Естетика отпора
Илустрација
Отпор се рађа у илегали. Формулишимо, стога, речником плочника: отпор је, увијек, помало – индијански. Или герилски. Углавном анониман. Случај В фор Вендетта. Дакле, потребно је распалити – „огромно незадовољство предграђа.“ Жак Рансијер
Отпор је кретање алтернативе која је освијестила да нема више шта изгубити; сада, што дјелује парадоксално – оскудица у свему, представља терет. Безизлазност са суштинским мањком.
Према томе, промјена се креће у правцу дјеловања на будућност – којом располаже политика као својим јединим материјалом владања – која не би требало (и никако не би смјело!) да дође у знаку ове, увелико сахрањене садашњости.
Отпор се, у првом реду, устремљује на превредновања јавних вриједности.
Сад ћу вам открити нешто: писање под псеудонимом потпада под естетску категорију, и на тај начин ради на демистификацији јавног дискурса. Текст а не лик!
Управо због тога, отпор успијева само онда кад се ослободимо нагона који тежи ауторизовати његову капиталну енергију. (Ради се о нагомиланој енергији која је еруптивна и, која, тим прије, мора бити и креативна. У супротном, дивљање гасне с доласком јутра…)
Друштво које је изгубило потребу да се одупире, на трагу је изумирања. Политичари да утуве: наша омладина је, ништа мање, осуђена на мигранство! Обећа нам је Европа градилишта, подземне кухиње, стражарских кућица; нуди нам се – Запад на црно!
Међутим, и то, како се показује у неолибералном капитализму, умногоме је боље од ове црне рупе у којој труну увелико већ фарсичне институције, чији је ауторитет цинично нагужен.
(Балкан још животари посттранзитно вријеме, велики неред и стару непрегледност са новом несигурношћу, коју предводе трећеразредне, ретро политике са све назадним лидерима, апсолутно губитнички наштелованим, који су у односу на постмодерни концепт ствари, тек карикатуре; ријеч је у комунистичкој, линераној, армираној, и одвећ нефлексибилној генерацији, која је марксизмом убила метафору…
Младима, данас, остају двије опције: улица, или емигрирање у Европу гдје ће бити третирани као најјефтинија радна снага.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Одличан текст псеудо.
И право име и презиме су псеудо.
Шта би тек рекли за жене, након удаје.
Велики духовници су псеудо. Да ли су листом монаси псеудо. У будућности, да би се расеретила адмиистрација, биће само пуке шифре. У будућости која је протекла….
… Ne pravdaj se!
Pod pseudonimom su pisali najveći umovi, od Antike do današnjih dana.
Pseudonim je jednako istinito ime, kao i ono kršteno.
Čovjek pseudonumom, može biti, još istinitije zaslovljuje sebe, imenuje – s jasnom namjerom da se kaže unutarnjim čovjekom, svojom punom suštinom.
Ko bolje zna čovjeka od čovjeka.
… Dakle, Sibin.