i iz Metohije prvi suprotstavili komunističkoj antisrpskoj politici u Jugoslaviji, u verziji albanskog komunističkog secesionizma.

Zbog toga je danas, više nego ikada, važno da se zna da je Čas srpske slobode uživo, po prvi put u komunističkoj Jugoslaviji održan u Kosovu Polju, na Blagovesti, 1986. godine i da ga je simbolički vodio Kosta Bulatović iz Okružnog zatvora u Prizrenu u kome je bio zatočen, jer je želo da bude, jer je bio i ostao slobodan Srbin.

dr Duško Čelić,

student Slobodnog univerziteta i slušalac Časa slobode uživo, održanog u Kosovu Polju, na Blagovesti, 1986. godine