ЕПЦГ у бројкама (2): Проблематичне одлуке прије 2021. године

Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ

Поштовани грађани,

Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.

У првом тексту смо направили увод у причу, а сада ћемо представити неке веома проблематичне одлуке, које су усвајане и реализоване прије 2021. године. Мисли се, дакле, на пословне одлуке, прије 2021. године, које су нанијели штету ЕПЦГ и грађанима, а неке, и даље наносе штету ЕПЦГ и грађанима (приватизација 2009. године, касније откуп акција, куповина Рудника угља Пљевља, однос са КАП-ом, повлашћени произвођачи).

Приватизација

Да подсјетимо, приватизација ЕПЦГ је извршена 2009. године преко фантомске фирме Ривер. Фондови су своје акције продали по 7,1€ за акцију и по том основу приходовали 138.514.000€. Да су их тада продавали по 8,4€ по акцији, колико су их касније продали, Влада и мали акционари, приходовали би 163.875.718. Укупни приходи државе, ЕПЦГ, Фондова и малих акционара износили су 434,810,683€. Мали акционари приватизационих фондова од ове трансакције нијесу имали никакве користи. Фондови су новац брзо потрошили. Због чега није прихваћена понуда од 11,1 евро по акцији од грчког конзорцијума, којег су чинили државна енергетска компанија Публиц Поwер и бизнисмен Виктор Рестис, по ком основу би се приходовало 608.084.959€ или свеукупно за 173.274.276€ више него што је понудила А2А, остало је неразјашњено до данашњег дана. Изгубили су и дражава и ЕПЦГ. Али зато је неко добио Свети Стефан, а и Прва банка је одједном постала најликвиднија банка у држави (иако је 2008 године држава спасила Прву банку са 44 милиона евра), а ни власницима фондова није криви дио.

Финансијске трансакције које су угрожавале ликвидност и доводиле до умањења капитала

Осим приватизације, односно докапитализације, још неке одлуке се никако не могу сматрати корисним за ЕПЦГми грађане. Указаћемо на неке од њих. ЕПЦГ је на својим жиро рачунима на дан 01.01.2017. године имала 232,326,991.88€, а на дан 01.01.2021. године стање на жиро рачунима је износило 39,596,540.93€, -(минус) 192.730.451М).

Само двије трансакције које су суштински представљале чист трошак компаније у износу –(минус)136.937.251€, и то 104,524,861€ милиона евра(-51,657,280€ и -52,867,581€) за куповину акција од А2А и 32,412,435€ за куповину акција Рудника угља Пљевља. По основу куповине сопствених акција, а затим њиховог поништења дошло је до смањења капитала компаније за 140.576.831€. До смањења капитала ЕПЦГ је дошло и 2017. године, због покрића нагомиланих губитака, и то за износ од –(минус)148.380.692€. У децембру 2021. године након окончања стечајног поступка у КАП-у, ЕПЦГ нијесу призната потраживања по основу испоручене електричне енергије из 2012. године у износу од 43.651.998€. Од овог износа кроз ПДВ пријаву од децебра 2021. године признат нам је обрачунати износ ПДВ на ове фактуре вриједности 5.614.236€ и губитак по овом основу износи –(минус) 38.037.762€.
Осим ових финансијских акробација, ЕПЦГ се значајно оптеретила и непословним, боље рећи политичко-економским трансакцијама.
Монтенегробонус је остао дужан по основу испоручене електричне енергије КАП-у износ од –(минус)13.412.118€.
КАП-у је отписано -(минус)16.940.025€ дуга за електричну енергију преко такозваних ЦО2 кредита, ( Одлука Владе и претходног Одбора директора, против којих је ЕПЦГ поднијела кривичну пријаву СДТ-у), умјесто да тај новац заврши у ЕКО-Фонд. Такође и по основу фактура из 2021. године КАП је остао дужан ЕПЦГ -(минус) 5.392.873€.
Само по основу ових неколико трансакција, захваљујући одлукама тадашњег пословодства и владајуће структуре, ЕПЦГ је остала губитак од -(минус)195,720,076€ и капитал је умањен за 288.957.523€.

Из ове табеле се примјећује, зелена слова(14.999.999 и 5.614.236 ), да је ново пословодство успјело да умањи штету за 20,614,235€, а такође је постигнут договор да Влада преузме дуг Монтенегробонуса.

Овдје је, као примјере значајног одллива финансијских средстава, неопходно истаћи још неке процесе који оптерећују пословање ЕПЦГ. Ту се прије свега мисли на успостављени систем који је додјељивао статус, такозваним, повлашћеним произвођачим електричне енергије, који су већ поменути у овом тексту. Такође ћемо размотрити и пословни однос ЕПЦГ према КАП-у. Ова два пословна процеса биће посебно обрађена.

Повлашћени произвођачи

Прије анализе пословног односа са повлашћеном произвођачима, неопходно је грађане упознати шта то значи кад неко добије статус повлашћеног произвођача електричне енергије. То је правно или физичко лице, које гради изворе електричне енергије, мини хидроелектране, вјетро електране или соларне електране. То физичко или правно лице подноси Захтјев Регулаторној агенцији за енергетику да добије статус повлашћеног произвођача. По добијању тог статуса, Влада односно Црногорски оператор тржишта електричне енергије(ЦОТЕЕ) закључује са тим субјектом уговор о откупу произведене електричне енергије, по подстицајним цијенама(готово 3 пута веће него на берзи) на период од, најчешће, 12 година. За достављање те енергије до потрошача користи се државна, ЦГЕС-ова и ЦЕДИС-ова, преносна мрежа. Балансна одговорност, да се произведе онолико колико се најави иначе плаћа се казна, је на терет џвне енергетске компаније, односно ЕПЦГ. Мало поједностављено, али надам се да је донекле појашњењено шта значи добити статус повлашћеног произвођача електричне енергије. Велика срећа за онога ко га добије, а за грађане и ЕПЦГ велика штета. Последњу констатацију поткријепићемо једном анализом.
По основу такозваних повлашћених произвођача до сада су, од 01.01.2017. године до 30.06.2024. године, ЕПЦГ и потрошачи платили ЦОТЕЕ-у(Црногорски оператер тржишта електричне енергије) 269.909.761€, од чега ЕПЦГ 168.716.674€, а потрошачи, односно грађани, 101.193.087€.
Од 01.01.2017. године до 31.12.2020. године, период 4 године, ЕПЦГ и грађани платили су 96.063.466€(грађани 52.756.881€, а ЕПЦГ 43.306.586€), а од 01.01.2021. године до 30.06.2024. године, период од 3 ипо године, 173.846.294€(грађани 48.436.206€, а ЕПЦГ 125.410.088€). Лако је уочљиво, да у последње 3 ипо године, највећи терет плаћања електричне енергије, ЦОТЕЕ-у, а самим тим повлашћеним произвођачима иде на терет ЕПЦГ.

Законом је дефинисано да ЕПЦГ не може, повлашћеним произвођачима, да плаћа већу цијену од оне по којој продаје грађанима, 43€/МWх, на жалост Влада је 2019. године донијела Уредбу којом је поништила Закон. ЕПЦГ и грађани плаћају повлашћеном произвођачима око 120€/МWх, а онда ту исту електричну енергију тим истим грађанима ЕПЦГ продаје по 43€/МWх. Паметном доста. Невјероватно игра Владе и Регулаторне агенције за енергетику, једни дају статус повлашћеног, а други цијену, а ЕПЦГ и грађани то плаћају. Данас су ти исти, креатори система повлашћених произвођача, највећи, критичари пројеката Солари 3000+/500+ и Солари 5000+. Овдје нећу посебно анализирати, више него јасне, коруптивне и криминалне радње, већ то остављам СДТ-у.
Поставићемо елементарно питање, због чега ЕПЦГ није градила ове објекте. Због чега су грађани и ЕПЦГ морали да плате до сада 269,909,761€, а до краја 2024. године овај износ ће бити 291,704,383€. До краја уговореног периода, рачунајући одобрени, због инфлације, раст откупних цијена од минимум 3% годишње, за повлашћене произвођаче ЕПЦГ и грађани ће издвојити још 345.363.729€, што ће у укупном представљати издвајање од невјероватних 637.068.112€ ???!!!
Исту ту енергију ЕПЦГ продаје грађанима за просјечно 42€/МWх. Корисно је приказати и ту анализу. И овдје ћемо, ради коректне анализе, предпоставити да ће се цијене електричне енергије повећавати 3% на годишњем нивоу, почев од 01.01.2025. године, што ће значити да ће просјечна цијена, у периоду од 2025 до 2030. године, износити 46,64€/МWх.

Зашто смо некоме омогућили да се енормно обогати, да нам заузме преносне капацитете, да на ЕПЦГ пребаци балансну одговорност. Од досада датог новца могли смо изградити све ове објекте, и већ би их отплатили, и почели да зарађујемо. Због чега се није могао примијенити модел који се сада примјењује за изградњу вјетропарка Гвозд? Због чега изградњу ових објеката није реализовала ЕПЦГ? Дати свој простор, дати свој преносни систем и платити енергију 650М, а исту продати за 250М, заиста је за Риплија. Да се примијенио модел, Гвозда, или да је ЕПЦГ градила те објекте, уштеда би износила готово 400М евра. Посматрајући на овај начин, статус повлашћених, односно привилегованих, произвођача, и имајући у виду чињеницу да ћемо још најмање 6 година, невољно, бити дио овог аранжмана, са аспекта грађана и ЕПЦГ можемо слободно рећи да ће износ, од 400М, представљати чист губитак. Овдје је важно подсјетити да су почетне цијене за повлашћене произвођаче биле готово 2 пута веће од тадашњих цијена на берзи. Добро би било да неко покуша да оспори овакав начин размишљања, и биће лако доказиво да је ова огромна штета, приказана минималним бројевима, из разлога да анализа буде неспорна. Овдје избјегавамо упоређивање са берзанским цијенама електричне енергије, иако је то берзанска роба, јер дата анализа одговора на питање шта би било да је ЕПЦГ то радила и градила. Логика повлашћених произвођача је била, да им се гарантује откупна цијена произведене електричне енергије, са годишњим увећањем цијене, за раст инфлације, без обзира на кретање цијена на берзама. Институције су се правдале да на овај начин афирмишу енергетску транзицију. Повлашћеним произвођачима је такође омогућено да изађу из система гарантованих цијена, кад год то пожеле, и да се окушају на тржишту. Ако им се тржиште не свиди поново могу да се врате на систем гарантованих откупних цијена електричне енергије. Занемарљив број њих је, после 2022. године када је дошло до експлозије цијена електричне енергије на берзама, изашао из система гарантованих цијена, али врло брзо очекујемо њихов повратак. Сигурно је сигурно, боље да ЕПЦГ и грађани трпе штету, него да они ризикују на берзама.
Посебна је прича како су се формирале почетне цијене за повлашћене произвођаче. Основни елементи по тој методологији су били уложена средства за изградњу ОИЕ и вријеме поврата те инвестиције. Било би добро да се на увид добије та документација. СДТ је на потезу.

Пословни однос ЕПЦГ – КАП прије 2021. године

Врло је интересантно анализирати пословни однос ЕПЦГ и Комбината алуминијума Подгорица.Иако је пословни однос са КАП-ом обиљежио претходни период од готово 20 година, и тај однос је утицао на готово све сегменте пословања ЕПЦГ, у овом дијелу анализе ограничићемо се на период од 2017. године, и привилеговани положај које је имало једно приватно предузеће. У наредним поглављима ћемо видјети шта је за ЕПЦГ значило доношење одлуке о преласку на, дјелимично, тржишни начин пословања са овим привредним субјектом. Математика је врло једноставна, КАП је у периоду од 01.01.2017. до 31.12.2021.године (уговор са претходним менаџментом) произвео губитак за ЕПЦГ од –(минус)50,325,005€. Све је детаљно објашњено у следећој табели

Да је ЕПЦГ ту енергију извозила, или смањено увозила остварила би додатни профит, односно не би имала губитак, од 50,325,005€. На мјесечном нивоу ЕПЦГ би била у плусу 838,750€. Од ових средстава могла је да се финасира плата за 1.071 радно мјесто. У том периоду просјечна бруто зарада износила је максимум 783€(новембар 2020), а не сјећамо се да је у КАП-у у овом периоду радило више од 600 радника.
Осим овог губитка који је настао услед нетржишног начина пословања, односно фаворизовања КАП-а на штету ЕПЦГ, још једном ћемо подсјетити и на остале пословне процесе у којима је пословни однос са КАП-ом наносио штету ЕПЦГ и другим државним субјектима. Овдје ћемо сумирати укупну штету која је настала у пословању са КАП-ом закључно са 2021. годином.

Овдје ћемо још напоменути да износом -124.107.784€ нијесу обухваћене сви губици, субвенције и гаранције, које су дале ЕПЦГ и држава, за период од 2005. до 2009. године. Влада је 2009. године чувеним Споразумом о поравнању, дала субвенције за електричну енергију од 60.000.000€ и гаранције за кредите у износу од 135.000.000€, које су на крају платили грађани Црне Горе.

И поред свих ових минуса и губитака, остали смо и без имовине и без изванредне енергетске инфраструктуре, а неко је све то добио за 20.000.000€. Да не говоримо о томе да је у ланцу КАП-а и Рудника Боксита некада било запослено готово 6.000 радника, а данас их има свега неколико стотина.
Одлуком Одбора директора, ЕПЦГ је, од 01.01.2022. године раскинут је уговор са КАП-ом, прешло се на тржишни начин пословања, а ефекти ове Одлуке биће детаљније објашњени у поглавју гдје ће бити приказано шта је то све урађено од почетка 2021. године, односно од доласка новог Одбора директора, првог у којем није било ДПС кадрова.

Само ових неколико описаних процеса нанијели су штету грађанима, ЕПЦГ, Буџету и ЕКО-фонду од –(минус)711,023,740€ (словима преко 700 милиона евра).

Као што видите, ријеч је о низу одлука, које су усвајане и реализоване прије 2021. године, а које су угрожавале и, снагом продуженог дејства, и даље имају негативне посљедице и по ЕПЦГ и по грађане. Ново пословодство се, након преузимања контроле над компанијом, 2021, посветило заштити интереса компаније и грађана.

У сљедећем тексту ћемо се позабавити Термоелектраном “Пљевља

Прочитајте ЈОШ:

Ђукановић: ЕПЦГ у бројкама (1)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: