Dvostruki aršini Evrope: Priština opet pikira na članstvo u Savetu Evrope i poziva se na – multietničnost

Kosovo* ne bi moglo ponovo da aplicira za članstvo u Savetu Evrope ali s obzirom da je u Evropi na snazi politika dvostrukih aršina svašta može da se desi, saglasni su sagovornici Sputnjika.

Premijer privremenih prištoinskih institucija Aljbin Kurti razgovarao je sa delegacijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde je ponovio da bi članstvo Prištine u ovoj organizaciji bilo ne samo od, kako je rekao, istorijskog značaja već da bi imalo i direktnu korist za razvoj demokratije ali i građane, posebne za pripadnike nevećinske zajednice.

Ne mogu dva puta da apliciraju

U svetlu toga Kurti se „pohvalio“ delegaciji PS SE multietničkim sastavom svog kabineta i nivoom zastupljenosti nevećinskih zajednica u državnim institucijama.

Ono što, međutim, nije pomenuo jeste izveštaj eksperata Saveta Evrope u kojem se kritikuju pojedini potezi i odluke vlasti u Prištini — konkretno zbog prekomerne upotrebe policijskih snaga na severu KiM, a konstatuje se i da prištinski režim nema volju za osnivanje Zajednice srpskih opština i da ne poštuje međunarodne sporazume.

Dubravka Filipovski, zamenik predsednika Odbora za evrointegracije u Skupštini Srbije, kaže da Priština pre svega ne može dva puta da aplicira za SE jer je jednom to već uradila.

„U toku su izveštaji SE o stanju ljudskih prava u našoj južnoj pokrajini, ali u okviru SE ima više komiteta kao i Savet Ministra koji daje svoje izveštaje. Ali bez obzira na to što Priština tvrdi da ima multietničku vladu opšta je činjenica da teritorija koja nije priznata u UN ne može da ima atribute državnosti i ne bi trebalo da može da aplicira nigde u međunarodnim institucijama,“ kaže naša sagovornica.

Savet Evrope ne poštuje više svoja pravila

Očigledno je, dodaje Filipovska, da je SE na neki način izuzetak jer je dozvolilo svojevremeno da tzv. država Kosovo aplicira za članstvo u ovu organizaciju.

„O tim duplim standardima koja važe u svetskoj politici govori i ovaj primer, gde sa jedne strane kude Prištinu zbog prekomerne upotrebe sile, a s druge, dozvoljavaju im da apliciraju. Mnogi izveštaji koji stižu u SE, pa i oni koje šalje Srbija, jasno pokazuju kakva je dole situacija, posebno kada je u pitanju položaj srpskog naroda,“ ističe Filipovska.

Sagovornica istovremeno podseća da Srbija u Savetu Evrope nema većinu za svoj stav, što umnogome otežava njen položaj kad je reč o KiM.

„Najveći problem u Savetu Evrope je taj što je to postala institucija koja bukvalno krši svoja pravila po pravilu jačeg i prihvata aplikaciju Kosova što je mimo svih standarda i procedura ove institucije koja bi trebalo da se bori za status i bolji položaj ljudskih prava,“ naglašava Filipovska.

Zoran Anđelković, bivši predsednik privremenog Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, kaže da njega više ništa po pitanju odnosa međunarodnih institucija ne iznenađuje, ali ni po pitanju izjava Prištine.

Interesne grupe a ne pravda i istina

„Objektivni kriterijumi odavno ne postoje. Postoje interesne grupe i politički ciljevi određenih moćnika u Briselu što se posle prenosi u Strazbur tako da istina i pravda ostanu potpuno u drugom planu,“ kaže Anđelković.

Prema njegovim rečima, vreme je takvo da može da se kaže da je od „majmuna odmah nastao lep čovek“ i da se u to poveruje, pa tako i da i na Kosovu i Metohiji postoje demokratija i multietničnost.

„Ovi koji sebe proglašavaju Srbima samo zato što im se prezime završava na –ić i sada sede u kosovskoj vladi mimo volje srpskog naroda postali su veći Albanci od samog Aljbina Kurtija. I onda naravno da će Kurti da kaže da je vlast multietnička, jer se ovi što se prezivaju na –ić smatraju Srbima,“ primećuje Anđelković.

A to što Prištinu kritikuju za prekomernu upotrebu sile a ovamo pregovaraju sa njima o ulasku u Savet Evrope, prema rečima Anđelkovića, više nisu ni dvostruki aršini ni dvostruki kriterijumi.

Kad se podvuče crta, kako kaže, iza svega stoji želja Zapada da svim sredstvima, pritiskajući Beograd da im kaže da su „lepi i fini“ i da kao nisu radili na tome da razbiju Jugoslaviju, legalizuje ono što su uradili 1999. godine.

U izveštaju zvaničnika Saveta Evrope, pored pomenutog, Priština se kritikuje i zbog nesprovođenje sudske odluke o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani ali i zbog nedostatka volje i namere da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.