Džefri Saks: Koronavirus kao cunami, kriza nakon pandemije trajaće najmanje dvije godine i stvari više nikada neće biti iste

Kako se navodi u saopštenju, CIRSD je pokrenuo seriju „Korona dijalozi“ u kojima će Jeremić razgovarati sa najpoznatijim svetskim stručnjacima različitih zanimanja i stavova u cilju boljeg razumevanja pandemije koronavirusa i posledica koje će ona globalno izazvati. Prva diskusija u nizu održana je sa Saksom, jednim od najvećih živih ekonomista i javnih intelektualaca.

Jeremić, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, naveo je da je pandemija koja potresa planetu događaj bez presedana i da je svet u velikoj meri zahvatio haos, pošto je gotovo trećina svetskog stanovništva u nekoj vrsti izolacije a ostatak će verovatno krenuti u tom smeru, dok su svetske berze hartija od vrednosti i roba u slobodnom padu.

Najstrmoglaviji pad BDP u novijoj istoriji

Saks je naveo da će pad bruto domaćeg proizvoda usled krize izazvane pandemijom biti „najstrmoglaviji zabeležen u novijoj istoriji“, jer će u drugom kvartalu 2020. godine iznositi između 10 i 30 odsto.

„Pad će zbog prekida trgovine i problema u snabdevanju verovatno trajati i narednih godinu, dve dana. Države će možda izaći iz karantina u narednih 60 do 90 dana, ali se normalnost neće vratiti još najmanje godinu do dve. Nećemo se, međutim, prosto vratiti u vreme pre pandemije, nego će se upostaviti ’nova normala’“, rekao je Saks.

Saks je istakao da su poremećaji koji se trenutno događaju ozbiljni i trajni, a da će siromašne države teško nadoknaditi štetu u kratkom roku i život neće biti isti kao pre pandemije.

„Ekonomija će biti restrukturirana, više poslova i trgovine će se obavljati putem interneta, a broj poslovnih putovanja će sigurno biti smanjen“, rekao je Saks.

Saks je naveo da američka ekonomija godišnje proizvede 21.000 milijardi dolara, pa nedavno usvojen paket pomoći od 2.000 milijardi čini 10 odsto nacionalnog dohotka, što Amerika može da izdrži, i dodao da bi i Međunarodni monetarni fond trebalo da „otvoreno i slobodno“ državama daje novac kako bi se izborile sa epidemijom, a da se kasnije pobrine o dugoročnim posledicama.

Jeremić je ukazao na primer Švedske, gde nisu primenjene drastične mere, a broj zaraženih nije veći nego u državama koje su to učinile, i pitao Saksa kolika će biti ekonomska cena potpunog zatvaranja i da li je to jedini put u borbi protiv pandemije.

Saks je odgovorio da pretpostavke svetskih epidemiologa govore da bi za nekoliko nedelja ili meseci polovina svetskog stanovništva mogla da bude zaražena ako bi se pustilo slobodno širenje virusa, a u nekim državama bilo bi i do 80 odsto zaraženih.

„Stanovništvo SAD čini 327 miliona ljudi, i u nekontrolisanoj epidemiji moglo bi da se zarazi 250 miliona ljudi, od kojih bi 25 miliona trebalo da bude zbrinuto u bolnicama, a dva do tri miliona ljudi bi umrlo. To su nezamislivi brojevi. Moglo bi da se pokuša da se primenjuje iskustvo Kine, koja je, prema raspoloživim podacima, potpunim karantinom zaustavila širenje virusa, ali ostaje pitanje da li su ti podaci tačni„, rekao je Saks.

Jeremić je naveo da se u javnosti pominje da će kriza izazvana pandemijom biti slična onoj u trećoj deceniji 20. veka i pitao Saksa da li će demokratija biti žrtva krize, odnosno kolika je opasnost od uspostavljanja „zajednice velikog brata“.

Saks je odgovorio da veruje da osnovne demokratske institucije nisu „fatalno oslabljene“, a da će, sa druge strane, biti loša vest za institucije ako se ispostavi da su se autoritarni režimi izborili sa pandemijom, a demokratski poreci se pokazali kao neefikasni.

„Tridesetih godina prošlog veka rečeno je da je ’demokratija mrtva i da samo fašistički režimi mogu da oporave ekonomiju’, što se pokazalo kao katastrofalno loša ideja, a demokratije su procvetale posle Drugog svetskog rata i tvrdnja o ’smrti demokratije’ se pokazala kao pogrešna“, rekao je Saks.

(N1)