Evo šerifa

„Šerif je ujahao u grad…“ Fokner

Ako, dakle, samo za trenutak sledimo ovu logiku i njen znak pored puta, već na prvoj blagoj krivini kad oprezno smanjimo gas dolazimo do zaključka da ima više razloga i da je sasvim u redu (that`s cool), čak ponegdje i vrlo dobro što je mlađahni Ivo nivea V. itd., posle kraćeg(?) unutarpartijskog povuci-potegni, ipak novoimenovani gradonačelnik Podgorice, budući da se ona (PG) svakodnevno urbano podmlađuje i iz temelja razgrađuje, tako da je gotovo sad već apsolutno neprepoznatljiva, i kad neko sa strane u nekom neobaveznom razgovoru pomene grad Podgorica, više nismo sigurni da li to, zaista, faking mu nešto znači, i ukoliko bi trebalo, šta bi, dovraga, to bilo.

Selo je milenijum i kusur godina uvijek već dosadno prokleto i jedno te isto (red livada, red brežuljaka, prednji plan šume i dalekoplavičasti obris planine…), grad je svakog jutra sve drukčiji – konta Ivo koji je sigurno zakoračio u nepresušnu, depees političku, i kakvi su dosad izgledi, nikad nizvodnu karijeru. Perspektivno, nema šta!

Kad malo bolje razmislim – dok tema i dalje ostaje dibidus površna za neko ozbiljnije mozganje – Migoljub je (bio i ostao) odveć prigradski i potpuno poljoprivredni lik, e da bi još bio i tzv., centraš; cikotić ti je fakin, ne može bez svog parčeta asfalta, prekomoračkog blejanja, kvartaškog bratimljenja.

Tako da se i u nekoliko navrata (navrat-na-nos) raspištoljeni kabadahija Mugi loše snaodio u ulozi gradonačelnika – tim prije je bolovao od nekakve samo njemu opravdane prenaglašenosti o kojoj drugima ostavljam da u dokonluku ovih vrelih dana ponešto dopišu – dočim je pamučasti Ivo pun pogodak u privid: Podgorica je danas grad bez ičeg autentičnog, pa joj valja dodijeliti i takvog domaćina.