Мешање у босански лонац, америчког дипломату Габријела Ескобара коштало је нимало пријатног разговора са Милорадом Додиком који га је подсетио да САД не могу да врате сат 20 година уназад. Истовремено, волонтирање овог представника Вашингтона на месту „портпарола“ ЕУ у Бриселском дијалогу, ћутке је прихваћено у Унији.

Габријел Ескобар кренуо је ових дана офанзивно у поверену му мисију на Западном Балкану.

Након данашњег састанка са српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком на којем је изнео своје виђење будућности Босне, изасланик америчког председника за Западни Балкан огласио се и поруком из Брисела у којој тријумфално поздравља решење до којег су у преговорима дошли Београд и Приштина.

Ескобар би волео да је Холбрук

Аналитичар Александар Павић оцењује да преко Габријела Ескобара Америка покушава да врати време уназад и да се постави као шериф који решава сва отворена питања. Притом, сматра, САД занемарују очигледну чињеницу да се свет у међувремену променио, на шта је Ескобара морао да подсети Милорад Додик опаском да је прошло време у којем ће Република Српска да трпи интервенционизам међународне заједнице, те да БиХ данас није она држава коју је Ескобар оставио пре 20 година када је био службеник у дипломатским мисијама у БиХ.

„Мислим да је Додик свестан чињенице да је по среди само амерички план али да они нити имају некадашњу снагу нити ауторитет. Не заборавимо да су за протеклих 20 година САД уништиле више земаља у свету. Авганистан су напустили после 20 година у горем стању него у којем су га нашле. Једино што су оставили за собом је производња опијумског мака и хероина. Просто, они немају ни капацитет ни снагу да намећу решења било коме. Добро је што је тога свестан бар један српски политичар и што је то јасно рекао“, каже Павић, додајући да тиме неће престати притисак на РС.

Шта се дешавало иза затворених врата?

Да притисак постоји потврдио је и Милорад Додик изјавом да је Ескобару рекао да нема потребе да му прете санкцијама, јер те претње више немају никакав ни смисао, ни значај. По Павићу, то јасно упућује на ток разговора иза затворених врата.
„Чим је Додик рекао да нема потребе да се прети санкцијама то значи да му се прети санкцијама. Вероватно да је Ескобар покушао да глуми новог Холбрука а да му је Додик хладно одговорио да то више не може“, оцењује Павић.

Иако није остављен простор за дилему у колико пријатној атмосфери је протицао састанак Додика и Ескобара на којем је покренуто више питања од улоге Кристријана Шмита до актуелне кризе изазване Инцковим законом, Драгомир Анђелковић га сматра успешним.

„Добро је што се Ескобар састао са Додиком и што је Америка желела да чује његово мишљење и важно је што је Додик јасно изнео став Републике Српске. То је показатељ да је Република Српска све јача“.

Он подсећа да смо са Америком у прошлости имали доста несугласица око многих питања али да то не значи да Америка у будућности не би могла да има више разумевања за наше интересе.

„Вашингтон полако долази до тога да неће моћи да реши ни једно питање на Балкану без коректног односа са Србима“, сматра Анђеловић.

О томе да ли је и у којој мери посредовање САД у Бриселском дијалогу инцидент, саговорници Спутњика имају опречна мишљења.

Американци увек били присутни

Обраћање изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара на аудио конференцији у Бриселу у којем је изразио задовољство споразумом две стране, по Анђелковићу није изненађујуће, будући да су, како каже, Американци од почетка Бриселског процеса били присутни.

„Када су се одвијали преговори током Брисела један, 2013. године све време су амерички представници били присутни иако формално нису узимали учешће у преговорима. Чињеница је да је ЕУ стерилна, да нема снагу и да се врло често ослања на Америку. То потврђује и садашња позиција Брисела када се ради о Вашингтону. Логично је да Америка као супер сила тежи да свуда буде присутна. С друге стране то говори о слабости ЕУ која пристаје да буде у сенци“.

Павић сматра да уколико ЕУ нема довољно снаге и достојанство да остане при томе да она води Бриселске преговоре, Београд је на званично и отворено мешање Американаца, могао и имао право да позове Москву да се укључи.

„Петер Стано је рекао да Ескобар неће учествовати да би се Ескобар тамо појавио као да је он портпарол Европске Уније. Брисел је показао да је колонија, дипломатска колонија Вашингтона без обзира на све тешке речи, и француске хистеричне реакције због отказивања уговора о подморницама. ЕУ нема снагу да буде аутономна у било чему, ако не војно, а оно ни дипломатски. Оно што се буде радило под америчком капом не може да буде добро за нас, ни у ком случају“, закључује Павић.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: