Evropski proizvođači automobila u škripcu: Oštar pad akcija pet vodećih kompanija

Evropski proizvođači automobila, uključujući „Be-Em-Ve“, „Mercedes“ i „Folksvagen“, suočavaju se s oštrim padom akcija zbog slabe potražnje u Kini, rastuće konkurencije i visokih troškova proizvodnje električnih vozila, što je dovelo do rekordnog pesimizma među investitorima, piše „Juronjuz“.

Evropska automobilska industrija se suočava s nizom problema gurajući tržišne procene vodećih proizvođača kao što su „Be-Em-V2“, „Mercedes benc“, „Porše“, „Stelantis“, „Reno“ i „Folksvagen“ na ili blizu rekordno niskih nivoa.

Ove kompanije se suočavaju sa značajnim izazovima, od slabljenja potražnje na ključnim tržištima poput Kine do intenzivnije konkurencije u sektoru električnih vozila (EV), što je umanjilo poverenje investitora.

U utorak, akcije „Be-Em-Vea“ su pale za 11,2 odsto, što je najveći dnevni pad kompanije od marta 2020. godine. Dramatičan pad usledio je nakon što je „Be-Em-Ve“ revidirao svoja očekivanja za 2024. godinu, smanjivši prognozu marže EBIT u automobilskom sektoru na šest do sedam odsto, što je smanjenje od prethodne procene koja je bila od osam do deset odsto. Ova degradacija je uglavnom pripisana slaboj potražnji u Kini, jednom od najvažnijih tržišta za „Be-Em-Ve“.

Akcije kompanije sada se trguju po samo četiri puta većoj vrednosti od njihove prognozirane zarade za 12 meseci.

Vrednost na otvorenom tržištu (43,8 milijardi evra) gotovo je jednaka njihovom prijavljenom neto gotovinskom stanju u automobilskom sektoru (43,2 milijarde evra) na kraju prve polovine 2024. godine, što osvetljava mračnu perspektivu tržišta za buduće izglede rasta kompanije.

Drastičan pad cena akcija se nastavlja

Ovaj pad procene nije jedinstven za „Be-Em-Ve“. Pet od šest glavnih evropskih proizvođača automobila doživelo je drastičan pad cena akcija 2023. godine, pri čemu su „Stelantis“ i „Be-Em-Ve“ najviše pogođeni, s gubicima koji su veći od 30 odsto njihove tržišne vrednosti.

„Reno“ je izuzetak, jer beleži skromno povećanje od tri odsto od početka godine, iako njegova procena ostaje slaba, u skladu s ostatkom sektora.

„Porše“ je jedina kompanija koja ima dvocifren odnos cene i zarade, ali je i ovaj odnos ispod istorijskog proseka.

„Folksvagen“, koji je nedavno smanjio proizvodnju u Nemačkoj, označivši prvo zatvaranje svojih fabrika u zemlji od 1938. godine, sada trguje po samo tri puta većoj vrednosti od očekivane zarade, što je najniže u njegovoj istoriji.

Kombinovana tržišna procena šest najvećih proizvođača automobila u Evropi iznosi oko 260 milijardi evra, što je manje od polovine tržišne vrednosti Tesle.

Pada prodaja širom Evrope

Prodaja novih automobila u Evropi takođe je opala. Prema rečima Đorđa Galijersa, analitičara u „Goldman Saksu“, prodaja u avgustu je na ključnim tržištima kao što su Francuska, Nemačka, Italija i Španija zabeležila dvocifrene padove na godišnjem nivou.

Stopa prodaje na godišnjem nivou pala je za 16,7 odsto, što odražava tešku makroekonomsku situaciju u Evropi.

„Verujemo da je vidljivost i dalje niska zbog političkih i makroekonomskih nesigurnosti. Prodaja električnih vozila je i dalje pod pritiskom i beleži velike padove“, napisao je Galijers.

Šire evropsko automobilsko tržište opterećeno je političkim nesigurnostima, rastućom inflacijom i višim kamatnim stopama, što sve utiče na potražnju.

Pored toga, prodaja električnih vozila (EV), koja je nekada bila svetla tačka, sada se suočava s preprekama zbog visokih cena i bržeg gubitka vrednosti u poređenju sa tradicionalnim vozilima na unutrašnje sagorevanje.

Opada konkurentnost Nemačke

Nemačka automobilska industrija, koja čini okosnicu evropskog tržišta automobila, posebno je teško pogođena konkurencijom iz inostranstva.

Glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke (HCOB) Sajrus de la Rubija istakao je ključne izazove koji utiču na nemačke proizvođače automobila.

On smatra da je najznačajniji faktor koji utiče na nemački proizvodni sektor sve veći gubitak globalnog tržišnog udela nemačkih proizvođača automobila i mašina u korist konkurenata u Kini.

„Nažalost, ovaj problem je tu da ostane“, poručio je Sajrus de la Rubija.

Evropski proizvođači automobila su svi zabeležili pad tržišnog udela u sektoru električnih vozila u 2024. godini, kako pokazuje najnoviji Global EV Traker Banke Amerike.

Tržišni udeo „Stelantisa“ pao je sa 4,0 odsto pre godinu dana na 2,7 odsto u julu, dok je „Folksvagen“ opao sa 7,5 odsto na 6,6 odsto, a „Mercedes-Benca“ na samo 1,9 odsto.

Proizvodnja električnih vozila skupa

Jedan od značajnih izazova za evropsku auto industriju su visoki troškovi proizvodnje električnih vozila u poređenju sa vozilima na unutrašnje sagorevanje.

Iako nude niže troškove održavanja, početna kupovna cena električnih vozila na baterije ostaje oko 20 odsto viša od cena vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje na ključnim tržištima poput Nemačke i Francuske, čak i nakon državnih subvencija.

Ovi viši troškovi, zajedno sa brzim napretkom u tehnologiji električnih vozila, doveli su do bržeg zastarevanja starijih modela, što dodatno obeshrabruje širu upotrebu električnih vozila.

„Dok se Evropa suočava s makroekonomskim nesigurnostima i žestokom konkurencijom iz Azije, njeni proizvođači automobila se suočavaju sa teškom borbom da povrate tržišno poverenje“, navodi „Juronjuz“.