Enis Suljević – heroj sa Košara: Izgubio sam nogu braneći moju Srbiju i nije mi žao
Enis Suljević, foto: FB Istorija Srba
Enis Suljević heroj koji se hrabro borio na Košarama danas je vojni ratni invalid koji je ostao bez noge. Živi u Prijepolju, srećno je oženjen i ima troje dece. Ovo je njegova priča.
“Posle mesec dana služenja vojske u Raškoj, ja sam dobio prekomandu u Kosovsku Mitrovicu. Nisam tada znao šta me sve čeka. Imao sam 21. godinu. Bio sam mlad i pun snage. Iz Mitrovice su me prebacili u Bajgoru, a zatim u karaulu na Košarama.
Tog 11. maja kada sam izgubio nogu, dobili smo zadatak da iznesemo po 30 kilograma mina od položaja do baze. Sa mnom je bio moj, tada najbolji drug, Bojan iz Vladičinog Hana, koji je imao svega 19 godina. Sećam se kao sada da sam se obratio Bojanu rečima “Boki, ja ne mogu više, nemam snage, idemo do izvora da popijemo vode”. Nekoliko koraka kasnije pala je prva bomba. Osetio sam samo hladan vazduh čija me je jačina oborila na zemlju.”
Enis nije mogao ni da nasluti šta će se u sledećem trenutku desiti njemu, niti njegovom prijatelju Bojanu koga, nažalost više nikad nije video živog.
“Kada sam video da pada druga bomba, pokušao sam da pobegnem i shvatio da od butine na dole nemam nogu. Šikljala je krv na sve strane, mnogo sam se uplašio. I sećam se kroz maglu glasa, koji se čuo iza mene. Bio je to Bojan, koji je govorio “Spasavaj me, Suljo!” Imao sam povrede butine i glave. Rana na glavi je bila dva milimetara od mozga. Sve vreme za krv koja se slivala niz moje lice, mislio sam da je znoj. Samo me je Bog sačuvao.
Nekoliko dana kasnije tražio sam telefon da se javim porodici. Rekao sam im da sam ranjen i da dođu na VMA. Ni u jednom trenutku bez obzira na sve, nisam žalio što sam sve to doživeo, drago mi je da sam se časno borio sa prijateljima, za svoju zemlju.”
Još jednom napominjemo da se tim Istorija Srba zalaže za srpstvo bez obzira na religiju. Ja lično imam mnogo prijatelja muslimanske veroispovesti koji sebe deklarišu kao Srbe.
“Brat je mio, ma koje vere bio.”
Tekst je integralno prenijet sa fejsbuk stranice „Istorija Srba“, od datuma 17. novembra 2017. godine
Razumijem BG. Hvala na informaciji.
Ne varaš se Radane. Osetljivo je i bolno do kostiju.
Porodica je bila izričita po pitanju svoga deteta.
Da, heroj jer nije dopustio da mu u agoniji šiptari istresu šaržere u manje od pola tela.
Heroj mu je otac koji je molio i stoički podneo istinu o svom detetu. Koji je udarao i šamarao da vidi svoje dete. Heroji su sveštenici koji su plačući opelo održali.
Poštovani uredniče,
Nije valjda moje insistiranje da se saopšti prezime ovog Bojana što ga pominje Enis razlog da se ovaj tekst ekspresno ukloni sa naslovne strane i praktično skrajne u ovu rubriku. Ja mislim da sam načeo vrlo važnu temu. Znate, rat je rat i u ratu se gine na razne načine i nije u redu da se pravi selekcija među poginulima kako je to urađeno u knjizi Junaci otadžbine u kojoj, između ostalih, nema ni biografije našeg heroja Avramović Vladimira Marka čija porodica živi u Tivtu. Red je da se takvi propusti, odnosno nepravde isprave i moji komentari na ovu temu su u tom duhu. Ovaj portal ima posebnu (ne samo informativnu) živu snagu i mislim da to treba iskoristiti doprinosom istini i pravdi.
Hvala na informaciji BG, ali opet nema prezimena Bojana o kome Enis govori. Znači li to da toga Bojana, čije si okolnosti stradanja naveo, nema na spisku poginulih boraca sa Košara, odnosno u knjizi „Junaci otadžbine“ u kojoj, to znam, nema biografija svih vojnika Vojske Jugolavije poginulih 1999. godine. Volio bih da se varam, ali bojim se da je prema ovom Bojanu učinjena ogromna nepravda ako je izostavljen iz knjige zato što je, da bi skratio muke, izvršio samoubistvo. Znam da je ovo osjetljivo pitanje, ali molim za potvrdu ili demanti ovoga što navodim. Greške se u potpunosti nikada ne mogu ispraviti, ali je bolje to naknadno učiniti nego zabetonirati nepravdu.
Enis je junak i čovjek. Bojan o kome svjedoči, a ne pominje mu prezime je najvjerovatnije Bojan Radojković rođen 20.10.1977. u Smederevu, pripadnik slavne 63. padobranske jedinice koji je poginuo od avio bombe u rejonu Košara 13. maja 1999. godine. Kažem najvjerovatnije jer se, od više poginulih vojnika sa Košara sa imenom Bojan, podaci koje navodi Enis najviše poklapaju sa podacima koje sam naveo.
Ako je Enisu dostupan ovaj portal, bio bih mu zahvalan da ovo potvrdi ili demantuje.
Poginulim junacima sa Košara neka je slava, a Enisu da Bog podari sreću, A Srbija egzistenciju dostojnu invalida – junaka.
Nije Radane taj Bojan…
Enis je bio onesvešćen, a Bojan je ostao bez dela trupa i nogu. Izvršio je samoubistvo na licu mesta.
Tepih bombe…
Suljo brat naš!!Srbijo pomozi svojim herojima!!!
Suljevici su koliko znam iz Kanja kod Bijelog Polja, Kazu za njih da su dobri ljudi, da sa komsijama pravoslavcima zive u ljubavi, tako da me ne cudi da je i Enis slijedio put pravde i Ljubavi. Neka mu Bog podari svaku srecu, i njemu i njegovoj porodici.
Srce mi je na mjestu kada ovo čitam. Suljo, djeca ti sretna i vesela u ljudine izrasla, da Bog da!
Ti si NAS BRAT, i nek te dobri ALAH nagradi svakim Bericetom.
Suljo ,Bog te blagoslovio ,tebe i porodicu tvoju!Zivi bili na mnogaja ljeta!
Veliko hvala