Џада

Аутор: Перивоје Поповић

По Лесу Ивановићу

Од свега што бјеше, баш ништа не оста
(ни пјесама горких да нас утјеше…)
У неповрат води џада крива –
Заборавили су опет, Коста,
И Тебе мртва и мене жива!

Ми смо вјеровали у свијетле путе,
Ми смо се надали данима сјаја!
Сада посвуда само стеге круте:
Нигдје почивала, ни трена санка,
Нигдје сванућа, нигдје пропланка –
Само очајно са горким нас спаја.

Осваја небо пусти урлик грома,
Присваја самоћа остатке дома,
У суноврат тешки води џада сива.
Нишега што бјеше нигдје не оста –
Заборавили су грешно, Коста,
И мене мртва, и Тебе жива! *

———-
* На дан сјећања на Миодрага Булатовића,
разговор са пријатељем, поетом КОСТОМ РАДАНОВИЋЕМ, у присуству пјесника и сабораца Веселина М. Ракчевића и Слободана Вучинића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: