Evropske države nesposobne da se bore protiv DAEŠ-a

Evropa se suočava sa novom erom terorizma, čija se taktika menja, smatraju analitičari. Nijedna država nije sposobna da se sama izbori sa problemom terorizma, ali i evropska politika u pogledu terorizma je pogrešna.

Sagovornici Sputnjika, stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević i profesor beogradskog Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić, saglasni su da se radi o odgovoru na hapšenje organizatora terorističkog napada u Parizu Salaha Abdeslama.

Teroristički napadi u Briselu poruka su belgijskim vlastima i policiji da ne isporučuju Abdeslama Francuskoj i treba da kod građana izazovu strah i nepoverenje u institucije i njihovu sposobnost da očuvaju mir, kaže Galijašević.

Teroristički napadi u Briselu su način da evropske i belgijske ćelije DAEŠ-a pokažu da, i pored Abdeslamovog hapšenja, nikako nije ugrožena njihova operativna sposobnost, smatra Dragišić.

„Način na koji se vrše ti teroristički napadi, brutalnost i surovost koju teroristi pokazuju već je viđena, ali sama taktika izvršenja terorističkih napada izgleda da se menja“, nastavlja Dragišić.

On navodi da se sve veći broj terorista uključuje u napade, a imajući u vidu da napadi u Briselu veoma podsećaju na napade u Parizu, Evropa se, prema Dragišićevom mišljenju, suočava sa novom erom terorizma i sa mutiranom Al Kaidom, kako neki analitičari još nazivaju DAEŠ.

Nijedna država nije sposobna da se sama izbori sa problemom tako mutiranog terorizma, mišljenja je Dragišić, i zbog toga je neophodno da evropske i neevropske države pomognu Belgiji u obračunu sa teroristima.

Galijašević pak tvrdi da evropska politika u smislu borbe protiv terorizma nije dobra. Evropa je sama sebi zakomplikovala situaciju izbegličkom krizom, kaže on, a njene bezbednosne agencije naredile su međunarodnu saradnju i koordinaciju nacionalnim bezbednosnim politikama.

„Njene bezbednosne agencije nisu nacionalne bezbednosne agencije, previše su orijentisane na prekograničnu saradnju i prekogranične aktivnosti, čime ne mogu garantovati nacionalnu bezbednost unutar vlastitih granica“, kaže Galijašević.

Istovremeno, unutar evropskih granica ne postoji usaglašena bezbednosna politika, pa se događa da se povratnici sa ratišta u Siriji i Iraku u BiH amnestiraju, nastavlja Galijašević svoju opservaciju.

„Upućen je poziv svim ratnicima iz BiH da se vrate sa ratišta u Siriji i Iraku i da će zato dobiti provizorne kazne koje mogu novčano otplatiti. Kazna od godinu dana zatvora se u BiH otplaćuje novcem, tako da svi ti ratnici sada ne idu u zatvor, nego dolazeći iz Sirije i Iraka, pranjem novca, finansiranjem terorizma, otplaćuju svoje kazne”, smatra Galijašević.

Takva loša politika nužno proizvodi loše posledice, zaključuje on.