ЕУ за дом спремна: Томпсон, Барешић, Степинац, Главаш… (ВИДЕО)

Док Срби у региону оплакују више од 2 хиљаде, махом цивилних жртава „Олује“ и стотине хиљада оних који су заувијек остали без свог дома током злочиначког похода хрватске војске, Загреб не само да не осуђује та звјерства, већ их свакодневно и велича. Истина, та пракса није ништа ново, већ се црне кошуље и Павелићева реторика извлаче из „фиока“ већ 21 годину почетком августа, али се чини да су на ову годишњницу „Олује“ сусједи отишли даље него до сада.

Овакво понашање „европске“ и „антифашистичке“ Хрватска, не само да није наишла на осуде бриселске дружине чији је пуноправни члан, већ се повампирење фашизма тумачи као „нормално“, упркос протестима и реакцијама српских власти.

Тако је прије неколико дана, као кулминација такве политике, подигнут споменик усташком терористи Миру Барешићу, осуђеном атентатору на југословенског амбасадора и народног хероја Владимира Роловића. Да није ријеч о инциденту иза којег стоји каква групица екстремиста, потврђује и чињеница да су на церемонији отварања била и два министра у хрватској Влади, а један од њих, Златко Хасанбеговић већ се раније „доказао“, сликајући се са усташком заставом.

„Опрост грјехова“ за старе и нове злочинце

Пјевачица смета, „За дом спремни“ пожељно

Атмосфера се, по обичају, нарочито захуктава у сусрет „Олуји“ и то устаљеним темпом. Тако је крајем маја у Загребу освануо графит „У прољеће кад процвјета врба, правићемо паприкаш од Срба“, а два мјесеца касније, гостујући на националној телевизији, пензионисани официр Макс Славичек узвикнуо је „За дом спремни“.
 
То, додуше, не треба да чуди, јер се иста парола чула и на обиљежавању 75 године антифашистичког устанка у Србији, али и на серији Томпсонових концерата, од којих је завршни планиран сјутра у Книну, уз присуство 150 хиљада људи.

Истовремено, обучени као Павелићеви црнокошуљаши, наводни „бранитељи“ прекинули су прије неколико дана наступ српске пјевачице Габријеле Пејчев у Хрватској уз повике: „Четници, вратите се у Србију“.

Док, у већ споменутом европском и антифашистичком духу, тих 150 хиљада људи, као у трансу буде пјевало Томпсонове стихове „Због Анице и бокала вина, запалит ћу Крајину до Книна, запалит ћу два, три српска штаба, да нисам долазио џаба“, ваљда ће се неко и негдје сјетити да се прије 21 годину догодио највећи прогон од Другог свјетског рата и да стотине хиљада породица никада више неће видјети свој дом.

Ипак, да не буде све „црно“ када је у питању „добросусједска“ политика Хрватске према Србима у региону, мора се истаћи и један, али вриједан позитиван пример, гдје су Хрвати на кратко блокирали процес даљих евроинтеграција Србије. Нажалост, ова комшијска услуга није била дугог даха.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: