Feljton: Njegoš i Lovćen (XXII dio)
Austrijanci nisu poštovali Njegoševu poslednju želju, nego su izvršili svoje zločinstvo, ničim opravdano. Razbili su njegovu grobnicu i njegove kosti preneli na Cetinje. Ovaj novi spomenik sa kojim je bio saglasan kralj, nije odgovarao jednom pravoslavnom vladici, a još manje njegovoj želji izraženoj u njegovoj poslednjoj volji, koju je trebalo do kraja poštovati, kao najveću svetinju. Sve drugo bilo bi u suprotnosti sa onim što je on uradio i napisao u svome testamentu.
Poslednja želja poštuje se kod svih naroda, kao nešto što se ne sme uopšte sporiti. Predviđeni spomenik na Lovćenu ličio bi više na egipatske piramide, ili pak na glomazne spomenike na Istoku koji se podižu pojedinim kraljevima i tome slično. Ali ovakvi spomenici u protivnosti su sa hrišćanskim stavom i hrišćanskom naukom. U svojoj su suštini više paganski nego ma šta drugo. Takav spomenik ja nisam mogao ni u kom slučaju da odobrim.
Kad sam bio u Beogradu krajem godine, zatražio sam audijenciju kod kralja po ovom pitanju. Želeo sam da čujem njegovu odluku, a ja sam isto tako rešio da kažem svoje mišljenje.
Pre odlaska u Beograd konsultovao sam vojvodu Boža Petrovića i upoznao ga sa ovim. On je apsolutno bio protivu takvoga spomenika, i bio iznenađen sa kršenjem poslednje volje njegovog velikog rođaka. Tako isto konsultovao sam i Cvijića, ministra Svetozara Pribićevića, i najzad samog Pašića. Svi su bili složni i saglasni sa mojim mišljenjem.
Moj susret se kraljem Aleksandrom bio je kao i uvek srdačan.
Bio je dobro raspoložen, pa znajući unapred radi čega sam došao, reče: ’Ja znam, Vaše visokopreosveštenstvo, da ste Vi došli radi spomenika gospodina Meštrovića. Čuo sam da ste radi toga ljuti. Znate, veliki broj prijatelja dinastije savetovao mi je da ovaj spomenik uzmem i platim, kako bi se postavio na grob Vladike Rada. Ja sam za ovaj spomenik uzeo lično Meštrovića. On je dobronamerno primio i izradio nacrt. To je ogroman rad, koji će dosta i da košta, ali koji je dostojan velikoga pesnika vladike Rada’. Ja odgovorih brzo kralju da ne poričem vrednost spomenika, ali da on apsolutno ne odgovara uslovima jednoga pravoslavnoga vladike, jer je u protivnostima sa načelima Srpske crkve, i u suprotnosti sa testamentom velikoga pesnika, koji je za tu svrhu podigao Kapelu, u duhu u kome je on to želeo. Mislim da to treba poštovati i obnoviti Kapelu sasvim u prvobitnom stanju. Spomenik Meštrovića liči više na jednu piramidu, koja bi se postavila na vrh Lovćena. Narod Crne Gore to nikako ne bi mogao odobriti niti se sa time složiti. Mislim da je Lovćen ionako nacionalni spomenik, i dovoljno je da se obnovi stara Kapela. Ne bih se mogao složiti ni sa drugim inovacijama, kao nadležni arhijerej, sem da podnesem svoju ostavku, da ne bih snosio odgovornost i narodnu kletvu pred budućim pokoljenjima. Samo pleme Njeguši ne bi dozvolilo, i napravilo bi uzbunu kod naroda. Mislim da o tome treba voditi računa’.
