Fajgelj za IN4S: Moramo se boriti za srpsku slobodu

Univerzitetski profesor Andrej Fajgelj ocijenio je da ga ni hapšenje, niti bilo kakav drugi pokušaj režima Aleksandra Vučića da vrši pritisak na njega neće uroditi plodom, te da će nastaviti da se bori za slobodnu Srbiju.

„Zločinac koji nam preti treba da se plaši, a ne mi. Tu beg ne pomaže, već samo borba. Biće nam samo sve gore i gore dok se već jednom ne pobunimo i zaslužimo slobodu“, istakao je Fajgelj u intervjuu za portal IN4S.

– Koji su razlozi da ste, nakon više decenija, prva osoba u Srbiji koja je uhapšena i koja se tereti za pokušaj ”podstrekavanja na rušenje ustavnog poretka”. Nije li to samo eufemistički kišobran za zabranu slobode govora i misli?

Srbija ponovo ima političke zatvorenike. Ali, Srbija ponovo ima i jednopartijski sistem. Vučić je došao na vlast kao konzervativac i rodoljub. Ali je nakon toga napravio nalevo krug i praktično spojio DS i SNS u DSNS. Tako smo od dvopartijskog sistema koji su planirali da nam uvedu po američkom modelu na kraju završili odakle smo i krenuli, na titoističkom modelu. Dobili smo jednu partiju, levu, nesmenjivu i totalitarnu. U skladu sa tim neistomišljenike opet proglašavaju za reakcionare, fašiste i narodne neprijatelje. Mene je hapsila elitna jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala, nadležna za najopasnije kriminalce, mafiju, mreže pedofila, ali eto, i počinioce verbalnog delikta na nedeljnom odmoru sa porodicom.

• Znamo da Vas hapšenje neće pokolebati. Da li smatrate da je Vaše hapšenje izvedeno prvenstveno sa namjerom da se useli strah kod drugih, da se ugasi bilo kakav vid otpora?

Ovo je, pre svega, pritisak na moju porodicu. Moja žena i deca ne moraju da budu na prvoj liniji borbe kao ja. Njima nije bilo lako da gledaju kako im odred naoružanih ljudi upada u kuću i odvodi oca. Ali i to je škola koju su mnogi Srbi prošli. Baš kad su me odvodili, moja majka je rekla policajcima – tako su mu i pradedu hapsili Austrougari. Zaista, Miloš Đuran je bio sekretar sarajevske Prosvjete i valjda je uhapšen u vreme onih veleizdajničkih procesa, a dokaz njegovog „ekstremizma“ je bila rečenica u ljubavnom pismu mojoj prababi: „Da vidim Gračanicu, pa da umrem“. Dobra paralela, i njega su hapsili zbog srpstva.

Zatim je tu pritisak na sve ostale. Meni je data prilika koju drugi nemaju. Završio sam najviše škole, proputovao svet, govorim jezike, radim posao koji mi omogućava da mnogo čitam i pišem. Ako ja kao profesor ućutim, kako će govoriti onaj koji po čitav dan radi zavrnutih rukava?

Stranci upravljaju Srbijom

• Koliko je opravdana ocjena da dobrim dijelom medija i tzv. političke elite Srbije upravljaju strane obavještajne službe, koje su, kako se kaže, izbušile Srbiju kao švajcarski sir. Kakve sve posledice donosi takvo stanje?

Problem je što Srbijom ne upravljamo mi. Odrekli smo se svog suvereniteta na toliko načina da polako zaboravljamo šta znači biti svoj na svome. Dolazi vreme kada nećemo upravljati ni svojim domovima, ni svojim telima. Pogledajte samo obavezne vakcine. Zar će međunarodne korporacije odlučivati šta će teći venama naše dece? U ćeliji su me podsetili predstavnici zaštitnika građana Saše Jankovića i koliko mi je bilo drago da me neko poseti toliko mi je bilo mučno da gledam kako policajci obigravaju oko njih. Posle sam saznao da Janković podnosi izveštaj OEBS-u, svom bivšem poslodavcu, a OEBS vrši kontrolu policije, izdaje dozvole… Čak ni policajci ne zavise od naše države nego od stranaca. Zamislite Vučića koji otme penzionerima deo penzije zato što traže neki stranci. Pa oni su to zaradili, to je njihovo vlasništvo! Od tolikih naloga iz inostranstva mi nikada nećemo doći na red da se pitamo, pa ni kad nam zavuku ruku u džep, ili iglu u venu.

• Da li smatrate da sadašnja vlast sve otvorenije i agresivnije gura Srbiju u čeljusti NATO pakta, te da je samo pitanje dana kad će se to ozvaničiti?

Sadašnja vlast ne gura Srbiju nigde, ona samo pritiska građane. Tu su tirani. Ali kad treba gurati Srbiju, tu su manji od makovog zrna, jer o tome odlučuju stranci koji imaju pravu vlast. U njih spada i NATO, i ako NATO zaželi Srbiju, Vučić će je isporučiti na tacni kao ljubazni i odani lakej.

• Nekada je zvanična politike Beograda poručivala da se „Srbija neće saginjati“. Da li se slažete sa ocjenama da je aktuelna vlast „patosirala“ Srbiju i njene interese prihvatanjem tzv. Briselskog sporazuma?

To je prvi Vučić poručivao. Briselski sporazum je njegova prva i najveća izdaja, na kojoj se zasnivaju sve ostale. Tu je na samom početku svoje vlasti napravio zaokret i preuzeo štafetu servilnosti od Tadića, i sa njom otrčao dalje nego što bi se Tadić ikada usudio. Tim sporazumom smo strancima dali naše srce. To valjda znači napredno, ta spremnost na svaki naredni korak, makar i u provaliju, na dno. Srećom, za Briselski sporazum se još uvek ne zna ni da li je ustavan, ni da li je važeći, on počiva isključivo na ličnoj vlasti Aleksandra Vučića. Kad nje ne bude bilo, neće biti ni sporazuma.

Boriti se, a ne bježati

• Gdje i u čemu vidite izlaz iz sadašnje situacije u kojoj se nalaze Srbija, ali i čitav srpski narod. Ima li spasa?

Mi se foliramo. Spas je krajnje jednostavan samo što nije popularan. U jeku bele kuge treba praviti decu, a ne gej parade. Usred odliva mozgova, treba ostati i boriti se, a ne bežati. U ekonomskoj krizi treba biti radnik i proizvođač. Kad država propada treba je zadržati, a ne pustiti. Sve radimo naopako i onda se čudimo. Mislim da prvo treba da prestanemo da se foliramo, onda će veoma brzo sve krenuti na bolje. Samo pazite, vrednosti imaju cenu i biće potrebna lična žrtva. Zato i nije popularno. I novinare portala IN4S su hapsili i tukli, znate o čemu govorim.

• Kako gledate na položaj i status srpskog naroda u Crnoj Gori, koji preživljava golgotu pod Đukanovićevim režimom. Takođe, ima li opravdanja za više nego pasivan odnos zvaničnog Beograda prema takvom stanju?

Režim Mila Đukanovića je od Srba napravio nacionalnu, i što je možda još gore, ekonomsku manjinu. Klijentelistički sistem zapošljavanja je strahovit način pritiska na Srbe. Slično vidimo i na Kosovu, gde oni isti ljudi koji su se goloruki bacali na oklopna vozila sad rovare jedni protiv drugih za zaposlenje u Tačijevim ustanovama. To smo pre toga gledali u Hrvatskoj. A pre toga pod svim drugim okupacijama.

Pod okupacijom je i zvanični Beograd, jedina razlika je što u tom gradu nema neke druge grupe koja bi pritiskala Srbe. Kod nas u Novom Sadu je stanje već drugačije, tamo su ćirilicu progonili isto kao u Vukovaru. Mi imamo te hibridne nacionalne identitete, Montenegrine, Vojvođanere. To u Beogradu za sada ne postoji, iako ima koliko hoćeš bivših Srba, samo još nemaju čime drugim da se proglase. Svi mi jednako čekamo srpsku slobodu, koja za sada, kakva-takva, postoji samo u Republici Srpskoj, ali je i tamo ugrožena.

• Šta očekujete kao sledeći potez režima vezano za Vaš slučaj?

Noć pred hapšenje sam izašao sa porodicom i kada smo se vratili do kola jedan prozor je bio spušten. Padala je kiša i sigurni smo da je bio zatvoren. Siguran sam i da sam zaključao i da se nije mogao slučajno otvoriti. Neko je ušao u auto samo da bi dao kontakt i spustio prozor. To je poruka da uvek zna gde smo i može da uđe gde hoće. Majka mi je rekla plašim se represije. Ja sam je ismejao a već sutradan se njen strah obistinio. Isto tako su govorile majke pod Hitlerom i Staljinom. To je stanje u kojem Srbi danas žive, ali nije to strašno. Strašan je život u strahu. Zločinac koji nam preti treba da se plaši, a ne mi. Tu beg ne pomaže, već samo borba. Biće nam samo sve gore i gore dok se već jednom ne pobunimo i zaslužimo slobodu.