ЕУ подржала Националну стратегију за управљање отпадом

Илустрација (Фото: Н.Н./Независне)
Да би се уредио систем прикупљања отпада, Европска унија је са милион и по евра подржала пројекат израде нове Националне стратегије и плана управљања отпадом, као и програма превенције отпада, преноси РТС.
У Србији се годишње произведе два и по милиона тона комуналног отпада, има више хиљада дивљих депонија, а рециклира се око 10 одсто.
„Нелегално одлагање отпада итекако загађује животну средину, загађује нам воде, земљиште, храну. Зашто је оволики морталитет у Србији , па због тога што нам је животна средина загађена и имамо проблеме у сваком сегменту. Дакле ријешити питање отпада подразумијева да ћемо заштитити воду, земљиште, а то значи и храну а то значи и наше здравље“, каже Горан Триван, министар заштите животне средине.
Европска унија је у последње двије деценије уложила 400 милиона евра у заштиту животне средине у Србији.
„Животна средина није одговорност само једног министарства. Она је одговорност цјелокупне Владе и ми као Европска унија наставићемо да подржавамо те напоре за снажнију заштиту животне средине на путу придруживања ЕУ, а то је првенствено питање добробити и здравља грађана Србије“, каже шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.
Своја искуства у решавању проблема отпада пренијели су и експерти из Литваније, Шведске и Аустрије.
„Потребно је да се повећа свијест у јавности о проблемима животне средине. Аустрија пружа подршку јер је наш мотив да имамо чистију и здравију Србију“, каже амбасадор Аустрије Николас Лутероти.
Руководилац програма развојне сарадње Шведске и Србије Ола Андерсин каже да су стандарди заштите животне средине тешки за постизање, али су неопходни да би имали чисто окружење.
„Радимо на припреми сепарације отпада у 16 општина у Србији и надамо се да ће раздвајање отпада на мјесту настанка постати свакодневица“, каже она.
Национални план је и смањење одлагања биоразградивог отпада на депоније за 65 одсто до 2030., постизање стопе поновног искоришћења од најмање 60 одсто амбалажног отпада до 2025. године.
Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

