Evropska komisija: Hrvatska sama odlučuje ko ne može da uđe na njenu teritoriju

Povodom toga što je Hrvatska trojicu političkih lidera iz Crne Gore proglasila nepoželjnima, iz Evropske komisije saopštili su danas da je odluka o osobama koje smeju da uđu na teritoriju Hrvatske isključivo u nadležnosti vlasti te zemlje.

To je iz EK saopšteno podgoričkim „Vijestima“ u odgovoru na pitanje da li se odluka Hrvatske da proglasi trojicu crnogorskih političara nepoželjnima odnosi na sve države članice Evropske unije ili o tome svaka članica odlučuje ponaosob.

Hrvatska je juče nepoželjnima proglasila predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, koji je i lider Nove srpske demokratije, potpredsednika crnogorske Vlade i predsednika Demokrata Aleksu Bečića i lidera Demokratske narodne partije i poslanika Milana Kneževića, sa obrazloženjem da u kontinuitetu rade na pogoršanju odnosa dve države, iza čega se zapravo krije nedavno usvojena Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.

„Vijesti“, međutim, konstatuju da iz odgovora EK nije jasno da li to znači da se u ovom trenutku odluka Hrvatske ne odnosi na ostale zemlje Šengenske zone.

Deo podgoričkih medija prenosi stavove pojedinaca da su zabrana ulaska crnogorskim političarima i pokušaji rušenja vlasti u Podgorici zapravo potvrda hrvatskog upliva u političke procese u Crnoj Gori i pokušaj političkog vaskrsenja DPS-a od strane Zagreba.

Podgorički portal „Žurnal“ objavio je tekst novinara Nebojše Popovića koji kaže da je jučerašnja odluka Hrvatske snažna potvrda da Zagreb želi da aktivno utiče na političke procese i promenu vlasti u Podgorici.

To je, navodi autor, bilo jasno još od prvoga dana od kada je Hrvatska uputila energičan protest zbog izglasavanja rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu.

„Ovim činom Zagreb je hiruški precizno nacrtao političke snage koje bi želeo da vidi van sistema crnogorske vlasti, jer proglasiti personama non grata političare koji obavljaju tako visoke državne funkcije u susednoj državi, znak je jedino maksimalne isključivosti i zatezanja odnosa“.

Ovako uvredljiva i nesrazmerna reakcija Hrvatske s obzirom na to da ta zemlja nije niti bi smela biti naslednica NDH, samo je na prvi pogled zapanjujuće čudna.

„Jer uvek treba naglasiti – zvanični Zagreb bi mogao imati povod i opravdanje za ovakvo agresivno delovanje, samo u slučaju da je crnogorski parlament kojim slučajem osudio akcije ‘Bljesak’ i ‘Oluja’ koje su direktno vezane za modernu hrvatsku državnost“, piše Popović.

U suprotnom, konstatuje autor, nisu baš čista posla, a sva je prilika da je rezolucija o Jasenovcu Zagrebu pala kao – „kec na deset“ što se tiče Crne Gore, iliti kao savršeno opravdanje za akcije prema zvaničnoj Podgorici koje imaju svoj daleko dublji motiv.