Еквадор сигурна лука за европске шверцере дроге: Водећи Црногорци, Албанци и Шпанци

Еквадор је посљедњих година постао сигурна енклава за дјеловање европских шверцера дроге, нарочито Албанаца, Црногораца, Шпанаца, Грка, Холанђана и Белгијанаца, пише еквадорски лист „Примициас“.

Између 2017. и 2021. године, према миграционим извјештајима, у ту земљу је ушао 721 Албанац, 1.053 Бјелоруса, 3.111 Грка и 192 Црногорца.

Према наводима „Примициаса“, процјењује се да 30 одсто њих долази због шверца дроге, а настанили су се у затвореним зонама луке Гвајакила. У тексту се, између осталог, наводи да је црногорска полиција 26. августа ове године нанијела највећи ударац икада шверцерима дроге. Подсјећају да је заплијењена тона кокаина, која је теретним бродом стигла с бананама из Еквадора.

– Црна Гора налази се на кључној рути, којом често путују европски трговци дроге који довозе дрогу из Јужне Америке на уносна западноевропска тржишта. У тим земљама килограм кокаина кошта око 25.000 еура (29.000 америчких долара), док у Еквадору кошта 1.700 долара– пише „Примициас“.

Подсјећају да је у историјској операцији црногорске полиције заплијењено 1.205 пакета кокаина, у вриједности од око 12,5 милиона еура.

– Товар је откривен у луци Бар, на броду који је превозио банане у Албанију, која важи за један од епицентар доласка дроге из Латинске Америке. Након првих мјесеци пандемије, 2020. године криминалне групе на Балкану активније су у трговини дрогом. Неке од њих постале су дио глобалне мреже- наводи се у тексту и додаје да Еуропол процјењује да они стоје иза најмање 30 одсто кријумчарења кокаина из Латинске Америке.

Европске криминалне групе не угрожавају руте кријумчарења дрога с Мексиканцима, али су фокусиране на пошиљке дроге из еквадорских лука Гвајакил и Ел Оро. Мексиканци (Sinaloa i Јalisco Nueva Generación) купују дрогу на колумбијској граници и шаљу је, преко коридора Пацифика, од Еквадора до Централне Америке и Сједињених Америчких Држава. Коку превозе чамцима, баркама и малим авионима, из Манабија и Есмералдаса, испричао је листу један полицијски истражитељ.

Додао је да Европљани долазе на плантаже и коку купују директно у лабораторијима, од колумбијских криминалних организација које сада продају на велико, било којем клијенту.

Заплијене важних пошиљки еквадорског кокаина у Европи, које су се посљедњих мјесеци значајно повећале, држе на опрезу надлежне на Балкану које координирају акције с ДЕА-ом Сједињених Држава и Еурополом. По извјештајима, обје организације задале су тешке ударце криминалним групама.

Већина ових пошиљки, пише „Примициас“, долази из луке Гвајакил, одакле најмање два европска картела артикулирају своје пословање.

Генерал Ђовани Понсе, национални директор за антинаркотике, наглашава да је Еквадор током посљедње деценије постао идеалана територија за странце, у овом случају Европљане.

– Ово је посљедица вишегодишњих апсурдних и погрешних одлука које је донијела влада Рафаела Кореа, чиме је озбиљно ослабљена контрола дрога. Изгубили смо могућност контроле миграција, која је прешла у руке цивила, елиминисан је попис странаца, одобрено је универзално држављанство које олакшава неселективни долазак било којег странца, без обзира на то има ли казнени досје или не- казао Понсе.

И док шверц дроге у Европи расте, Еквадор обара рекорде заплијене кокаина. Током 2020. године заплијењено је 129 тона дроге, а до сада је ове године одузето преко 120 тона. Процјењује се да би до децембра заплијене могле досећи 150 тона или више.

Извјештаји агенција за борбу против дрога указују на то да заплијене представљају само 15 одсто укупног кокаина који стиже на продају у земље потрошаче, с растућим трендом у Европи и Азији. То, пише „Примициас“, значи да више од 600 тона годишње напусти Еквадор.

Подаци о заплијенама, углавном у луци Гвајакил, подупиру тренд ширења шверца ка Европи, нарочито према Албанији, Белгији, Холандији и Шпанији.

Еквадорски лист пише да су Албанци отворили пут већем броју европских шверцера дроге који су се настанили у подручјима Гвајакила, нарочито у затвореним заједницама у Самборондону. Службеник обавјештајне службе за борбу против наркотика за „Примициас“ наводи да полиција у многим случајевима не може да уђе у ове стамбене комплексе, гдје живе многи Европљани повезани са нарко мафијама.

Зашто остају у Гвајакилу? Према ријечима једног полицајца, европски трговци дрогом користе слабости правосудног система прожетог корупцијом на свим нивоима.

– 2013. сам схватио озбиљан проблем који је настао када су се тужитељи и судије удружили да ослободе Албанца којег смо ухватили с великом пошиљком кокаина. Био је у затвору годину дана, затим је пуштен, а данас наставља с радом – наглашава полицајац.

Између 2017. и 2021. године, према миграционим извјештајима, у Еквадор је ушао 721 Албанац, 1.053 Бјелоруса, 3.111 Грка и 192 Црногорца. Процјењује се да 30 одсто њих долази због шверца дроге.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: