Фашисти из никшићког сокака траже смјену Ковачевића и Вуковића због присуства парастосу антифашисти Дражи Михаиловићу!

„Какву поруку шаље руководство локалне управе тиме што одаје почаст сараднику окупатора и вођи покрета који је чинио све што је могао како би осујетио антифашистички Народно-ослободилачки покрет у борби за слободу грађана – нека јавност сама просуди. О томе у којој је мјери скандалозан најновији догађај, можда би се и могло говорити – да челницима власти у Никшићу скандали нијесу постали уобичајен начин функционисања“.

Ово је дио из саопштења никшићког огранка ДПС-а, видно избезумљеног након што су предсједник Општине Марко Ковачевић и предсједник Скупштине општине Немања Вуковић, присуствовали парастосу првом герилцу поробљене Европе, Дражи Михаиловићу.

Парастос је, подсјетимо, служио владика Методије у Саборном храму Светог Василија у Никшићу, након литургије на ктиторској слави која је обиљежена у част светородне династије Романова.

Наравно, никшићки ДПС ганг то, подразумијева се, не интересује, због чега су најавили покретање иницијативе за смјену локалне власти.

Али, нисмо сви, јелте, у ДПС-у, нити кидишемо на Српску православну цркву, нити имамо потребу да прекрајамо историју у складу са партијским интересима, због чега ћемо приложити неколико реченица у част првог герилца поробљене Европе.

Први герилац поробљене Европе

Драгољуб Дража Михаиловић рођен је 26. априла 1893. године, у Ивањици.

Као седмогодишњи дјечак, остао је без оба родитеља, који су преминули од туберколозе. Стога, троје дјеце Михаила и Смиљане Михаиловић: Драгољуба, Милицу и Јелицу; одвео је њихов стриц Владимир Михаиловић код себе у Београд, гдје је и Милицу убрзо покосила туберколоза.

За разлику од Јелице која је завршила архитектуру, Драгољуб се одлучио за војничку каријеру (тројица од његова четири стрица били су официри).

У Балканским ратовима је учествовао као питомац Војне академије у Београду. Из ратова је изашао као потпоручник и носилац Сребрне медаље за храброст. Због храброг држања у биткама на Колубари и Церу, током Првог свјетског рата, добио је Златну медаљу за храброст. Иако тешко рањен на Солунском фронту, одбио је понуђену „службу у позадини“ и након опоравка вратио се у своју јединицу. На Солунском фронту унапријеђен је у чин поручника, а одликован је и „Орденом белог орла са мачевима 4. реда“.

Током међуратног периода, због потребе службе, промијенио је велики број градова и официрских постављења. Као један од најперспективнијих официра Војске Краљевине Југославије, службовао је и усавршавао се у Скопљу, Београду, Сарајеву, Паризу, Софији, Прагу. У том периоду се оженио и добио три сина и кћерку.

Други свјетски рат га је сачекао у чину пуковника, као начелника Оперативног одјељења Друге армије Југословенске војске. Након деветодневног ратовања против нацистичке армаде и усташа, и фактичке капитулације Југословенске војске, пуковник Михаиловић одбио је да призна капитулацију и са неколицином својих војника, подофицира и официра, прешао је Дрину и отишао на простор Равне Горе, гдје је организовао први герилски покрет отпора у Другом свјетском рату.

Други свјетски рат представља једну од најистакнутијих епизода у историји човјечанства. Третиран је кроз обиље историографске, али и публицистичке литературе. Још увијек се о њему пише. Драгољуб Михаиловић је заузео једну од најзапаженијих улога током овог рата на простору Југославије, али и шире.

Постао је командант Југословенске војске у Отаџбине. Обновио је славну традицију четничких војних одреда с краја 19. и почетка 20. вијека, који су ослобађали српски народ од Турака и Бугара на простору Косова и Метохије и Старе Србије. Ратовао је против нациста, фашиста и комуниста. Убијен је од стране комуниста 17. јула 1946. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: