Двије трећине грађана вјерује да се протестима може доћи до промјена у друштву

Двије трећине грађана Црне Горе познаје неког ко је у претходних неколико година учествовао у протестима, њих исто толико вјерује да се протестима може доћи до промјене у друштву. Иако преовладава став да полиција не употребљава прекомјерну силу, 53 одсто грађана сматра да надлежни поступају селективно у односу на одређене врсте и организаторе јавних окупљања.

То је, како преноси ПР Центар, саопштено на прес конференцији Института алтернатива поводом представљања резултата истраживања јавног мњења о слободи јавних окупљања у Црној Гори.

Истраживач јавних политика у Институту алтернативе, Милена Мук подсјетила је да је према недавно објављеном извјештају Министарства унтрашњих послова, само у 2020. години, збирно преко 1,2 милиона особа учествовало у јавним окупљањима и јавним приредбама.

„Ови трендови су умногоме нашли одраз и у резузлтатима истраживања јавног мњења које данас представљамо. Тачно двије трећине грађана Црне Горе познаје неког ко је у претходних неколико година учествовао у протестима, док је у њима непосредно учествовало двије петине испитаника“, истакла је Мук.

Грађани који су учествовали у протестима, како је навела, већином вјерују у њихову моћ да произведу конкретне промјене.

„На другој страни, више је грађана који сматрају да не могу без страха и слободно да учествују у протестима, од оних који сматрају да могу без одређених посљедица да практикују слободу окупљања“, рекла је Мук.

Директор Ипсос-а, Владимир Раичевић, казао је да је истраживање спроведено од 16. до 19 априла ове године на узорку од 1022 испитаника старијих од 18 година.

Раичевић је рекао да двије трећине грађана Црне Горе тврди да познаје неког ко је у претходних неколико година учествовао у протестима или јавним окупљанима, а 40 одсто грађана је некада током живота узело учешће у јавним окупљањима.

„Троје до петоро грађана који су учествовали на протестима сматрају да су они довели до испуњења циља због чега су се и окупили, а скоро половина мисли да је њихов утицај био изразито велики. Са друге стране, скоро четвтина грађана Црне Горе не вјерује да су протести, на којима су учествовали, испунили циљ који су имали“, казао је Раичевић.

Најчешће споменути разлог за неучешће у протестима је, како је навео, процјена да јавна окупљања не могу да допринесу било чему, док је други везан за недостатак интересовања.

„Скоро сваки десети грађанин који није учествовао у протестима се на то одлучио како не би угрозио свој или посао неког од чланова породице“, казао је Раичевић.

Појаснио је да су мишљења грађана уједначена по питању поштовања слободе окупљања у Црној Гори и слободном учествовању од стране грађана, па у оба случаја око двије петине њих сматра да се слобода не поштује.

„Када питамо грађане колико се слобода јавног окупљања, односно протеста, поштује у Црној Гори, 36 одсто грађана каже да се не поштује, док 27 каже да се поштује. На питање да ли грађани могу слободно да учествују у јавним окупљањима и протестима, без страха да ће због тога бити изложени различитим притисцима или кажњавању, ту скоро 40 одсто грађана каже да не могу слободно учествовати. Двије трећине грађана Црне Горе вјерује да се протестима може доћи до промјена у друштву. Од тих грађана скоро половина види да су то политичке промјене, а нешто више од четвртине заштита животне средине“, објаснио је Раичевић.

На питање да ли би се прикључили протестима, 43 одсто грађана је рекло да би, а 41 одсто њих кажу да се не би прикључили.

„Најчешће споменути циљеви су везани за економију и екологију, док се за политичке циљеве опредијелило три од десет оних грађана који би били спремни да учествују у протестима. Самоникли покрети и грађанске иницијативе су најчешће споменути организатори које би грађани пратили, али ни црква, НВО сектор и синдикати нијесу далеко“, навео је Раичевић.

Најчешћи разлог за мањак спремности за учешће у протестима и јавним окупљањима, како је појаснио, лежи у недостатку увјерења да се јавним окупљањима може нешто постићи, док се истиче и неповјерење према интересима организатора јавних окупљања.

Додао је да, слично као и у случају разлога за неучешће, једна од десет особа брине да може трпјети притиске због учешћа.

„Полиција и МУП се истичу као кључне институције којима треба пријавити јавна окупљања или протесте. Више од једне трећине грађана Црне Горе није знало или жељело да јасан одговор на ово питање. На однос полиције према протестима и протестантима се углавном благонаклоно гледа, а јако распрострањено мишљење је и да су сувише благи у својим процјенама безбједносних ризика. У мањини су грађани који на полицију гледају као да је престрога и да претјерује са силом“, казао је Раичевић.

Навео је да више од три четвртине грађана види протесте као опасност за ширење корона вируса, док их чак двије трећине истиче као велику опасност, а за једног од десет грађана протести нијесу опасни у том погледу.

„Дакле укупно 76 одсто грађана сматра да су протести и јавна окупљања опасност због ширења коронавируса“, рекао је Раичевић.

Према његовим ријелима, четири од пет грађана је вјеровања да је заштита здравља становништва приоритет, макар се то односило и на слободу окупљања.

„У том погледу се надлежни органи у већој мјери виде као селективни када су у питању протести, па дају дозволе у складу са тим ко их организује и због чега“, навео је Раичевић.

Када је у питању извјештавање медија о протестима троје од петоро грађана сматра да су извјештавања углавном била пристрасна и необјективна.

„Као најчешћи канали информација о протестима и јавним окупљањима су друштвене мреже, а слиједи их ТВ. Скоро половина грађана се информисала путем друштвених мрежа“, рекао је Раичевић.

Милена Мук је додала да је у порасту број непријављених окупљања, а друштвене мреже постају њихово извориште.

„Упркос значајном броју грађана који препознају своје формалне обавезе у односу на адресе на које треба да пријаве јавно окупљање, дефинитивно треба порадити на бољем информисању грађана и грађанки о њиховим правима у погледу слободе јавног окупљања и формалних адреса којима је потребно да се обрате да би се јавно окупљање пријавило“, рекла је Мук. Она је најавила да ће Институт алтернатива до краја мјесеца представити и налазе свеобухватног квалитативног мониторинга јавних окупљања у Црној Гори.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта “Окупљања за људска права: Слобода јавне ријечи у јавном простору“, који спроводи Институт алтернатива у сарадњи са Акцијом за људска права. Пројекат је подржала Европска унија, уз кофинансирање Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: