Eparhija šabačka patrijarhu Irineju: Kosmet nismo nasledili od predaka, već posudili od potomaka

Stalno podsećamo sebe i druge, da Kosovo i Metohiju nismo samo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili i od naših potomaka, navodi se u pismu koje je Eparhija šabačka sa vjernim narodom uputila patrijarhu srpskom Irineju. U pismu se ističe da su se preteška iskušenja nadvila ne samo nad Kosmetom već i čitavim srpskim narodom. „SPC kao besmrtna majka srpskog naroda, pozvana je da brižno i materinski neućutno upozorava sve pojedinačne i kolektivne nosioce vlasti u Srbiji, da ih opominje na odgovornost pred Bogom i narodom“, naglašeno je u pismu.

Pismo je javno pročitano na tribini o Kosmetu u porti šabačke Crkve Svetog Petra i Pavla, na kojoj su učesnici bili dr Milo Lompar, dr Časlav Koprivica, dr Miloš Ković i otac Ljuba Ranković.

Pismo prenosimo u cjelosti:

„Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Irineju,

Vaša Svetosti!

Mi, pravoslavni hrišćani, sveštenici i monasi sa brojnim Božjim narodom, sabrani oko svoga Arhipastira, Preosvećenog episkopa šabačkog gospodina Lavrentija, po hirotoniji najstarijeg arhijereja Srpske crkve danas, na praznik Svetog proroka Ilije Tesvićanina, u porti mučeničke Saborne crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Šapcu, na redovnoj duhovnoj tribini posvećenoj mučeničkom Kosovu i Metohiji, kraj svetog oltara i trona slavnih Vaših prethodnika Mitropolita Srbije: Mihaila, Inokentija i Dimitrija, potonjeg prvog patrijarha obnovljene Srpske Patrijaršije, šaljemo Vašoj Svetosti, sinovske pozdrave sa molitvom Živom i Istinitom Bogu, da kao predstojatelj i prvojerarh naše Svetosavske Crkve sa svojom braćom arhijerejima istrajete u delotvornoj borbi za očuvanje Kosova i Metohiji.

Punoća Crkve Božje u Eparhiji šabačkoj, duboko je svesna teških i preteških iskušenja koja se avetinjski nadvijaju, ne samo nad Kosovom i Metohijom kao našom Svetom i Zavetnom Zemljom, nego dubinski posmatrano, i nad čitavim Srpskim narodom.

Postalo je belodano jasno da neprijatelji Božji i neprijatelji ljudski, kuju svoje planove i vrše brutalni i bezočni pritisak, da se kao ljudi i kao narod, prvi put u svojoj istoriji, odreknemo Kosova i Metohije, da pogazimo zavete svojih svetih i mučeničkih predaka i da se tako izbrišemo iz ljudi, naroda i istorije.

Naš narod svoju Crkvu i Vas, kao svog Duhovnog Oca, poštuje kao čestite starine, i verne čuvare svojih najvećih svetinja, časti i obraza. Istovremeno, narodno je osećanje ali i istorijsko iskustvo, da nijedan pojedinac, niti ijedna vlast, bez obzira na bilo kakve izbore i rezultate, nema ni prirodno, ni istorijsko, ni ustavno, ni međunarodno pravo da se pogađa oko Kosova i Metohije. I zato je Kosovsko-metohijska poruka Svetog Arhijerejskog Sabora 10. maja ove godine, došla u pravi čas i kao veliko ohrabrenje za ceo Srpski narod. Kao mudri naslednik vidovitog Nemanjića, najviše od svih znate, da sad ne treba stati i dozvoliti da nas događaji preteknu, i da se, kad bude kasno, bavimo samo njihovim posledicama.

Molimo Vas, Vaša Svetosti, da kao što ste i do sada činili, nastavite i produžite svetlu tradiciju i praksu slavnih srpskih patrijaraha i Vašeg svetog Prethodnika Patrijarha Pavla, koji se u teškim istorijskim iskušenjima svoga vremena oslanjao na Božju pomoć i saborni duh Svete Pravoslavne Crkve, sazivajući često svoju braću srpske arhijereje na Sveti Arhijerejski Sabor, na kome su u sabornom duhu i jedinstvu razmatrana i rešavana sudbinska pitanja za Crkvu i Božji narod. Pored toga, prizivao je i ugledne srpske intelektualce na razgovor i dogovor i koristio njihove konstruktivne savete i predloge, uostalom kao što i Vaša Svetost čini svih ovih proteklih godina, od kako ste na tronu Svetoga Save.

Vaša Svetosti,

Ovim pismom, u ovaj sveti i zavetni dan, želimo da Vas uverimo da smo bezrezervno uz Vas i hoćemo da Vas ohrabrimo da u ovom tegobnom vremenu istrajete na tom putu. Svesni smo, Vaša Svetosti, da Srpska Pravoslavna Crkva i Patrijarh Srpski ne poseduju sekularnu, odnosno, vremenu i prolaznu državnu vlast. Svetovnu, dakle, koja je od ovoga sveta. Crkva Hristova poseduje vlast uzvišene i večne Reči Božje. Njeno prizvanje je da bude aktivni i kreativni činilac istorije i učesnik u značajnim društvenim procesima.

Crkva treba da bude So života i Svetlost svetu, da osoljava sve događaje i osvetljava puteve svakoj epohi, da tumači i otkriva njen skriveni značaj. Crkva po svojoj prirodi jeste i mora da bude Logos koji prebiva u svetu, kao njegov neposredni sud i uzvišeni smisao. Ona ima istorijsku i eshatološku odgovornost i svetu obavezu da čuva i predvodi svoje stado na teškom i uskom putu koji vodi u Život. Konačno, Crkva Hristova ima Svete Kanone i duhovnu vlast i obavezu da ih, ako ne bude drugog načina, u besudnim vremenima primenjuje u skladu sa svetootačkim predanjima i vekovnom tradicijom.

Srpska Pravoslavna Crkva kao besmrtna majka srpskog naroda, pozvana je da brižno i materinski neućutno upozorava sve pojedinačne i kolektivne nosioce vlasti u Srbiji, da ih opominje na odgovornost pred Bogom i narodom. Takođe, treba da ih podseća da je Crkva po svojoj prirodi obavezna da svako izneveravanje narodnih interesa sankcioniše u skladu sa svojim kanonskim poretkom. Nebrojeno puta kroz dva milenijuma dugu istoriju, Pravoslavna Crkva nevoljno je pribegavala takvim sankcijama. Najživlji primer je iz naše bliže prošlosti, kada je povodom izglasavanja Konkordata sa Vatikanom u Narodnoj Skupštini Kraljevine Jugoslavije, bila prinuđena da sve poslanike koji su glasali za taj, po narod, štetni Ugovor, isključi iz crkvene zajednice i da baci anatemu – teško prokletstvo na sve ministre i Predsednika vlade koji su bili za Konkordat.

Vaša Svetosti,

U smiraj ovoga svetog dana, molimo se Bogu Pravde, Koga prizivamo u našoj srpskoj državnoj Himni, Izvoru svake Vere Nade i Ljubavi, da ta gorka čaša mimoiđe našu Crkvu, i da Gospod ukaže puteve našem državnom rukovodstvu ka najboljim rešenjima, kako bi obraz našeg naraštaja i naše epohe ostao svetao u istoriji i pred pokolenjima koja dolaze. Istovremeno, stalno podsećamo sebe i druge, da Kosovo i Metohiju nismo samo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili i od naših potomaka. Kao privremeni i trenutni korisnici nemamo pravo da otuđimo ni jedne stope, jer ona je njihova i njima pripada. U protivnom, treba jasno i glasno staviti do znanja svima da će Crkva biti prinuđena, da u skladu sa svojim prizvanjem pribegne sankcijama, na koje je obavezuje njen kanonski poredak i dvomilenijumska tradicija i praksa. U protivnom izdala bi samu sebe.

Ove svete večeri posebne molitve prinosimo za Preosvećenog episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog gospodina Teodosija, sveštenstvo, monaštvo i Božji narod Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, posebno onaj u enklavama južno od Ibra, koji su ovih dana, zbog smirene i odgovorne pastirske reči i brige o Kosovu i Metohiji, izloženi brutalnim medijskim napadima.

Celivamo svetu desnicu Vašoj Svetosti sa nadom u Božju pomoć u ovim teškim danima. Da on Svedobri i Svemogući učini ono, što mi sapeti svojim slabostima, nismo u stanju da učinimo.

Prostite i blagoslovite.

U Šapcu na Ilindan uveče, 2018. godine.”

Izvor: Srbin.Info