Džaba milijarde NATO-a i EU: Siromaštvo u tzv. državi Kosovo

I pored mnogo investiranog novca i energije međunarodne zajednice, tzv. Kosovo je i dalje najsiromašnija zemlja u Evropi, cveta trgovina narkoticima, jer legalno nema šta drugo da izvozi osim starog metala i nekih namirnica, a mladi vide perspektivu samo u inostranstvu — ističe bečki dnevnik „Kurir“.

„NATO, UN, EU od kraja devedesetih investirali su mnogo novca i energije u Kosovo*. Milijarde su davane Kosovu*, koje je 2008. jednostrano proglasilo svoju nezavisnost“, podseća list.

Jedini uspeh koji je zabeležen tim naporima jeste da ne gore srpska niti albanska sela, a i u Mitrovici, podeljenom gradu, mirno je.

„To je sve od dobrih vesti“, konstatuje „Kurir“.

Dnevnik navodi da „životni standard nije porastao od nezavisnosti, čak naprotiv, život je postao sve teži, pre svega za mlade“.

„Kosovo* je najsiromašnija zemlja Evrope, nezaposlenost je zvanično na oko 30 odsto, a kod mladih je stopa duplo veća. Na osnovu visokog nataliteta svake godine do 25.000 mladih pristiže na tržište rada, a privreda i administracija nemaju kapacitet da ih prihvate. Trgovina narkoticima cveta. Legalno, izuzev, starog metala i malog broja namirnica, Kosovo* nema šta drugo za izvoz. Država se finansira gotovo isključivo od carinskih prihoda i PDV-a“, ističe „Kurir“.

Mnogi stanovnici Kosova* svoju perspektivu vide samo u dalekom inostranstvu, a već dugo, kako dodaje list, doznake dijaspore su najveći ekonomski faktor.

List navodi da se proces približavanja EU odvija teško i sporo, a Unija na celom Balkanu samo Kosovu* odbija liberalizaciju viznog režima, tako da građani nemaju nikakvu legalnu mogućnost na rad u zemljama Unije.

Bečki „Kurir“ podseća da je 2015. više od 100.000 stanovnika Kosova* pokušalo da dospe do EU i nađe posao, ali šansa za azil ne postoji i neće je ni biti za klasične ekonomske migrante. Ko nekako uspe da izbegne deportaciju, ostaje u EU ilegalno.

„U takvom obliku Kosovo nema budućnost“, ocenjuje Dušan Reljić iz Berlinske fondacije za nauku i politiku.

„Neophodno je uključenje u veću ekonomsku zajednicu. Samo ako radni migranti po potrebi i želji obe strane mogu da rade u EU, Kosovo se može stabilizovati“, smatra Reljić.

Prema njegovom mišljenju, redovna radna migracija bila bi ključ za političku i ekonomsku stabilizaciju.

Austrijski list ujedno ukazuje da je posle prevremenih parlamentarnih izbora situacija koja se tiče formiranja vlade otežana.

(Kosovo* – privremeno okupirana južna srpska pokrajina)