ЕУ: Исток остао исток?

У контексту догађаја који се дешавају ових дана у Украјини, где опозиција изводи људе на масовне уличне протесте против одлагања потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ које је предузела влада, индикативно изгледа прогноза Бечког института за међународну упоредну економију за земље Источне Европе 2014-15, године, објављена ових дана. Главни закључак који изводе аутори реферата састоји се у одсуству извора економског напретка.

Актуална прогноза за дати регион, не прва за последње године, посебне новине не доноси. Саопштавајући о њој немачки Неус Дојчланд, на пример, објавио је коментар под називом: Мрачна оцена економије Источне Европе.

Како се истиче у реферату, 2012. године 8 од 17 земаља у датом региону налазило се у стању рецесије. Четири од њих – Чешка, Словенија, Мађарска и Хрватска – чланице су ЕУ. По оцени научника, наредне године само од Мађарске може да се очекује превладавање негативног тренда. Што се тиче Пољске, где је до данас ниво динамичног напретка економије премашио просечни показатељ за ЕУ, тамо се десио осетни пад.

Посебно жалосно, по речима аутора реферата, изгледа ситуација на тржишту рада. Изузев балтичких држава, незапосленост 2013. године је скочила у свим осталим земљама Источне Европе. Овде води са 17,5% незапослених Хрватска, између осталог новопечена чланица ЕУ. Иза ње следи Словачка са 14,5% и Бугарска са 13. А у Македонији и Босни које претендују на ступање у ЕУ, и, по изразу неким медија „посебно маженом“ од стране Брисела Косову, број незапослених се колега око 30%.

Ван граница ЕУ, конкретно у Русији, Казахстану и у истој тој Украјини, подвлаче бечки експерти, унутрашња потражња минуле године била је осетно живља. Шеф одељења за земље и регионе Европског института, магистар економије Владислав Белов узрок проблема види у трци Брисела за новим члановима.

Одлука о примању земаља Источне Европе бла је политички мотивисана. Оне нису биле спремне за ступање у ЕУ. Са економске тачке гледишта то је била, по мени, очигледна грешка. Мислим да Брисел то одлично схвата, као што схвата и то да Украјина није спремна за асоцијацију са ЕУ, да не говоримо о ступању. Али, како бих рекао, политички свраб да се у ЕУ увуче што је могуће више чланова, може да одигра са овом организацијом злу шалу.

Занимљиву нијансу у погледу старе и нове Европе истакла је у недавном радијском интервјуу румунска списатељица Франческа Банчу која живи у Берлину.

24 године после пада Берлинског зида Европа још увек остаје подељена. Овде сви још мисле у категоријама Исток и Запад. Мало ко од западних европљана зна нешто о реалном животу у Бугарској или Румунији, на пример.

Остаје да цитирамо Редјарда Киплинга Запад је Запад, Исток је Исток и они се никада неће састати. У сваком случају, тако како се то ради сада у Украјини тешко да вреди састајати се.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: