Empatija četbotova je veštačka i jezički je trik

Antropomorfizam se javlja kada ljudske karakteristike pripisujemo neljudskim entitetima kao što su životinje ili mašine. Četbotovi, kao što su ChatGPT, Gemini i Copilot, ohrabruju ovo oponašanjem ljudskog jezika za komunikaciju sa nama, prevazilazeći upotrebu pukih poznatih reči i fraza kako bi usvojili ljudske obrasce komunikacije. Tako su oni u stanju da vode kontekstualizovane, koherentne razgovore, pa čak mogu da pokažu emocije poput humora i empatije.

Sistemi veštačke inteligencije koriste jezik koji ima za cilj da interakciju sa njima učini prirodnom, tečnom i pristupačnim. To ujedno korisnicima olakšava njihovu upotrebu u različitim situacijama, od usluga do obrazovanja i zabave.

Do sada se jezik smatrao jedinstvenom ljudskom sposobnošću. Međutim, napredak u generativnoj veštačkoj inteligenciji (VI), koja pokreće ove četbotove, primorava nas da preispitamo ovu ideju, smatra lingvista Kristijan Arijas, profesor na Univerzitetu Santijago de Kompostela.

Jedna od najizrazitijih osobina ljudskog jezika je subjektivnost, koja se manifestuje u rečima ili izrazima koji prenose emocionalnu nijansu, kao i u izražavanju ličnog mišljenja. To takođe uključuje formiranje mišljenja o događajima i upotrebu kontekstualnih ili kulturnih elemenata.

Prvo lice: „ja“ i „mi“

Jedna tipična karakteristika ljudske subjektivnosti u jeziku je upotreba ličnih zamenica. Prvo lice – „ja“ ili „mi“ – omogućava nam da izrazimo lične misli i iskustva. Drugo lice – „vi“ – stupa u kontakt sa drugom osobom, izgrađujući odnos između dva učesnika u razgovoru. Ovo je poznato kao intersubjektivnost.

Kako to izgleda na konkretnom primeru četbota:
Korisnik: „Preuređujem stan. Kako da odlučim koje stvari da zadržim, poklonim ili bacim?“

Četbot: „Odlično pitanje! Preuređenje može biti veoma neprijatno, ali sa jasnom strategijom možete sebi olakšati donošenje odluka. Evo nekoliko ideja na osnovi kojih ćete odlučiti šta da zadržite, donirate ili bacite.“

Četbot koristi prvo lice implicitno. Iako ne piše „ja“ ili „mene“, on preuzima ulogu savetnika ili vodiča, a fraze poput „evo nekih ideja“ predstavlja kao svoje.

Četbot preuzima ulogu pomagača, što znači da se korisnik oseća kao da mu se obraća lično, čak i ako se prvo lice ne koristi eksplicitno. Štaviše, upotreba „evo nekoliko“ jača sliku četbota kao nekoga ko nudi nešto vredno.

Drugo lice: moć „ti“

„Vi“ (i drugi oblici poput „vaš“) se direktno obraćaju korisniku. To možemo videti u nekoliko delova prethodnog primera, kao što je fraza „organizovanje vaših stvari“ i „možete sebi olakšati ove odluke“.

Razgovarajući na ličan način, četbot ima za cilj da učini da se čitalac oseća kao da igra aktivnu ulogu u razgovoru, a ovakav jezik je uobičajen u tekstovima koji žele da se druga osoba oseća aktivno uključenom.

Druge fraze, kao što je „Odlično pitanje!“, ne samo da ostavljaju pozitivan utisak o korisnikovom zahtevu, već ga i podstiču da se angažuje. Fraze poput „organizovanje vaših stvari može biti neprijatno“ sugerišu zajedničko iskustvo, stvarajući iluziju empatije priznavanjem emocija korisnika.

Veštačka empatija

Četbotova upotreba prvog lica simulira svest i nastoji da stvori iluziju empatije. Usvajanjem pozicije pomoćnika i korišćenjem drugog lica angažuje korisnika i pojačava percepciju bliskosti. Ova kombinacija stvara razgovor koji se čini ljudskim, praktičnim i prikladnim za davanje saveta, iako njegova empatija dolazi iz algoritma, a ne iz stvarnog razumevanja.

Navikavanje na interakciju sa nesvesnim entitetima koji simuliraju identitet i ličnost može imati dugoročne posledice, jer ove interakcije mogu uticati na naš lični, društveni i kulturni život. Kako se ove tehnologije poboljšavaju, biće sve teže i teže razlikovati razgovor sa stvarnom osobom od razgovora sa sistemom veštačke inteligencije.

Ova sve nejasnija granica između ljudskog i veštačkog utiče na to kako razumemo autentičnost, empatiju i svesno prisustvo u komunikaciji. Možda ćemo se čak obratiti četbotovima kao da su svesna bića, stvarajući zabunu oko njihovih stvarnih mogućnosti.

Problemi u razgovoru sa drugim ljudima

Interakcije sa mašinama takođe mogu promeniti naša očekivanja od ljudskih odnosa. Kako se navikavamo na brze, besprekorne interakcije bez sukoba, možemo postati frustriraniji u našim odnosima sa stvarnim ljudima.

Ljudske interakcije su obojene emocijama, nesporazumima i veoma složene. Dugoročno gledano, ponovljene interakcije sa četbotovima mogu umanjiti naše strpljenje i sposobnost da se nosimo sa konfliktima i prihvatimo prirodne nesavršenosti u međuljudskim interakcijama.

Štaviše, produženo izlaganje simuliranoj ljudskoj interakciji izaziva etičke i filozofske dileme. Pripisivanjem ljudskih kvaliteta ovim entitetima – kao što je sposobnost osećanja ili namere – mogli bismo početi da dovodimo u pitanje vrednost svesnog života u odnosu na savršenu simulaciju. Ovo bi moglo da otvori debate o pravima robota i vrednosti ljudske svesti.

Interakcija sa neosetljivim entitetima koji oponašaju ljudski identitet može promeniti našu percepciju komunikacije, odnosa i identiteta. Iako ove tehnologije mogu da ponude veću efikasnost, neophodno je biti svestan njihovih ograničenja i potencijalnih uticaja na način na koji komuniciramo, kako sa mašinama tako i međusobno, zaključuje profesor Kristijan Arijas.

Izvor: RTS