Епископ Јоаникије: Црква у Црној Гори мета злих наума

У Никшићу је, поводом прослављања јубилеја 800 годишњице аутокефалности СПЦ, осам вјекова оснивања будимљанско-никшићке Епархије и 20 година архијерејсе службе епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија одржана је Духовна академија „800 година аутокефалности СПЦ – са Светим Савом кроз вјекове (1219 – 2019)“.

На академији је представљена и нова књига епископа Јоаникија „Свјетлост свјетлост у тами“.

У свом обраћању присутнима епископ будимљанско-никшићки Јоаникије подсјетио је да је јубилеј 800 година аутокефалности СПЦ у наставку јубилеја 1700 година од Миланског едикта, а којим је Свети цар Константин хришћанима дао слободу која је, како истиче, са нашом вјером најдрагоцјеније и данас.

„Прослављамо велики јубилеј 800 године Српске православне цркве и уједно прослављамо и јубилеј свих епископија, а међу њима и епископије будимљанске коју је Свети Сава устроио у манастиру Ђурђеви ступови и тамо поставио првог епископа, свога ученика, студеничког монаха Јакова“, рекао је епископ Јоаникије и додао:

„Кључна личност тих великих догађаја је Свети Сава, који је познат у свом народу по његовој светости, духовности, молитвености, чистоти, учености, родољубљу, великим способностима, исказаним приликом утемељивања своје Цркве.

Епископ је нагласио да ми у Цркви, Христа господа доживљавамо као камен темељац на коме се цијела грађевина гради, истовремено и као главу Цркве, али и Божји архијереји, као што је био Свети Сава, који су се са Христом сјединили и поистовјетили, добијају од њега те благодатне силе да творе дјела непролазног значаја.

„Кад из данашње перспективе погледамо на прошлост видимо да је дјело Светог Саве цјеловито, нетакнуто, да је кроз вријеме унапријеђено и, како вријеме пролази, све више схватамо значај свега што је радио, сагледавамо његову светитељску личност, која се толико уградила у нашу историју, у наш живот, нашу духовност, у нашу душу, наше осјећање, наше памћење, да је он кључно име на коме се гради наш идентитет“, поручио је епископ Јоаникије.

Владика будимљанско-никшићки подсјетио је да је светосавска аутокефална Црква саграђена на јеванђељским вриједностима, на светим храмовима, Мирослављевом јеванђељу, на култури, писмености, духовности, светитељству  да се само тако може разумијевати аутокефалност једне Цркве.

„То није одвајање, него када Црква Божја саборно препозна да је неки народ, нека Црква достигла ту мјеру духовног узраста да може да чува вјеру православну, да се држи Јеванђеља, да не подлијеже свакодневним утицајима овог свијета, да су њени крмароши, који воде брод своје Цркве и свог народа, сигурни, да су спремни да се жртвују за љубав и да успоставе заједништво са осталим народима, када су спремни да чувају јединство вјере и Свете саборне и апостолске Цркве, онда се таквој Цркви, таквом народу може додијелити самосталност“, рекао је Епископ.

Он је нагласио да је Свети Сава утемељивач правног поретка на коме се изграђивала средњовјековна српска држава, а те вриједности се и данас чувају и то је оно што је најважније да сачувамо и за нашу будућност.

Ко се одриче Косова исти је као фарисеји и непријатељи Христови

„Надахнуо нас је слободом хришћанском, прије свега, слободом од гријеха, слободом коју ниједна земаљска сила не може да одузме, па смо тако, жртвујући се за своју вјеру, вјерни завјету слободе, светосавском завјету, узишли на своју голготу на Косову, прије толико вјекова. Сједињујући се са распетим Христом, доживјели смо, у правом смислу ријечи, и силу Његовог васкрсења“, поручио је владика и додао:

„То је коначно утврдило и утемељило наш идентитет. Данас они који говоре да се треба ослободити Косова и приче о Косову, а започети неку другу причу, понављају оне богохулне ријечи које су фарисеји и непријатељи Христа господа довикивали њему. То је завјет крста и васкрсења, завјет наше свете вјере у којој имамо и слободу. Вријеме је показало да када је год наш брод био уздрман у нашој историји, он је опстао, увијек смо васкрсавали, утврђивали свој идентитет и изнова се враћали Светом Сави“.

У свом говору владика се осврнуо и на владин Предлог закона о вјерским заједницама, који има за циљ да црквену имовину и храмове упише да се власништво државе.

„Постоји нека потреба у данашњем времену да се све преименује и Црква, и храм, и језик, и народ, да се све изокрене да би се с њиме лакше могло манипулисати. Послије 1700 година и више од Миланског едикта, који је један од темељних вриједности европске и свјетске цивилизације, јер прописује, не само слободу вјернима и свим вјерама, него да су неприкосновена црквена имања и храмови, да у то држава не смије да дира, да то припада вјери и цркви, у Црној Гори, када прослављамо велики јубилеј 800 година СПЦ, 800 година стварања, страдања, мука, борбе за опстанак, послије толико великих, славних и узвишених дјела, ми смо овдје изложени најприземнијим провокацијама и злим наумима којима се морамо као народ одупријети“, поручио је он и позвао вјерујући народ да заједно заблагодаре Свевишњем за милост коју је изливао током ових осам вјекова

„Народ који је родио толико светих, народ који је принио Богу од свог чистог срца и слави Божјој своје свете и своје храмове, своје најузвишеније вриједности, тај народ има темељ и ако смо свјесни тог темеља, а то је Христос, ми имамо и садашњост и прошлост и будућност“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки.

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић и архијерејски намјесник никшићки, поводом обиљежавања 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоанкија, подсјетио је присутне да је епископ Јоаникије хиротонисан на Цетињу у чин епископа од стране патријарха српског Павла, уз саслужење 13 архијереја, управо 3. јуна 1999.

Епископија будимљанско-никшићка обновљена је двије године касније, 2001 године на мајском засиједању Архијерејског Сабора СПЦ.

О књизи „Свјетлост свијетли у тами“ епископа Јоаникија говорили су Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован и академик Јован Делић.

У културно-умјетничком дијелу академије наступили су хорови Светог новомученика Станка, Преподобне мати Ангелине, вокална солисткиња Тијана Блечић уз клавирску пратњу проф. Гордане Милатовић.

Поводом 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, владика Јован уручио је панагију од седефа – дар Патријарха јерусалимског Теофила III.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: