EKSKLUZIVNO – Intervju sa Dostojevskim: U savez sa Rusijom jednog dana će ući svi pravoslavni Sloveni i Carigrad će pripasti nama

Rođendan Fjodora Dostojevskog se bliži, po 200-ti put. Njegovo delo je aktuelnije nego ikad. Veliki romanopisac je po mnogobrojnim političkim pitanjima imao poentirane pozicije. Svi odgovori u tekstu su originalni citati Dostojevskog.

Fjodore Mihailoviću, 2014 je Rusija anektirala Krim. Kako ocenjujete taj događaj?

Nedavno sam našao jedan članak o Krimu u Moskovskim Novostima. Tamo formulišu smelu misao da Tatare ne treba štedeti, nego ih treba deportovati a na njihovo mesto trebaju Rusi ovo poluostrvo da koloniziraju. Od celog sam srca saglasan, jer već odavno razmišljam o “krimskom pitanju”. A ako (naravno etapno) naseljavanje Rusa bude zahtevalo vanredne izdatke države i onda se mora u svakom slučaju odlučiti za to. Ali jedno je svakako sigurno: ako Rusi ne zauzmu to mesto, onda će se tamo Židovi uvrežiti i sve upropastiti temeljno…

Pandemija je i u Rusiji prouzrokovala povećanje državnih izdataka. Šta savetujete po ovom pitanju?

Moja misao, moja formula glasi: ako želite da u jednoj državi, koja je prošla kroz izvesne potrese, ostvarite dobre javne finansije, onda mislite manje o trenutnim problemima a više o ozdravljenju korena – i tako ćete ostvariti uravnoteženi budžet.

Turci i Rusi imaju podužu istoriju ratova. Predsednik Erdogan je nedavno opet pretvorio Hagia Sogfiu u džamiju. Kako Rusija u toj situaciji treba da se ponaša? Da li treba da brani pravoslavnu Vizantiju?

Naravno, Zlatni Rog i Konstantinopolis, sve će to pripasti nama, ali ne osvajanjem ili nasiljem. Desiće se to prosto samo po sebi, kad za to dođe vreme.

U čije ime, u ime kog moralnog prava danas Rusija može da zahteva Carigrad? Pa kao vođa, zaštitnica i čuvarica pravoslavlja. U taj savez će jednog dana, napokon, da uđu i pravoslavni evropski Sloveni, jer će spoznati da će se bez ove ogromne ujedinjujuće snage možda opet izgubiti u međusobnim borbama i sukobima.

Odnosi između Evrope i Rusije su održivo oštećeni. Zašto je to tako?

A šta je Rusija proteklih vekova radila ako ne služila Evropi, možda čak više nego sebi samoj? Oh, narodi Evrope pojma nemaju koliko ih mi volimo. Biti pravi Rus znači: stremiti finalnom rešavanju evropskih protivrečnosti, pokazati evropskoj melanhoniji izlaz u ruskoj duši i izgovoriti možda poslednju reč jedne velike, sveopšte harmonije, jedne bratske, konačne saglasnosti svih nacija u jevanđeoskoj poruci Hristovoj.

Posle Brexita je EU u krizi. Kako ocenjujete projekt evropskog ujedinjenja?

Ne posedujući instinkt pčela ili mrava, koji besprekorno i precizno grade svoje košnice i mravinjake, ljudi žele da izgrade nešto poput nepogrešivog ljudskog mravinjaka.

Odnosi između Nemačke i Rusije se, posle ubistva jednog čečenskog opozicionara u Berlinu i trovanja Alekseja Navalnog, nalaze na samom dnu. Kako Vi doživljavate Nemačku?

U Nemačkoj me pre svega zaprepaštava glupost naroda. Nemci su beskrajno glupi, prosto neshvativo glupi. Sa druge strane mi smo izgradili naciju, zauvek zaustavili Aziju, beskrajnih se muka namučili -znali smo da ih istrpimo- nismo izgubili rusku misao koja će obnoviti svet, mi smo je osnažili, napokon istrpeli smo Nemce a uprkos svemu je naš narod beskrajno puno viši, plemenitiji, časniji, naivniji, sposobniji i obuzet drugom. najvišom, hrišćanskom mišlju, koju Evropa u svom trulom katolicizmu i svom tupavom, kontradiktornom luteranizmu ne razume.

A kako gledate na Švajcarce?

Oh, kako je glupo, tupo i ništavno to pleme! Buržoaski život u toj otrcanoj Republici je razvijen do nec plus ultra. U vladi i celoj Švajcarskoj postoje samo partije i večna raspra, pauperizam, užasavajuća osrednjost svuda. 

U Vašem delu ste samo jednom, en passant, pomenuli Karla Marxa iako je skoro pa Vaš ispisnik. Kako ocenjujete marksističku filozofiju i njenu revolucionarnu realizaciju?

Socijalisti ne idu dalje od svog trbuha. Čak se diče time: čizme su bitnije od Šekspira, treba se sramiti priče o besmrtnosti duše itd.

