“Експрес”: ДБ Србије опструирао истрагу убиства Павла Булатовића, траг води до Црне Горе!

Отисак прста који је убица Павла Булатовића оставио на гелендеру стадиона поред ресторана „Рад“ на Бањици, у коме је 7. фебруара 2000. године и убијен тадашњи министар војске СРЈ, није имао неопходних 12 папиларних линија на основу којих би се утврдио његов идентитет, и који би као такав био доказ на суду.

Не сећам се колико смо папиларних линија издвојили узимањем тог отиска, али те линије које су остале су се поклопиле са линијама отиска Ивана Делића, које смо имали у бази података и то је био први траг који је упућивао на њега као могућег извршиоца злочина – каже за „Експрес“ један од пензионисаних инспектора тадашњег Трећег одељења београдске полиције које је водило истрагу.

Више од 20 година убиство министра Булатовића је у предистражном поступку, на мртвој тачки, која се од тада не помера. И не помера је нико, ни МУП, али ни Војнобезбедносна агенција, која је практично и руководила истрагом.

Тек сада Сретко Ковач, који је од 2004. до 2014. био директор ВБА, одлучио је да јавно проговори о убиству министра Булатовића.

У емисији „Срце злочина“ на РТС, Ковач је први пут открио до сада непознате детаље атентата, али и отворио бројна питања, која су и даље без одговора о идентитету извршиоца, организатора, налогодавца, па чак и мотива, али која са друге стране упућују на јасну опструкцију не само на очекивани рачун Ресора државне безбедности и њеног тадашњег шефа Радета Марковића, већ и на конкретну одговорност руководилаца београдске полиције.

Отисак на гелендеру

„Булатовић је 3. фебруара распустио обезбеђење. И ја сам дан касније отишао код њега и рекао му да постоји висок ниво претњи његовој угрожености. Тај папир сам послао и Управи безбедности. Три дана касније Булатовић је убијен. Ми смо успели да утврдимо правац доласка убице и куда је отишао. Он је прешао преко игралишта, уз трибине, а затим кроз шуму на Авалски пут. Оружје није пронађено, али је убица оставио отисак на гелендеру.

Тај отисак није имао квалитет довољан да буде доказ на суду, али је могао да усмери истрагу у одређеном правцу. На основу њега се могао идентификовати убица“, рекао је Ковач и навео да су тада нашли очевице који су описали извршиоца, а који су га видели како са пушком претрчава игралиште и иде према Батајничкој шуми.

Иако Ковач јавно није обелоданио чији је, макар делимични, отисак нађен, извор „Експреса“ из тадашње београдске полиције наводи да је управо у питању отисак Ивана Делића из Будве.

Зато се Делићево име и нашло у чувеном извештају скупштинског Анкетног одбора, који је формиран зарад разрешења злочина, а којим је руководио лидер радикала Војислав Шешељ.

„И није само тај отисак био пресудан за идентификацију Делића као могућег убице, било је ту података и до којих смо дошли оперативним радом. Знали смо и да је убица имао саучесника, човека који га је чекао и одвезао даље, али ту особу никада нисмо успели да идентификујемо“, каже саговорник „Експреса“.

Ковач је у емисији о убиству министра Булатовића открио и да је РДБ којим је у то време руководио Радомир Марковић одбио да учествује у истрази разоткривања убице.

Опструкција ДБ

„То вече када је Булатовић убијен, ми смо угрубо договорили да се формира заједнички тим за рад на случају. Ујутру су тројица генерала Војне безбедности отишла код Радета Марковића да би се договорили о формирању тима. Он се обратио речима да се РДБ не бави тим и рекао им: Идите у Треће одељење београдске полиције“, изјавио је Ковач.

Он је навео и да клан „Америка“ о чијим активностима су медији почели да извештавају тек 2006. године, још тада у време убиства Булатовића био је део истраге.

„Тај клан не можемо да доведемо у директну везу са убиством Булатовића као могућег извршиоца, мада је и ова група имала своје пуцаче, који су ушли у ту нашу процену од 10, 12 пуцача“, изјавио је Ковач и навео да се касније „ни у акцији ’Сабља’, нити у другим акцијама, нити у разговору са криминалцима није појавила информација ко је могући извршилац убиства министра Булатовића“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: