Европа не може без руске нуклеарне техонолигије
1 min readДок се ЕУ ослобађа руског гаса и нафте, то јој никако не полази за руком кад је у питању руска нуклеарна технологија. За неке земље, руско нуклеарно гориво је незамењиво. Зато овај сектор и није под санкцијама.
Пар дана након што је први руски тенк ушао у Украјину прошле године, један теретни авион Иљушин II-76 прелетео је Белорусију и Пољску, да би слетео у Словачку.
Љубитељи авијације који прате јавно доступне радарске податке, били су изненађени. Како авион може да лети из Русије у Европску унију, кад је Брисел затворио ваздушни простор за руске превознике и приватне авионе?
Но, поменути лет је изузет од забране јер је достављао нуклеарно гориво за четири реактора у Словачкој које су дизајнирали Руси. Месец дана касније, сличан лет обављен је до Мађарске.
Ти летови били су још један сигнал зависности Европе од руске енергије. Нуклеарно гориво државне руске агенције Росатом омогућава скоро половину струје коју производе Словачка и Мађарска, и више од трећине у Чешкој и Бугарској.
ЕУ је кренула путем ослобађања од руског гаса, нафте и угља, али све много теже иде кад је у питању жеђ за атомском енергијом. И данас се зато стотине милиона евра сливају у руску касу, пише „Дојче веле“.
Немогуће је у ЕУ било прогурати санкције против руског цивилног нуклеарног сектора.
Украјински председник Владимир Зеленски тражио је да се барем санкционише Росатом, који је тесно повезан са војним апаратом и преузео је управљање дивовском украјинском нуклеарком Запорожје.
„Пре годину дана сам мислио да ће за ЕУ бити најтеже да се отараси руског гаса, али сада изгледа да је то ипак нуклеарна енергија“, каже Никлас Поатје из бриселског труста мозгова „Бругел“ који се бави економијом.
„На том пољу постоји много зависности. Ствар је врло техничка и компликована, а ту су и питања стандарда и безбедности“, каже Поатје за ДW.
Див у производњи нуклеарног горива
Русија држи око 45 одсто светских капацитета за обогаћивање уранијума те испоручује атомско гориво у бројне земље, укључујући Сједињене Државе. Упркос санкцијама, САД и даље пазаре гориво од „Росатома“ за милијарду долара годишње.
Из Русије стиже скоро петина сировог уранијума који се увезе у ЕУ, а више од петине стиже из Казахстана где Росатом такође води главну реч. Из Русије стиже и велики део горивних штапова за европске електране.
„Росатом је једна од свега неколико компанија на свету које су овладале целим циклусом нуклеарног горива, обогаћивањем, производњом и рециклажом“, каже Соња Шмид, професорка на Технолошком универзитету Вирџиније и ауторка књиге о совјетској нуклеарној индустрији.
Од руског горива посебно зависе земље бившег источног блока, али не само оне. У ЕУ су Руси направили укупно 18 реактора у Словачкој, Бугарској, Мађарској, Чешкој и Финској. Сви данас користе искључиво руско гориво и технологију.
„Росатом“ има дугу историју сарадње са француским ЕДФ. Две фирме су потписале „споразум о дугогодишњој сарадњи“ током 2021. године.
У немачком градићу Лингену повремено се одржавају протести против планова Руса и Француза да баш тамо заједнички производе горивне штапове за реакторе у источној Европи. Ниједна од фирми није одговорила на упит „Дојче велеа“.
Орбанов вето на санкције
Између марта и децембра прошле године су Руси извезли нуклеарну технологију и материјале вредне преко милијарду долара, процењује британски Краљевски институт за одбрамбене студије.
„Не само да се вредност руског нуклеарног извоза није смањила од фебруара 2022, него подаци сугеришу да извоз можда и расте уз неколико верних муштерија које су и даље решене да воде послове са руским нуклеарним сектором“, пише у анализи тог института.
Међу верним муштеријама је Мађарска. У августу прошле године је званична Будимпешта чак одлучила да Руси наставе градњу још два нуклеарна реактора у Мађарској.
Није онда изненађење да је управо власт Виктора Орбана била најгласнија кад је овог јуна у Бриселу спречено да нуклеарна технологија постане део новог пакета санкција против Москве, једанаестог по реду.
Иако је Орбан критикован широм Европе, његов потез има логике. Наиме, како каже Никлас Поатје из „Бругела“, огромна зависност од „Росатома“ значи да би нуклеарне санкције донеле Европи више штете него користи.
„Ниједна појединачна мера санкција не би донела материјалну разлику на бојишту“, додаје Поатје.
Како подсећа, свеже девизе до којих Москва долази продајом нуклеарне технологије и горива ипак су само делић од десетина милијарди евра које су Руси раније приходовали извозом нафте и гаса у ЕУ.
Има ли алтернативе?
Ипак, земље попут Чешке, Словачке и Бугарске опипавају терен у покушају да замене руско нуклеарно гориво.
„Вестингхаус“, амерички пандан и конкурент „Росатома“, већ испоручује нуклеарно гориво за украјинске нуклеарке које су се раније ослањале на руску технологију. Та америчка компанија се нуди и другим земљама источне Европе.
У мају је Финска једнострано раскинула уговор са „Росатомом“ за изградњу нове атомске централе.
Стручњаци пак кажу да се сирови уранијум лако може увести и из других делова света, али да би потрајало годинама да се замене руски капацитети за његово обогаћивање.
„Напросто други делови света немају капацитет да брзински прекину ове везе са Русијом“, каже професорка Шмид и додаје:
„Није у питању нека тајна технологија, али јесте технологија која подразумева капиталне инвестиције. Уз све неизвесности које обавијају будућност нуклеарног сектора, тешко је подстаћи приватну индустрију да улаже у то“, преноси РТ Балкан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: