Episkop novobrdski Ilarion otvorio izložbu ,,Znamenite srpske majke“ u kripti podgoričkog Sabornog hrama

U nedjelju 17. novembra, nakon Arhijerejske Liturgije u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, Njegovo Preosveštenstvo Episkop novobrdski g. Ilarion otvorio je izložbu reljefa ,,Znamenite srpske majke“ autora Đorđa Zečevića, akademskog vajara.

Protojerej Nikola Pejović je u pozdravnom slovu poželio dobrodošlicu Episkopu novobrdskom Ilarionu i Đorđu Zečeviću izrazivši veliku blagodarnost za njegov veliki trud. Posebno što je našao vrijeme da ova izložba bude dostupna u Podgorici i Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja svima onima koji će narednih 15 dana imati priliku da je vide.

,,Gledamo ovaj hram Hristovog Vaskrsenja, kako je on preobrazio i ovaj grad i celu Crnu Goru i naš rod. Bog daje pšenicu, ona se mesi i u taj hleb se utisne pečat. Pa se napravi od grožđa sok, pa taj sok mora da uzavri na neku promenu koju smo mi izazvali i da onda to prinesemo Bogu. Umetničko pregnuće koje je dar Božiji, koja je ta iskra božanskog u nama, jeste ta želja za stvaralaštvom, da od zemlje praviš i kuću, ali i da praviš neki lik i zapravo vajajući, slikajući, umetnik teži ka tom preobraženom svetu koji će večno da postoji, posebno kada je negde u potrazi za likom, tako i konopisci oni ne slikaju lik, nego ga razotkrivaju“, zaključio je Episkop novobrdski Ilarion u svom uvodnom dijelu obraćanja.

Vladika je potom podijelio utisak da je autor izložbe očigledno nadahnut i inspirisan majčinskim likom. Odnosno da je evidentna njegova potreba i želja da iznjedri lik majke i to ne jedne, nego više njih iz našeg roda koje su rađale, koje su tješile, koje su nosile breme:

,,Ovde u ovom delu našeg brata Đorđa Zečevića iz Šapca imam utisak da on u najširem smislu, traga za likom i to je nadahnut inspirisan majčinskim likom. Majka je ona koja teši, a ne traži utehu. Majka je ona koju ne mora niko da razume, ona će druge da razume. Majka je ona koja ne mora ni da jede, ali će drugoga da nahrani po ugledu na našu Presvetu Bogorodicu, na našu Crkvu, na svešteni kivot koji nas hrani mlekom. Crkva je majka, zemlja je majka, tvorevina je majka koja se oplođuje blagodaću Božijom’. Neka bi Bog blagoslovio i pregnuće od našega brata Đorđa, neka mu Bog da snage da radi ono što je u slavu Božiju, u slavu Njegovu u slavu, neprolazne lepote i dobrote, a mi neka bi smo se sabirali oko stvaralaštva, oko pregnuća, oko lepote i da zajedno proslavljamo našega Boga i Majku Božiju koja nam Boga rodi telom“, rekao je Episkop novobrdski Ilarion.

Na kraju svima sabranima obratio se akademski vajar Đorđe Zečević, autor izložbe koji je rekao da je glavni povod i inspiraciju za ovakvu izložbu zapravo dala njegova ćerka, te da je ona priređena upravo iz tog razloga, da probamo da se vratimo sebi:

„Ideju, povod, inspiraciju mi je dala moja ćerka jednom prilikom, kada je imala nekih šest ili sedam godina i na televizoru je vrlo pažljivo gledala emisiju o Milunki Savić, nakon koje je sa suznim očima i plačnim glasom pitala: ,,Tata zašto meni niste dali ime Milunka? Ta detinja želja i potreba da se identifikuje sa takvom ličnosti mene je navela da se zapitam ko su bili moji uzori? Od čega sam ja napravljen? A onda sam pokušao da se zagledam u sebe, u svoje sopstvo i da pronađem tu kap majčinog mleka u kojoj se sve sadrži: I ljubav i dobrota i Hristolikost.
Ova izložba je priređena upravo iz tog razloga, da probamo da se vratimo sebi. Kao što veliki pesnik Matija Bećkovic kaže: ,,Ta u meni su sebi ću doć“. Dobrodošli!“

Izložba će biti otvorena do 30. novembra tekuće godine.

Đorđe Zečević je rođen 1976. godine u Šapcu. Nakon završene gimnazije 1995. godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Nikole Koke Jankovića, a diplomira u klasi Gordane Kaljalović Odanović 1999. godine, tom prilikom dobija Nagradu Akademije za vajarstvo. Od tada, svoj rad publici prezentuje na više samostalnih i više od 30 kolektivnih izložbi. Učesnik je više kolonijai ima više izvedenih radova u javnom prostoru- skulpturu Vir – Aneks biblioteke šabačke, monumentalne murale posvećene Dragi Ljočić i Stani Milanović, spomen ploče. Dobitnik je nagrade Igor Belohlavek Šabačkog muzeja kao i nagrade za crtež galerije Kulturnog centra Šabac. Od 1999. godine radi u Školi primenjenih umetnosti u Šapcu na predmetima vajanje, praktičan rad. Živi i radi u Šapcu.

Boris Musić