IN4S

IN4S portal

Eparhija raško-prizrenska: Podrška inicijativi predsednika Vučića za pomoć opstanku Srba na Kosovu

1 min read
Eparhija pozdravlja najavu gradnje KBC u Gračanici i modernizaciju postojećeg KBC u Severnoj Mitrovici, kao i ulaganja u obrazovne ustanove i infrastrukturu u srpskim sredinama
Vladika Teodosije

Vladika Teodosije

Eparhija raško-prizrenska podržala je inicijativu inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iznetu juče na sastanku sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova, koji je održan u Kuršumliji, da država Srbija preduzme konkretne dodatne korake, kako bi pomogla opstanak Srba na Kosovu.

„Povodom jučerašnje izjave Predsednika Srbije Gospodina Aleksandra Vučića, na sastanku sa političkim predstavnicima našeg naroda na Kosovu i Metohiji u Kuršumliji, Eparhija raško-prizrenska svesrdno pozdravlja inicijativu Predsednika i najavu da će država Srbija u predstojećem periodu učiniti dodatne korake kako bi ohrabrila naš narod da opstane i ostane na svojim vekovnim ognjištima. Posebno je važno da će finansijsku pomoć dobiti svi građani koji žive na Kosovu i Metohiji, nezaposleni po 200 evra po osobi, a zaposleni i svako dete po 100 evra. Ova finansijska pomoć države će znatno doprineti ekonomskom oporavku našeg naroda koji je dodatno ugrožen zbog nedavnih poplava i pandemije koronavirusa“, navodi se u saopštenju Eparhije koje je potpisao episkop raško-prizrenski Teodosije, prenosi Kosovo onlajn.

Kako se dodaje, Eparhija pozdravlja najavu gradnje KBC u Gračanici i modernizaciju postojećeg KBC u Severnoj Mitrovici, kao i ulaganja u obrazovne ustanove i infrastrukturu u srpskim sredinama.

„Kosovska Mitrovica i Gračanica su dva centra od ključnog značaja za zdravstvo i obrazovanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ovim najavama i konkretnim merama koje će biti preduzete, država Srbija jasno šalje poruku da čvrsto ostaje uz svoj narod na Kosovu i Metohiji, i severno i južno od reke Ibra, što će značajno doprineti ohrabrenju i pomoći onima koji su u teškoj ekonomskoj situaciji. Naša Eparhija već godinama, uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, opstaje sa svojim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom u veoma teškim bezbednosnim i ekonomskim uslovima. Ovo je prilika da se još jednom, i na ovaj način, zahvalimo našoj državi i našem narodu koji živi u centralnoj Srbiji i dijaspori, na svoj pomoći koju nam nesebično pružaju“, kaže se u saopštenju.

Navodi se i da je Srbima sa Kosova sasvim je jasno da su država Srbija i SPC od ključnog značaja za opstanak naroda i očuvanje Kosova.

„Doprinoseći, svako na svoj način i u okviru svojih mogućnosti i odgovornosti, imamo istorijsku obavezu da zaštitimo i očuvamo ono što posedujemo i posebno time, da ohrabrimo naš narod na život, koji je i pored svih nevolja i nedaća ostao na ovim prostorima. Mi se iskreno nadamo, ako Bog da, da će i oni, koji su pod raznim pritiscima morali da se odsele, da će se u dogledno vreme vratiti svojim domovima i ognjištima, gde god je to moguće. Kao Crkva ostajemo i dalje duboko posvećeni jačanju jedinstva u našem narodu, oko naših vekovnih svetinja i duhovnih vrednosti, koje su nas vekovima i očuvale na ovim svetim prostorima“, ističe se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske.

Podjelite tekst putem:

2 thoughts on “Eparhija raško-prizrenska: Podrška inicijativi predsednika Vučića za pomoć opstanku Srba na Kosovu

  1. Idi, bre,
    …“Da sam normalan poludio bi(h)…“

    #

    PO RAZvojnoj teoriji, napredak nam se podrazumeva,

    Postajemo pagani. Na višem stepenu tehnološkog razvoja.

    Da negde (za)ostajemo manje bi zlo bilo, postajemo.

    „Ako Boga nema sve je dozvoljeno“

    Nije neprilično, pre je očito, de facto ide u de jure,

    «Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi…» (Eventualno, saglasno izmena(ma) u tumačenju)

    «Presložiti»

    U zaostalim krajevima — naprimer znači vlažna drva ispremeštati tako da se ravnomerno osuše.

    Ko zna da naloži vatru zna zašto je tako korisno.

    Sa druge strane — kod zaostalih isto, ko pravi požar ne mora to da zna.

    KAZNA, Jovan Dučić
    Narod se sastao u šumi da sudi ženu koja je izneverila muža,
    prevarila i ljubavnika, i ubila njegovo dete u utrobi.
    Mahovina je blistala u suncu. Grlice su pevale u granju. Mirisale su jagode.
    Narod je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac, i
    jednog dečaka sa plavom kosom koji je bio kopile. Žena je stajala u gomili i smejala
    se narodu, i rugala se takvim njegovim sudijama.
    Žena nije verovala u Boga, i nije razumevala reči mudraca. A nije verovala ni
    u ljubav, i nije razumevala suze dečaka. Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i
    nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s
    mrtvom rukom na srcu.
    Taj je narod bio strog i osudio je ženu da ostane vezana gola za stablo u šumi da
    je noću raznesu zverovi. Ona je molila samo da joj ostave njene đerdane od lažnih
    dragulja koji su sijali kao đerdani u kraljice.
    U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja.
    U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba
    njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići. O vrat mu je obesila jedan
    svoj lažni đerdan i poslala ga u grad da kaže mudracu: da ona služi zakonima
    prirode a ne zakonima ljudskim. Jer je radost u kosmosu preča nego sreća među
    ljudima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *