ЕПЦГ у бројкама (7): Жељезара

Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ

Поштовани грађани,

Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.

У првом тексту смо направили увод у причу, у другом смо се посветили неким проблематичним одлукама до 2021. године, у трећем преглед односа према Термоелектрани прије и након 2021. године те стању у ХЕ Перућица и ХЕ Пива, у четвртом осврт на реализацију пословне филозофије “Производи тамо гдје трошиш”, у виду успјешних пројеката “Солари 3000+/500+” и “Солари 5000+”, у петом стање у вези са другим битним пројектима наше компаније, а у шестом смо обрадили неке важне пословне процесе и одлуке од виталног интереса за пословање компаније. У овом тексту ћемо се бавити Жељезаром.

Једна од пословних одлука која је изазвала велику пажњу јавности, а и даље изазива је Одлука о куповини имовине Жељезаре. Некадашњи гигант који је запошљавао 7.000 радника, дошао је на ивицу колапса. Држава је остала без имовине, преко 1.000.000м2, а преко 6.500 радника без посла. Сви смо били свједоци драматичних догађаја који су се дешавали у Никшићу и у Жељезари. Имали смо 229 радника на крововима и потпуни застој рада фабрике. 31.08.2022. године преко 200 радника добија отказе и одлазе на биро-рада. У истом периоду ЕПЦГ, сходно законској обавези, емитује сопствене акције у износу од 52.867.581€. Прва емисија сопствених акција, које су настале као алиби за плаћање у том износу акција компанији А2А приликом преузимања власничког удјела, у износу од -51.657.280€, обављена је 2019. године и по том основу ЕПЦГ је приходовала 0 (НУЛА) ЕВРА. Свјесни чињенице да ће и ова емисија бити завршена као претходна, у разговорима са тадашњом Владом, договорено је да Влада по основу сопствених акција пренесе ЕПЦГ износ од 14.999.999€, а да ЕПЦГ та средства може искључиво користити за куповину имовине Жељезаре. Повела се активна расправа и анализа о сврсисходности куповине имовине Жељезаре од стране ЕПЦГ. Без обзира, на друштвено-социолошке разлоге, приликом одлучивања искључиво се водило рачуна о интересима ЕПЦГ. Тошчелик је био спреман да комплетну имовину прода за 20.000.000€, умањено за износ, који је Тошчелик био спреман да прихвати, за елиминацију опасног отпада из круга Жељезаре. Свако инстирање за повећање цијене за елиминацију опасног отпада значило је и повећање цијене укупне имовине. ЕПЦГ је прије доношења одлуке ангажовала овлашћене процјенитеље. Процјенитељи су цјелокупну имовину, покретну и непокретну, процијенили на 52.461.469€.

Такође смо имали у виду и процјену кроз – Извјештај о процјени вриједности некретнина од 15.03.2022. године, израђен од стране овлашћених процјенитеља Немање Драговића и Ивана Булатовића а за потребе TOSCELIK ALLOYED ENGINEERING STEEL Никшић, вриједност непокретности износи 48.700.000€.

Да би комплетирали причу о вриједности имовине овдје ћемо презентовати и процјене које су рађене 2023. и 2024. године. У овој процјени обухваћене су и одређене залихе које нијесу биле обухваћене купопродајним уговором, али је уговором дефинисано да све што није приликом купопродаје евидентирано, а налази се у кругу фабрике припада ЕПЦГ.

Само ове процјене показују потпуно оправданост куповине имовине Жељезара. Међутим и ове цифре нијесу биле довољне да се донесе коначна одлука и ЕПЦГ одвоји још додатних 5.000.000€ за куповину имовине Жељезаре. Одлучујући разлог да ипак уђемо у куповину ове имовине је постојање двије трафостанице 110/35кВ снаге по 63МВА. Овај енергетска инфраструктура омогућава уз релативно мала улагања прикључак нове соларне електране, која би била изграђен на крововима и земљаним површинама унутар круга Жељезаре или у непосредној близини, снаге 60МW. Анализирајући сличне пројекте ВЕ Крново и ВЕ Гвозд долазимо до закључка да се само за прикључење (изградњу трафостаница, далековода, откупа имовине,…) морају издвојити вишемилионска средстава. Један примјер, за ВЕ Гвозд снаге 54,4МW, за прикључење (трафостанице, далеководи) ЕПЦГ ће издвојити, 15.699.994€ без ПДВ-а, или 18.996.992€ са ПДВ-ом. Такође ЕПЦГ ће платити Ивикому, приликом откупа његовог удјела у пројекту, по основу куповине земљишта још 250.000€ до 300.000€. Ових трошкова приликом изградње СЕ Жељезара, неће бити, или ће бити занемарљиви у односу на досад приказане износе. У Жељезари имамо готово два оваква или слична енергетска система. Идеално за прикључење SE и BESS. Ово је био одлучујући фактор да се опредијелимо да купимо имовину Жељезаре. О осталим предностима ове трансакције говорићемо у наставку текста. Такође ћемо покушати да дамо одговор на одређене критике, које су једним дијелом оправдане, а једним дијелом неаргументоване.

Овдје ћемо напоменути да је Влада продала ову имовину Тошчелику за 15.100.000€, а прије тога исплаћене су, из буџета, банкарске гаранције, Credit Suisse банци, за претходног власника Жељезаре у износу од 32.922.888€(објашњено у извјештају ДРИ).

Приликом ове одлуке о куповини имовине били смо свјесни да на тај начин преузимамо и обавезу о ангажовању и 200 запослених. То је био пакет, договор радника, Владе и ЕПЦГ. Урађен је и Пословни план, који је у основи предвиђао ангажовање запослених на пословима израде соларних електрана, израде подконструкција, ПВЦ браварије, израде конструкција, обезбјеђење имовине и опреме и као потенцијални процес, али на крају, пуштање Ковачнице у рад. Агенција за заштиту конкуренције (АЗК) неколико мјесеци није доносила одлуку да ли ЕПЦГ-Жељезара-Никшић може да се бави обрадом и прерадом метала, јер се такве активности сматрати недозвољеном државном помоћи. ЕПЦГ је као оснивачки капитал уплатила на ЕПЦГ-ЖЕЉЕЗАРИ-НИКШИЋ(ЕЖНК) износ од 2.155.000€. Морамо признати да се од тренутка именовања управљачких структура ЕЖНК, а то је посебно испољено од стране менаџмента ЕЖНК, губи нормална пословна комуникација са ЕПЦГ. Менаџмент ЕЖНК не обавјештава ЕПЦГ о важним пословним активностима, или обавјештава кад је већ завршен одређен посао (запошљавање, закупи, радно-правни односи,…). Иако од Агенције за заштиту конкуренције још није дошло Мишљење о могућности прераде челика, менаџмент на своју руку покушава да покрене Ковачницу. Занемарују се основни елементи бизнис плана. У августу број запослени долази до броја 400. Губици се гомилају, новац се троши. На сједници Одбора директора у августу 2022. године расправља се о Захтјеву менаџмента ЕЖНК да им се изврши уплата од 6.500.000€ за покретање производње и прераде челика, односно да се крене у пуштање у рад Челичане и Ковачнице. Захтјев је био врло лоше образложен и изазивао је оправдану сумњу у способност тренутног кадровског потенцијала да покрене ову дјелатност. Послије бурне расправе, гдје је било мишљења да се безусловно уплати новац, ипак је провладао став, уз снажно инсистирање менаџмента ЕПЦГ и предсједника Одбора ЕПЦГ, да се сачека Мишљење АЗК. Почетком маја су на крововима инсталиране двије СЕ снаге 1.800кWп, које се нијесу пустиле у рад због уништене опреме у мањим трафостаницама. Покренут је погон за израду ПВЦ браварије, који је због недостатка сировина обуставио рад. Такође почео је са радом ресторан, али и он је обуставио рад. Магацин ЕСГ је пресељен у ЕЖНК. Средином октобра Одбор директора ЕЖНК је смјенио извршног директора. Средином новембра постављене су конструкције за СЕ на земљи снаге 1.000кWп. Тек доласком новог извршног директора ЕЖНК почетком 2024. године, покрећу се пословни процеси, али су и они успорени због разних административно-техничких проблема. Ту се прије свега мисли на спорост у дефинисању спецификације за енергетски и металски дио који се односи на санацију трафостаница и материјал за израду конструкција. Ипак у овом периоду постављене су конструције за готово 2.000кWп за СЕ на брани Вртац и готово 2.500кWп за СЕ на земљи у кругу Жељезаре. На жалост за ове послове ЕПЦГ је морала да ангажује преко 30 радника по уговор о дјелу, јер ЕЖНК није то могла да обезбиједи из сопственог кадра. То се прије свега односи на послове прављења бетонских блокова за постављање конструкција и послове заваривања металних елемената. Завршена је монтажа соларних панела на конструкцијама од 1.000кWп. Интезивно се наставља са изградњом конструкција и сређивању кровова. Средином октобра очекује се прелазак ЕСГ у стару Управну зграду ЕЖНК.

У току су завршни преговори са конзорцијумом који предводи Швајцарска компанија 8Б Kапитал за издавање у закуп имовине у кругу Жељезаре у циљу покретања производње и обраде челика. Мјесечна кирија 31.000€, преузимање 150 радника. Овај закуп не укључује земљиште ван круга Жељезаре, као ни енергетски потенцијал(изградња солара, батерија, ветрењача…).

У сарадњи са Општином Никшић, расписан је конкурс за израду Идејно урбанистичко-архитектонског решења за изградњу стамбено-пословног комплекса Сунчани град, на простору ван круга Жељезаре, које је у власништву Општине и ЕПЦГ. На конкурсу је пристигло 15 радова. Извршено је рангирање радова и отворена је изложба истих на Тргу Слободе у Никшићу. Сунчани град је ушао у Просторни план Никшића, и реализација овог пројекта дала би потпуно нову димензију развоју града. Приликом свих, досадашњих, процјена имовине Жељезаре, непокретна имовина ван круга је процјењивана 7€/м2. Данас 145.539 м2 ван круга постаје градско грађевинско земљиште, чија је реална цијена 80€/м2. Ово значи да се вриједност имовине увећава за још 10.624.347€.

У погљаву у којем се говори о Жељезари и њеној имовини, морамо још једном подсјетити да ће се ЕПЦГ у свом развоју у великој мјери посветити изградњи великих батеријско-електро складишних система (БЕСС). Жељезара са својим енергетским потенцијалом, осим за нове изворе електричне енергије, је идеална за уградњу и БЕСС, чији би капацитети могли да буду неколико стотина МWх. Овај потенцијал нећу преводити у финансијски исказ, али би све претходне цифре биле мале у поређењу са овим потенцијалом.

И поред свих, тренутних, проблема са којима се у свом пословању суочава ЕЖНК, то никао не смије довести у питање саму Одлуку о куповини имовине. Напротив, ове чињенице непобитно показују да је Одлука била добра. Не говоримо још увјек историјска. Паничне реакције, дијела јавности, приликом одређених проблема у функционисању пред овим чињеницама изгледају безначајно, и суштински су безначајне. Врхунац те демагогије огледа у експлицитном ставу, да је куповина имовине била погрешна, а онда се исказује велика забринутост за статус радника. То је контрадикторна теза. Да није купљена Жељезара, радници би вјероватно и данас били на крововима, Коректнија је теза да имовину није требало куповати, и да раднике није требало преузимати, јер то не треба да занима ЕПЦГ. Само и овдје се мора узети у обзир и то да ЕПЦГ не може водити пословну политику мимо ставова Владе, и да је вриједност имовине вишестуко већа од вриједности за коју је купљена. Да би се доносиле добре пословне одлуке, за неке се не може очекивати да ће се исплативост показати одмах или у кратком временском периоду, већ се мора имати стрпљења да вријеме то верификује. Са Жељезаром се имало проблема претходних 40 године, и није било решења. Можда ће наш приступ и начин размишљања довести до решења.

Кад би одлучили, да сада продамо ту имовину, убијеђени смо да би покрили све досадшње трошкове и да би нам остала значајна новчана сума, али мислимо да вриједи покушати да се валоризује комплетан потенцијал имовине Жељезаре. Да раде и Челичана и Ковачница, да се поново праве арматурне мреже, да се граде СЕ и БЕСС, да у Сунчаном граду почне да се гради велики тржни центар, да се граде станови, у Жељезари да се покрену још нек погони. Опција продаје нам је увијек отворена.

У наредном тексту, осмом у овом серијалу, биће нешто више ријечи о цијенама електричне енергије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: