Feljton: Njegoš i Lovćen (XXI dio)
Crna Gora nakon 1918. u duhu Miloša Obilića i kosovskih junaka
Posle ujedinjenja 1918 godine, nastala je bratoubilačka borba; digao je ruku i pušku brat na brata, kum ma kuma i prijatelj na prijatelja. Sve je to došlo zbog smenjivanja dinastije Petrović Njegoš. Izvesni ljudi i plemena odani kralju Nikoli, nisu mogli da razumeju želju celoga srpskoga naroda da ostvari svoj vekovni san nacionalnoga i bratskoga jedinstva. Oni su zaboravili da sutvorci te ideje bili sami Petar Petrović Njegoš i sam kralj Nikola koji se odrekao bio krune u korist kneza Mihajla. To je isto uradio i daroviti knez Danilo koji je govorio narodu da će služiti budućeg i zajedničkog kralja svih Srba. Ti protivnici ujedinjenja nisu odricali jedinstvo u celini, nego su smatrali da je to još prerano, što apsolutno nije odgovaralo celishodnom shvatanju stvari.
Akcija ovih ljudi bila je pomognuta naročito od strane Italije, gde su se nalazili izvesni predstavnici takvoga shvatanja. No, i oni su postepeno uvideli da je njihov rad besciljan i nekoristan, te su se vraćali jedan po jedan u domovinu. Ceo ovaj njihov negativni stav bio je u suprotnosti sa večitom borbom Crne Gore koja se vekovima borila za srpsku stvar i živela duhom Miloša Obilića i kosovskih junaka, a u poslednjem veku duhom vitezova iz Prvoga i Drugoga ustanka. Opiranje ujedinjenju sramotilo je večitu borbu Crne Gore, koja se u pravom smislu može smatrati kolevkom Srpstva i njegove nacionalne misli začete još u vreme zetskih kraljeva: Vojislava, Mihajla i Bodina. Iz njene grude nikla je dinastija Nemanjića, koja je za vreme od 200 godina svoje vladavine ujedinila sve srpske pokrajine i stvorila prvo srpsko Carstvo, na čelu sa carom Dušanom. Nemanjići daju svetoga Savu, koga je Bog bio izabrao da Srbima dadne duh božanske nauke Isusa Hrista i da njegovom zaslugom Srbija u srednjem veku postane centar kulture, progresa i graditeljstva. Srpski manastiri po svojoj lepoti i graditeljstvu postaju nosioci prve renesanse u Evropi.
Car Dušan donosi svaj zakon koji u ono vreme čini veliku čast ne samo Carstvu, nego i celom srpskom narodu. Sve je ovo bilo zaboravljeno u srcima ljudi koji su uzeli puške i otišli u komitske čete da se bore protivu jedinstva sa Srbima. Sve je to bilo na štetu opšte stvari. Korišćene su nepravde koje su se odigrale 1918 godine, koje se uvek odigravaju pod ovakvim uslovima, kad je u pitanju jedinstvo dva bratska naroda. Sve te stvari nisu smele da budu razlog za bratoubilačku borbu. ljudi su to i shvatili pa su napustili svoj nesrećni i štetni pravac.
U 1924 godini počelo se ozbiljno misliti na izvođenje plana o Kapeli i prenošenju Njegoševih kostiju na Lovćen.
U julu mesecu došao je na Cetinje Svetozar Tomić sa nekoliko stručnjaka iz Ministarstva građevina koji su bili određeni da utvrde u kakvom se stanju nalazi Kapela i kakve mere treba da se preduzmu da bi se izvršilo ono što je najpotrebnije u ovoj stvari. Oni su prvo svratili u Mitropoliju da od mene dobiju informacije i mišljenje po celom pitanju. Ja sam im rekao ono što sam već ovde izložio i dodao da oni sami treba na licu mesta da se uvere u to. Tako je i bilo.
Oni su našli da je Kapela u ruševinama i da u takvom stanju ne može biti za upotrebu. Njen je ceo temelj bio trošan i na njemu nije moguće izvršiti nikakvu opravku, jer bi pod tim uslovima bila u svemu uzaludna. Oni su mišljenja bili da treba stvoriti Kapelu od solidnoga materijala i kamena, sa potpuno novim zidom i novim temeljem. Dok su se oni bavili ispitivanjem gornjega problema, ja sam dobio izveštaj iz Beograda od člana Odbora Jelene Lazarević da je čula da kralj, želi da podigne spomenik njegošu po skici i izradi vajara Ivana Meštrovića, za koga sam znao da je poreklom Srbin, čiji je ded prešao u katoličku veru, ali se uvek oseća Srbinom. Dao je velike radove koji su celom svetu poznati. Nisam znao u čemu se sastoji taj projektovani spomenik koji je kralj Aleksandar želeo da postavi na Lovćen. Pošto je komisija svršila svoj posao, vratila se u Beograd da podnese mišljenje o svom nalazu ministru vera kao nadležnom po ovom pitanju. Tom prilikom ja sam zamolio Tomića da mi pošalje informacije o tom novom projektovanom spomeniku Meštrovićevom.
U septembru mesecu ja sam dobio informacije o spomeniku. Nacrt toga spomenika objavljen je u Novoj Evropi kojoj je bio urednik Milan Đurčin. Taj nacrt kako sam ga ja razumeo i kako su mi drugi u informacijama prikazali, izgledao je kao neka vrsta crkvice, ali na svoj osobiti način koji nije bio u skladu sa željama našeg pesnika. Petar Petrović Njegoš bio je vladika pravoslavni, a uz to, on je za života izabrao gde će da počiva i sam na Lovćenu podigao sebi Kapelu za tu svrhu.
S druge strane, on je lično u svome testamentu zakleo svoje rođake i svoga naslednika, da izvrši njegovu poslednju želju, da bude sahranjen u svojoj Kapeli na vrhu Lovćena. To je ponovio onoga dana kada je umro, 19 oktobra 1851 godine. Ta njegova želja nije mogla toga momenta da bude izvršena, zbog prilika koje smo već ranije naveli, ali je bila izvršena posle 4 godine. U celosti, sve do 1916, godine, kosti velikoga pesnika ležale su u Kapeli.
Bilo bi pozeljno da ako ste u mogucnosti objavite pismo koje je proslijedio PAPA preko svog izaslanika Franciska Palovinetija 28.decembra 1969.godine Mitropolitu Danilu Dajkovicu i tadasnjem predsjedniku Skupstine Crne Gore, u kome izricito trazi da se mosti Petra II Petrovica Njegosa prebace iz kapele u rodne Njeguse i da se na njihovo mjesto prebace kosti izvjesne Lucije crnogorke, u cilju katolicenja Crne Gore. To je najbolji dokaz zbog cega je ovolika antisrpska histerija u Crnoj Gori i da njome upravlja PAPA i Vatikan, kao i Zagreb, Vasington,Brisel,Ankara i Pristina. Falsifikatima preko bivsih komunista koji su uprljali ruke bratskom krvlju u Lijevim skretanjima i do Zidanog Mosta, zagrebackih crnogoraca,vanbracne djece italijanskih okupatorskih vojnika posijanih po cijeloj Crnoj Gori i kumrovackih djaka, pokusava se promijeniti nacionalni kod Crne Gore koji je bio samo SRPSKI. Zato svaki od zvanicnika iz Crne Gore mora ponizno da poljubi u ruku i ritualno u prsten, kao znak poniznosti lojalnosti tamo njemu. Prethodno su svoju lojalnost pokazli kroz sluzenje Josipu Radniku, katolickom svecu,ili ti najvecem sinu nasih naroda i narodnosti, koji je kao RADNIK svete stolice predano radio na istrebljenju Srba i jedino mu moze parirati pokatoliceni Srbin Ante Pavelic, rodom iz Strbaca.
Zato se ne treba cuditi onima koje sam pomenuo da pokusavaju da promijene svijest u Crnoj Gori i ukinu pravoslavlje. Njima je potreban kvazi jezik,crkva,nacija da bi postali nesto novo, sto od njih trazi Vatikan i svaki PAPA. Tako su radili i u NDH-aziji gdje nije ubijeno 200.000 hiljada Srba kako su isticali transparente oni koji su protestvovali protiv mise za Antu Pavelica, vec je taj broj veci od milion u II ratu i to je najmonstruozniji zlocin svih vremena i doci ce dan kada ce Gospod Bog to naplatiti. Ne bio niko u njihovoj kozi sta ce dozivjeti, kao i svako ko ide za tim zlocincima.
Identicna situacija je i u Ukrajini. Borba tempirane opozicije na celu sa montiranim Klickom, koja predvodi pokatoliceni dio Ukrajine protiv pravoslavnog Kijeva. Sad mi je jasno kako Klicko nikada nije izgubio. Jos onda je taempiran da u buducnosti bude papin izaslanik za Ukrajinu.
Veliko hvala, brate Srbine Brđanine, na vašom odgovoru na moje jučerašnje javljanje. Vaš pokojni kum, Veliša Popović, ne samo da je savjesno obavljo posao na obnovi Njegoševe kapele, nego je svojom izjavom koju sam naveo, kao jedan od neimara lovćenskog hrama,dodatno naoružao nepobitnim argumentima nas njegove branioce. Dugo je da ukucam tu njegovu izjavu, ali Durkovićevu knjigu možete svakako naći u na hramu u Podgorici ili u Mitropoliji na Cetinju.
U svakom slučaju, možete da budete veoma ponosni na vašeg kuma, kao štoje njegovo potomstvo ponosno na njihovog roditelja, a oni mlađi svakako na njihovog djeda.
Nastavite da se da se oglašavate, kao što ste puno puta činili, glasovito.
GOSPODINE BEĆIROVIĆU VEOMA MI IMPONUJE ŠTO STE SA ZAHVALNOŠĆU OBRATILI PAŽNJU NA MOJE POMINJANJE INŽENJERA VELIŠE PIROVA POPOVIĆA , KOJI JE DAO OGROMAN TEHNIČKI DOPRINOS ZA OBNOVU KAPELE NA JEZERSKOM VRHU KOJU SU ONAKO DIVLJAČKI RAZORILI AUSTROUGARSKI ZLIKOVCI . POSEBNO MI JE DRAGO ŠTO STE VI VEĆ DOBRO POZNAVALI RAD MOGA KUMA NA KRŠTENJU I OPISALI GA U SVOM KOMENTARU , ZNAM DA SU SE TOME OBRADOVALA NJEGOVA DJECA I NJIHOVE FAMILIJE . HVALA VAM VELIKO ŠTO STE O TOME UPOZNALI JAVNOST .
KORISTIM PRILIKU DA VAS KAO VELIKOG ZNALCA I POŠTOVAOCA DJELA I ISTORIJSKE ULOGE SVETOG SRBINA VELIKOG MISLIOCA BEZ KOGA NAM SE STRVA NEBI ZNALO , DA VAS OBAVIJESTIM DA JE NEKI MILORAD POPOVIĆ NAPISO KNJIGU NJEGOŠEVO NASLJEĐE , TA KNJIGA JE NAPISANA NA NAČIN NEDOSTOJAN NJEGOŠA BEZ POŠTOVANJA I DIVLJENJA . ČITAO SAM JE NA SILU DA VIDIM DOKLE IDE LJUDSKA DSKOST JER TAJ „PISAC“ PIŠE O VLADICI RADU KAO DA JE VLADIKA NJGOV DRUGAR I SAVREMENIK , KNJIŽEVNIK U RANGU OD TOGA PISCA . TA KNJIGA JE PRIMJER KAKO SE NE SMIJE I NE MOŽE PISATI O TOJ NAŠOJ NAJVEĆOJ SVETINJI .. TO JE JEDAN BUĆKURIŠ SVEGA I SVAČEGA SAMO NE KNJIGA LJBAVI I POŠTOVANJA PREMA TOME GRANDIOZNOM VELIKANU MISLI I JEZIKA . ŽELIO BIH KADA BI NEKO OD NAŠIH SARADNIKA NA OVOM PORTALU NAPISAO PRIKAZ NA TU KNJIGU , JER VJERUJEM DA BI IZAZVAO VEOMA OZBILJNE REAKCIJE .
SVAKO POŠTOVANJE KOMNENU BEĆIROVIĆU BRATU RADOVANA BEĆIROVIĆA BARDU NADODNOG PJESNIŠTVA DOSTOJNOG RANGU FILIPA VIŠNJIĆA I TEŠANA PODRUGOVIĆA .
Mislio sam da sam završio sa komentarima o ovom feljtonu ali jednostavno ovaj „dokaz“ o opravdanosti okupacije CG i ukidanja autokefalne CPC izjavom prestolonaslednika nikakvog prijestolja je, najmanje rečeno, smiješan i glup. On koji ne predstavlja nikoga ,a pitanje je i u kakvom je mentalnom stanju bio, potvrđuje ispravnost učinjenog razbojništva. Bravo za dokaz!
Pošto Ivan Radović navede sasvim oportuno kneza Mihaila Petrovića, unuka kralja Nikole, dodajem da mi je prilikom jednog od naših susreta puta u Parizu pričao kako je plakao kada je poginuo kralj Aleksandar. Bio je jako nesrećan kad je Brozov režim krenuo da ruši Njegoševu kapelu na Lovćenu pa je pisao papi da se zauzme za njen spas, ne znajući da je sam papa u sprezi s Brozom iza toga. Prosto me blagosiljao zbog mojih nastojanja u svjetskoj štampi da se taj zločin spriječi. Bili smo skupa kad je u domu Dragaša Kešeljevića iz Grahova dao advokatu Andriji Popoviću Erakoviću opunomoćije da brani kod sudova Kapelu u ime porodice Petrovića. Bio mu je veoma drag susret sa sa mojim velikim bratom i bardom Radovanom Bećirovićem Trebješkim kad me je ovaj posjetio jeseni 1982 u Parizu.
Bravo Ivane! Opet si satro ovog napasnika koji se i dalje batrga u antispskom blatu.
Zaista, kakvo skovinče! Svi velikani Crne Gore se kažu Srbi i uznose srpstvo do neba, a ono, tamo ono se našlo da ih uči pameti i prekraja istoriju! Abezna jedna! Od ruskog abezjana, što znači majmun.
Gospodine Trn, dugo vremena sam svojim komentarima, bio dežurna savjest ovog sajber okupljališta. Pokušao sam, poput vas da ovim ljudima, skrenem pažnju na duhovnu i moralnu stranputicu kojom hode i da će im se tolika mržnja, prije ili kasnije, odraziti na fizičko zdravlje. Kažem fizičko zdravlje jer je njihovo psihičko i duhovno već uništeno. Tu nema pomoći. Navodeće primjere iz bliske prošlosti pokušavao sam da im probudim savjest i otrgnem ih od mržnje koju osjećaju prema svima koji ne pripadaju njihovom (da tako kažem, jer druge riječi za to nemam) čoporu. Moje nerazumijevanje istih sam tumačio svojim nepoznavanjem termina NACIJA. Pokušao sam nekoliko puta da ih navedem da mi, neko od njih, objasni pojam nacije ili, tako profanisane i mnogo upotrebljavane, imaginarne riječi SRPSTVO. Od istih sam dobijao, umjesto objašnjenja i definicije ove riječi, samo uvrede i psovke. Uvrede i psovke su jedino oružje kojeg se oni late kada osjete da nemaju argumenata za svoje iskonske animalne nastupe mržnje. Na tom terenu oni su mnogo jači od vas i mene i još od hiljadu nama sličnih ljudi. Stoga, za rad svojeg mentalnog zdravlja, prelistajte ponekad ovaj portal ali njihove komentare ne uzimajte suviše k srcu. Ipak, ovdje se na radi o sukobu mišljenja jer ne možete sučeliti mišljenja i argumente sa ljudima sa dijagnozom. I to teškom. Ovdje će te uvijek biti na gubitku. Vremena ili živaca svejedno.
Gospodine Radoviću, i ja nešto znam što se baš ne slaže sa ovom tvojom tezom.
Nezavisna i međunarodno priznata Kraljevina Crna Gora je 1918. godine okupirana i aneksirana od strane Srbije.
Suprotno međunarodnom pravu, ugovorima, običajnim i pravnim pravilima i moralu, kao i normama crnogorskog Ustava i zakona, tada je prestala da postoji samostalna država Crna Gora. tada je i pokrenut postupak ukidanja autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve i pripajanja Srpskoj pravoslavnoj crkvi na potpuno nezakonit način. Ovo rješenje je čin samovolje njegovih tvoraca i akt koji je iznuđen zbog stanja koje je tada vladalo u Crnoj Gori. Ukazom Aleksandra Karađorđevića od 17 juna 1920. ukinuta jeautokefalna CPC i proglašena ujedinjena SPC.
Dakle, da završim, ni najveći pravni stručnjaci i istoričari falsifikatori ne mogu opravdat ovo nasilje nad državom CG, kraljem Nikolom i CPC.
Pošto meni ne verujete, da čujemo šta o ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom kaže prestolonaslednik Mihailo Petrović Njegoš u svojim memoarima: „Mada se ogromna većina Crnogoraca izjasnila za ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom, – i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, – jedan mali broj odbijao je da to prizna. Kad je kralj Nikola umro, oni su za kralja proglasili mog strica Danila. Iz razloga koji mi nisu poznati, Danilo se rešio da tu titulu ne ponese. Kako je bio bez dece, sva svoja prava preneo je na mene, još maloletnog. To, uostalom, nije imalo svoje važnosti, ni posledica. Dva-tri meseca docnije, kad sam se o raspustu našao kod majke u Parizu, pročitao sam u štampi vest o tome da su sve velike sile priznale ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ja sam u ono vreme bio isuviše mlad, da bih imao tačnu i jasnu predstavu o značaju svega toga. Docnije, kad sam temeljno proučio istoriju Južnih Slovena, razumeo sam u kojoj meri je bilo pravedno, i neopozivo, to uklapanje Crne Gore u jednu širu otadžbinu, nakon vekova rastavljenosti, s ostalim Srbima, Hrvatima i Slovencima. Crna Gora, – koja se bila održala kroz istoriju kao ostrvce nezavisnosti i slobode, dok su se ostala braća nalazila u sklopu Austrije ili Turske, – nije imala razloga da postoji kao celina za sebe kad su se braća oslobodila tuđinskog gospodarstva. Poput Italijana i Nemaca, Jugosloveni su se 1918. godine ujedinili na osnovu načela o samoopredeljenju naroda. Oni što su žalili za Crnom Gorom kao zasebnom državom, nisu uviđali jednu osnovnu stvar: da Crna Gora nije mogla postojati kao samostalna država od trenutka kad su se stvorili uslovi za jednu veliku nacionalnu državu naroda iste krvi i jezika. Već u svojoj mladosti, čim sam bio u stanju shvatiti elemente našeg nacionalnog problema, ja sam se zauvek, i nepokolebljivo, opredelio za princip punog jugoslovenskog jedinstva.“
Što se tiče više puta ponovljene laži o nekakvoj „Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“, zainteresovanog čitaoca upućujem na izvanrednu knjigu dr Ljubomira Durkovića Jakšića, „Mitropolija Crnogorska nikada nije bila autokefalna“, koju može pročitati ovde:
http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html#_Toc469564317
Stvarno ne znam kako da nazovem „istoričara“ koji ne traži činjenice i dokumente već ih fabrikuje i falsifikuje za svoje potrebe. U tu vrstu istoričara definitivno smatram ovog Ljubomira Durkovića i Jakšića!
Kada gospodin Trn kaže da Crna Gora nije srpska zemlja i da Crnogorci nisu Srbi, on u nedostatku dokaza iznosi lično mišljenje. I to je za poštovanje. Kada mi kažemo da je Crna Gora srpska zemlja i da su Crnogorci Srbi, mi ne iznosimo naše mišljenje. Ono je ovde sasvim nebitno. Mi iznosimo istoriju Mitropolije crnogorsko-primorske i istoriju Crne Gore. Mitropoliju je 1219. godine osnovao Sveti Sava, prvi Arhiepiskop autokefalne Srpske Pravoslavne Crkve. Njen prvobitni naziv bio je Zetska Episkopija, a prvi Episkop bio je Ilarion, učenik Svetog Save. Prvo sedište nalazilo se u manastiru Zlatica kod Podgorice. Ovde je interesantno pomenuti da se ime Crna Gora prvi put javlja 1296. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina iz dinastije Nemanjića. Javlja se u obliku „otь Črne Gore“, u kontekstu oblasti oko Crmnice i vranjinskoga manastira Skadarskog jezera. Mitropolija crnogorsko-primorska menjala je, više puta tokom svoje slavne istorije, zvanično ime, rang (od Episkopije do Mitropolije), područje kanonske jurisdikcije (u zavisnosti od ratnih prilika) i sedište. Ono što nikada nije menjala, to je pravoslavno učenje i kanonska pripadnost Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. To pitanje u njenoj osmovekovnoj istoriji niko nikada nije postavljao. U osmovekovnoj istoriji Zetske Episkopije, kasnije Mitropolije, među episkopima i mitropolitima bilo je svetitelja, velikih duhovnika, genija, velikih državnika, ispovednika, istoričara, filosofa, svetski poznatih bogoslova, velikih pesnika, književnika, prevodilaca… Ono što je za sve njih zajedničko, to je da su u nacionalnom pogledu sebe smatrali Srbima. Najslavniji period Mitropolije crnogorsko-primorske i Crne Gore vezan je za dinastiju Petrović Njegoš. Ova svetorodna dinastija vladala je Crnom Gorom od 1697. do 1918. godine. Osnovni politički i nacionalni cilj svih vladara iz ove svetorodne dinastije bio je oslobođenje i ujedinjenje okupiranih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku državu. Radi ostvarenja tog svetog cilja vođeni su svi oslobodilački ratovi u istoriji Crne Gore.
POTURČENJAK (TRN) = SPLAČINA OD SPLAČINE. JA SAM MATIJA I NISAM CRBIN NEGO SRBIN . A TI ŠTO TE SVAKO …… PA NE ZNAŠ ODAKLE TI ULAZI TO JE TVOJA STVAR? A ŠTO SE TIČE TOGA DA NEĆE OĆE,. UVIJEK ĆU SE BORITI ZA MOJU SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU U CRNOJ GORI,I UVIJEK ĆU ĐECU UČITI ONO ŠTO TREBA DA ZNAJU.DA NIKAD NE SMIJU VJERU DA IZDAJU. KAO ŠTO SI TI URADIO, A SPOMINJEŠ TURKE ZNAM DA TI JE KRIVO ŠTO SI REPLIKA TURČINA AL TI JA NE MOGU NIŠTA! ONDA KAŽEŠ DA VJERU POZNAJEŠ CRNOGORSKU I DA JE PRIPADNIK CPC MIRAŠ „KOJI JE RASČINJEN OD VASELJENSKOG PATRIJARHA PRVOG MEĐU JEDNAKIMA “ KAŽEŠ DA JE ON POGLAVAR CRNOGORSKI UREDU TO TI PRIZNAJEŠ A ŠTO JE ON RAŠČINJEN I ŠTO GA NIKO NA SVIJETU NE POŠTUJE TO JE VAŠ CRNOGORSKI PROBLEM… TEBE ĆE VRIJEME PREGAZITI ZATO JER NISI NIKO I NIŠTA NEGO JEDAN PASJI IZMET, MENE TI NE MOŽEŠ DOTAĆI AMA BILO ČIME JER TAKVI IZMETI KAO ŠTO SI TI NE BAZDE DUGO! MORA DA SU TI PRECI DOBRO POTURALI STRAŽNJICU TURCIMA ! PA SAD TI TO RADIŠ ISTO NA DRUGI NAČIN OVIMA AL SU TE SLABO RAZRADILI!! I DA TI REČEM JASNO MI JE ZAŠTO MRZIŠ NJEGOŠA ZATO JER JE OPISAO DOBRO PRETKE TVOJE OĆU REĆI POTURICE!
Crbin Mlatija kaže sam za sebe da je „pasje govno“. Mlati, Mlatija, mlati jer to ti je cio intelektualni domet. Već sam rekao da te 100 kučaka ne može nadmlatit!
Nemam običaj da se s nekim psujem, ali sad sam morao.
Ne treba pustiti da crni trn lazira diskusiju.
Trne,
ajde idi negde čekaj Novu godinu, zauzmi mjesto! Biće nam lijepo, i tebi, nadam se.
Potraži kolijevku, zaljuljaj se, neka ti neko pjeva, spavaj, odmori mozak, pa se vrati oko Srpske Nove, 14. januara.
Sve je srpsko ovdje, gdje god da se okreneš. Ili uzmi, ili ostavi,
iskreno!
Htio sam da pozdravim brata Srbina Brđanina povodom njegovog javljanja u predhodnoj epizodi feljtona odakle vidim da pokojni Veliša Popović, građevinski inženjer koji radio na obnavljanju lovćenske kapele 1925,ima lijepo ptomstvo. Ima njegova izjava u vezi s tim data 28 avgusta 1970, nakon čuvenog sramotnog pisma Vladimira Dedijera sa Ivanovih korita, izašlo naveleko dva dana ranije 26 avgusta u ondašnjoj režimskoj
štampi gde kaže da da nova kapela nema veze sa starom i da je kamenje od stare bačeno niz Lovćen. Indigniran tim lažima, Veliša Popović, pokoj njegovoj duši, je odmah reagovao pokazavši neoborivo da je nova kapela ostala istog oblika i veličine kao i stara, da je svo upotrebljivo kamenje iz stare uzidano u novu, itd. Dedijer, koji me je u tom pismu takođe prozvao zbog moje kampanje u svjetskoj štampi za spas lovćenskog vrha i svetilišta, priznao je mnogo kasnije novinaru Milu Gligorijeviću da postao glavni ideolog mauzoleja na podsticaj od strane njegovog gospodara Josipa Broza čijom se lažnom biografijom proslavio nakon Drugog svjetskog rata.
Izjava Veliše Popovića u cjelini se nalazi na dvije i po strane na kraju knjige Ljubomira Durkovića NJEGOŠ I LOVĆEN, izašle 1970.
Svaka čast ovom portalu jer nije poslušao preporuke ovog stalnog društva da mi onemogući pristup i ako sam po nekad baš oštriji. Počeli su mnogi da me prihvataju jer im otvaram teme za širu raspravu o svemu i svačemu. Istomišljeni portali su dosada dosadna i slabo ih ko posjećuje
Važi, Trne, ja sam na portalu prvenstveno zbog sporta, jer su tu dobri, pregledni, odlični. Portal je miran, kako kažeš, nekad komentarišem i politiku. Iz istorije nijesam sjajan, jednom sam rekao, Crna Gora me zanima od referenduma pa na ovamo, sadašnjost i budućnost. Tebe razumiem, i slažem se, Radović je OK tip.
drugi put se bolje dogovorit.pa ćemo vas bolje uvažavat …. imate smisla za šalu!
.
Dežurno antisrpsko kevtalo trn nije izdržalo nego je zakevtalo tek što je ovaj dio feljtona bio jutros postavljen na tviteru. Dreždi i preži da zareži. Stvarno zagađuje portal.
Važi, Trne, ja sam na portalu prvenstveno zbog sporta, jer su tu dobri, pregledni, odlični. Portal je miran, kako kažeš, nekad komentarišem i politiku. Iz istorije nijesam sjajan, jednom sam rekao, Crna Gora me zanima od referenduma pa na ovamo, sadašnjost i budućnost. Tebe razumiem, i slažem se, Radović je OK tip.
U ove raspre više neću ulaziti, ne zbog straha, već, onako, Nešto me mnogo Njegoš ne zanima niti njegova pisanija!
Pozdrav!
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=MXFOBel14bw
da se ovaj feljton malo osvjezi zivom rijecju evo nasim citaocima jednog predavanja oca Gojka Perovica,pa o tome da se malo prokomentarise a ne povazdan sa ovim smrdovom da rasprravljate.
Trne, ja te molim ko brata kloni se od ovog posla! Znam ko je Ivan Radović, i ne mogu više da čitam šta ti radi i kako te ponižava! Opušti se, kloni se feljtona i ostavi ih na miru, neka igraju kolo kolko oće!
Dukljo, za boga, otkud kod tebe toliki strah od dr Ivana Radovića i njegovog veljesrbskog društva? Kad bi im se dopali moji komentari ja bih morao da se zapitam đe sam to pogriješio. Strašno mi je drago kad istinom napadnem njihove laži o srpskoj Crrnoj Gori i kad me njihov bijes ubijedi da sam na pravom putu. Pogledaj, mnogi od njih umjesto argumenata pribjegavaju najprimitivnijim psovkama jer žele miran portal i da im se niko ne suprotstavlja. Priznajem jedino dr Radovića kao kulturnog protivnika ostalo sve je ista kukuruzovina. A ti, Dukljo, ako mene pitaš riješi se tog straha da te ja ne obrukam. Nikad se nijesam obrukao iznoseći istinu. Ako nešto pogriješim u stanju sam da to priznam i javno se izvinim na portalu.
Svaka čast ovom portalu jer nije poslušao preporuke ovog stalnog društva da mi onemogući pristup i ako sam po nekad baš oštriji. Počeli su mnogi da me prihvataju jer im otvaram teme za širu raspravu o svemu i svačemu. Istomišljeni portali su dosada dosadna i slabo ih ko posjećuje.
Hahahaha, baba o uštipcima a Trn o crnogorskim borbama protiv Turaka? Užas. Čovjek ima ipak finu narav, nasmije me sa svojim komentarima.
Danima se pitam zašto Trn stalno čita ovaj feljton! – nanovi uči pravu istoriju i to je za poštovanje! Neka si se pokajao i izašao na Njegošev put!
Kad su Srbi počeli borbu za svoju slobodu?
To se jako dobro zna: Ta borba je počela prvim SRPSKIM ustankom od 1804-1813 pod Karađorđem, a drugi SRPSKI ustanak 1814 pod Milošem Obrenovićem.
Prije toga nijesu poznate srpske borbe za oslobođenje od Turaka. Crnogorske borbe protiv Turaka niko nikad do danas nije nazvao srpskim ustancima ili srpskom borbom. Danas je to kod Srba ,a naročito crba, postalo uobičajeno da prisvajaju i te crnogorske bitke kao i sve ostalo u cilju stvaranja svoje fikcije VS.
Moram da dodam još nešto što mi bode oči iz ovog feljtona a to je primjedba autora da je Crna Gora „kolevka srpstva“. Kad se sjetim da se taj izraz ponavlja za Kosovo, za Rašku, za vardarsku Makedoniju, za Srebrenicu normalno je da pomislim da postoji neđe fabrika srpskih kolijevki!? Isti je slučaj i sa srcima. kad čovjek to čuje pomisli da u toj Srbiji kuca isto toliko srca koliko ima i kolijevki. Sve su to posljedice hroničnog laganja koje je opisao otac moderne Srbije D. Ćosić.
Serijska je i izjava o oslobađanju i prisajedinjavanju CG Srbiji. Teško oslobođenima kad dođe takav oslobodilac kao što je 1918 došao u Crnu Goru. Doduše nema tog agresora u svijetu koji ne pokuša da svoju okupaciju objasni kao prijateljsku i oslobodilačku a branioce obavezno trpa u teroriste koji ih sprečavaju da „kulturno i mirno“ vladaju. Eto oni i dan danas brinu brigu o svim crnogorskim književnicima, istorijskim ličnostima, vjeri,kulturi i ne znam sve čemu kako bi se prikazali da nijesu nikad bili okupatori već da su „domaći“. Tako je nastao sociološki fenomen nove nacije koja još nije zaslužila veliko slovo na početku svog imena – crbi.