Emilo Labudović: A šta poslije?

Piše: Emilo Labudović

Taman sam pomislio da nas je snašlo veće čudo od litija i da smo u opasnosti većoj od Mitropolita i da će ovi što bdiju nad „sekularnom i demokratskom“ malo odmoriti kad ono – međutim. Ne da ne odmoriše nego opet iz teške artiljerije, a sve pretiču jedan drugoga. A kad posustanu Šukovići (nije lako nositi toliko breme mržnje) priskoči Bošković (nije ministar, mada je dušu dao za to) pa neki koji tek stiču imena i zvanje eksperata za sve i svašta, pa… Pitam se samo kako uspijevaju da ih navataju toliko a onda se sjetim kako je italijanska komanda na Cetinju ’41. javno molila građanstvo da odmore od potkazivanja (deminutiv za špijanje) i da dolaze samo četvrtkom. I kad smo već kod toga, reče mi jutros jedan čovjek sa sred Cetinja, iz Bajove, da je Cetinje jedini italijanski grad u kojem nema virusa. Jeste da je cetinjski, ali što je mnogo, mnogo je, rekoh i odbih. Šta god i kako god, makar i od Cetinjana, ja taj grad, zahvaljujući Lesu Ivanoviću i Tihu Vujoviću, prosto obožavam. Ali, da se vratim onima koji „potkazuju“ a kojih ima i na Cetinju a i mimo njega mnogo više.

Rekoh, pomislio sam da će slike uspaničene Evrope, Amerike, Australije, Azije, pošast koja već kuca i na domaća vrata koliko god da su zamandaljena sa sedam brava, makar za neko vrijeme i lelekače nad Crnom Gorom i njen odbor za sahranu u licu Javnog lečka odmoriti i okrenuti ih onome što nas je snašlo i što nas tek može snaći. Ali, avaj… Domobranitelji potegoše haubicu od 100 milimetara. Ne godina, nego milimetara, da ne bude nesporazuma. Čuveni akademik i još čuveniji dukljanoid, uz brojanicu nam pobroja sve po spisku i mimo spiska. Nije to od juče, reče, datira to još od arhonta Petra, od Tuđemila, od Duklje, od Načertanija od… pa do Irineja, Amfilohija, Joanikija, Andrije, Vučića. I, okrenuvši brojanicu na početak, poruči da će se „sekularna i demokratska“ još jednom odbraniti i opstati. I povjerovah mu jer je akademik i ima brojanicu i jer na „sekularnu i demokratsku“ ne smije ni ovaj što je čitav svijet bacio na koljena.

Ali, brizi nikad kraja. Samo što sam, zahvaljujući akademiku, prebrinuo za „sekularnu“, kad navriješe tamni oblaci otuda od zapada u vidu pitanja: šta poslije? Jer, korona će, došla ili ne došla, proći. Uzeće danak, ući na tamne stranice istorije čovječanstva, tik do španjolke i kuge, i ostaviti pustoš. Već prijeti da urniše ekonomiju, turizam, bankarstvo, industriju… Amerika se zatvara, Evropa se već distancirala od svog ostatka i svako brine svoju brigu. Embargo na izvoz svega i svačega, od ljekova do hrane i repromaterijala učiniće da se uvozno orjentisane države, a „sekularna“ je takva mimo druge, suoče sa veoma ozbiljnim problemima. Rizikujući da me „tajnovidac iz Barjamovice“ optuži za širenje panike, sasvim se ozbiljno pitam kako ćemo i šta ćemo? Hoćemo li, opet, kao za vrijeme sankcija, promovisati državni šverc kao glavnu proizvodnu granu? Šta će da rade oni koji žive od turizma, poljoprivrede, uvoza, trgovine… A šta ćemo svi mi sa svima njima? I hoće li tada biti od neke fajde to što su oni – oni a mi – mi, sumnjivi, neprijatelji, strani plaćenici ili, riječju, Srbi.

Ali, ič se ne bojim te moguće oskudice, navikli smo mi na to odkad nas ima, i „sve što dođe mi smo mu naredni“. Bojim se samo da ćemo mi Srbi, litijaši, pravoslavci, opet biti krivi i za to i da će nas akademik sa brojanicom dopisati taman uz Garašanina. I da će opet na Javnom krenuti hajka, da će se dići kuka i… motika sigurno neće jer je ta alatka u Crnoj Gori nepoželjna koliko i korona, i da će ih u jedan vakat i sam Javni moliti da odmore. I tako će naše vrzino kolo u koje smo se upleli okrenuti još jedan krug, očkao i brojanica akademika. Ali, koga brine hljeb, važno je da „nikad više 1918.“! I neće, kunem ti se, akademiče, ali ko zna, svaki vijek ima svoju osamnaestu a generacije koje dolaze nizaće neke druge brojanice. Možda neće biti akademici, ali pametniji sigurno hoće.

P. S. Izvinjavam se Ruži Veljovoj i ostalim „veljinicama“ što ih budim iz letargije samoizolacije i što im remetim san stoljetni. Ne bih da ne bi brojanice.