Bez trunke oklevanja smo prihvatili socijalizam kao konačno rešenje za ujedinjavanje svih ljudi. Kao postignuti cilj smo prihvatili nešto što je vrhunac egoizma, vrhunac neljudskosti, vrhunac ekonomskog besmisla i zapuštanja, vrhunac potiranja ljudske prirode, vrhunac uništavanja svake slobode čoveka – i sve to nam uopšte nije smetalo. Toliko smo se udaljili od naše ruske zemlje da smo izgubili svako shvatanje koliko učenje socijalizma protivreči ruskoj narodnoj duši. Sem toga uopšte ne poštujemo ruski narodni karaketr nego čak i verujemo da ruski narod nema nikakvog karaktera. Čak smo zaboravili da o narodu mislimo i u despotskoj smo smirenosti bili ubeđeni da će naš narod sve odmah prihvatiti što mu naredimo.

Kad već tako gazite po socijalizmu, da li smatrate da onda liberalizam nudi bolje perspektive?

A šta je liberalizam, uopšteno govoreći, do napad na sadašnji poredak stvari? Zar nije tako? Liberali idu tako daleko da samu Rusiju negiraju, mrzeći i bijući tako sopstvenu majku. Svaka nesretna i negativna ruska pojava izaziva smeh kod njih i budi im trijumfalističke osećaje. Oni mrze nacionalne tradicije, rusku istoriju, sve. Ako ima ikakvog opravdanja za njih, onda se ono može naći samo u tome što oni ne znaju što čine a da svoju mržnju prema Rusiji smatraju posebno obećavajućim liberalizmom.

Da popričamo malo o religiji. Vi ste ubeđeni pripadnik rusko-pravoslavne vere.

Rus ne zna ni za šta višeg od Hrišćanstva a i ne može sebi ništa visočije zamisliti. On svu svoju zemlju, svu svoju zajednicu, celu Rusiji zove – Hrišćanstvo. Razmislite ipak o pravoslavlju: ono ne postoji samo u crkvenim običajima, ono je živi osećaj koji se kod našeg naroda pretvorio u životvorni element. Bez ovog elementa ni jedna nacija ne može živeti.

Šta mislite o ostalim konfesijama i ateistima?

Rimo-katolicizam je gori od ateizma. Da, to je moje mišljenje! Ateizam propoveda nulu, a katolicizam ide još dalje: on propoveda iskrivljenog Hrista koga je sam porekao i oskrnavio, propoveda Protiv-Hrista! On propoveda Antihrista, kunem Vam se! Rimo-katolicizam veruje da Crkva, koja nije moćna svestka država, ne može opstati na ovoj zemlji i vapi: Non possemus! Mišljenja sam da katolicizam čak nije ni religija, nego posve očigledni nastavak Zapadnog Rimskog Carstva i da je sve u njemu prožeto tom idejom, počevši od vere.

Na mesto hiljadugodišnjeg rimskog katolicizma će, voljom Proviđenja, nastupiti preporođeno istočno Hrišćanstvo.

Šta je u Rusiji bolje ?

Ako igde vidim seme i ideju budućnosti, onda samo kod nas, u Rusiji. Zašto upravo kod nas? Jer kod nas, u našem narodu, i to u preovlađujućem broju, se do sad održao princip da je zemlja sve, da narod sve iz zemlje i od zemlje dobija. Najbitnije je da je to normalni ljudski zakon. U zemlji, grudi, se skriva nešto sakramentalno.

Deca moraju biti rođena na grudi a ne na pločniku. Kasnije se se može i živeti na pločniku, ali roditi se i odrasti većina nacije mora na zemlji, na grudi, na kojoj rastu žito i drveće. Jer se kod nas, u našem narodu, održao taj princip, da je zemlja sve, da narod sve iz zemlje i od zemlje dobija.

Vi ste jedan od najuspešnijih autora svetske literature. Šta čini dobru književnost ?

Poezije potrebuje strast, neophodna joj je sopstvena ideja i obavezno energično uzdignuti kažiprst. Ravnodušnost i verna reprodukcija stavrnosti bukvalno ne donosi ništa i -što je važnije- ne znači ništa. Takva umetnost je suvišna: jednostavan, katkad i minimalno pažljivi pogled će u stvarnosti puno više otkriti.

U poslednje vreme se zahteva da ljudi, zbog izazova promena klime, populizma i pandemije budu “woke”. Kakva je Vaša pozicija o tome?

Istina nije van tebe, nego u tebi; pronađi se u samom sebi, potčini se samom sebi, preuzmi kontrolu nad samim sobom i uvidećeš istinu. Ako pobediš samog sebe, ako radiš na samom sebi, bićeš tako slobodan kako nikad ni sanjao nisi i započećeš veliko delo, osloboditi druge i videti sreću, jer će ti život biti ispunjen a ti ćeš napokon shvatiti tvoj narod i njegovu svetu istinu.

Autor: Prof. dr Urilc M. Šmid, profesor za kulturu i društvo Rusije i prorektor za spoljne odnose Univerziteta St. Gallen  u Švajcarskoj

Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Neue Zürcher Zeitung (NZZ)

Svi odgovori Dostojevskog su njegovi originalni citati.