Kralj je bio zabrinut mojim izlaganjem, pa reče: ’Verujte, Vaše visokopreosveštenstvo, da nisam predvideo ove Vaše primedbe, koje primam kao opravdane u svemu. Tačno je da treba poštovati želju Vladike Rada i do kraja je izvršiti, kako je on to prvo bio zamislio, kada je već bio podigao staru Kapelu, koja je sada u ruševinama. Nisam imao nameru ništa da menjam. Želeo sam da se najbolje odužim kao rođak mome velikom srodniku po krvi, ali kad to nije u skladu sa Srpskom crkvom, onda je pametnije da se usvoji vaše mišljenje, kao nadležno. Ja ću g. Meštroviću u zamenu za ovo, dati drugu ideju za jedan spomenik Neznanom junaku na Avali, koji će biti izrađen za potrebe naše države i koji će simbolisati naš narod i naše narodno i državno jedinstvo, i to sve pokrajine. Ja sam već o tome jedanput razgovarao sa Meštrovićem koji je moj prijatelj i meni u svemu odan do kraja. Uostalom, taj nacrt spomenika i kad bi se usvojio, zahtevao bi da se čeka malo više da se ostvari u celini, odnosno da se radovi dovrše. Prema tome, ja ću to sa g. Meštrovićem sve da uredim, tako da ćemo svi biti zadovoljni. Razume se da ne bih ni u kom slučaju želeo da on bude ljut radi ovog izbora ili pak da bude s nečim oštećen. Prema tome, treba sada brzim tempom, da se što pre izvrši naš zajednički plan. Ja ću dati potrebna uputstva, a vas najlepše molim, da ako nešto bude nepovoljno, da me odmah izvestite. Daću naređenje Upravniku dvora, da stalno bude u vezi sa vama, i da me obaveštava kako se radovi izvode’.
Ja se prvo zahvalih kralju na ispravnom stanovištu, koje je od naročitog značaja u celoj ovoj stvari. Svi će biti zadovoljni i neće niko imati mogućnosti, da stavlja ma kakve primedbe u pogledu Kapele, i izvođenja novih radova, pošto se ovo vrši u svemu po željama i testamentu našeg velikog pesnika. Ja nemam ništa protivu Meštrovića i njegovih radova, koje ja visoko cenim. Ako treba da se postavi ovaj njegov projektovani spomenik, mislim da ima mogućnosti, da se postavi na ona mesta, koja mogu imati više koristi, nego da ga postavimo na Lovćenu u suprotnosti sa testamentom Petra Petrovića Njegoša, jer bi to sve skrnavilo svetinju njegovog zaveštanja. Pošto ste vi izdanak dve dinastije, mislim da je vaša dužnost da to izvršite do kraja, kako to narod misli u Crnoj Gori.
Na to kralj odgovori: ’U potpunosti se slažem sa vašim mišljenjem, Visokopreosveštenstvo, ali smatram da bi baš u interesu obe zajedničke dinastije bilo potrebno da se upotrebi mermer sa Venčaca kod Topole za unutrašnje stvari i uređaj same Kapele, kako mi je to ovih dana predloženo; tu će biti urezana jedna moja najava, kao srodnika Vladike Rada, i izraženo moje poštovanje njegovom duhu i geniju rodoljublja. Mislim da će na taj način dve dinastije biti najbolje do kraja ujedinjene, kao što će biti ujedinjene Srbija i Crna Gora. Neka se na njegovom grobu položi mermerna ploča iz Topole kao duboka zahvalnost veličini njegove posvete mome pradedi Karađorđu Petroviću, koga je Vladika Rade uzvisio do najvećeg stepena, kao večiti spomenik dokle god bude srpskoga naroda’, završi kralj.
Na to, ja odgovorih:
,,Veličanstvo, to je prirodna stvar o kojoj Vi imate potpuno pravo da odlučujete, jer ste vi srodnik Vladike Rada po krvi preko vaše majke. To će biti lepo primljeno u narodu, i sve će to da simboliše nerazdvojno bratstvo Srbije i Crne Gore i celoga našega naroda. Smatram da je ovo na svome mestu i u svemu opravdano’, završih ja. Kralj dodade da će i Kraljica doći kako bi na taj način učinili prvu posetu Crnoj Gori, i odali poštovanje Vladici Radu.
OKOŠTALI MOZAK OVOGA MRČA SAMO PRIČA JEDNO TE ISTO DA SU SRBI OTMIČARI CG I NJENIH DOSTIGNUĆA . ON JADNIK NIJE PROČITAO I PROUČIO ZEMLJOOPIS CRNE GORE IZ 1896 GODINE GDJE JE SVE NAPISANO KO SMO ŠTO SMO I KOJE SMO VJERE MI ROĐENI U ZETI STAROJ CG I BRDIMA . ON NIJE STIGAO DO OSNOVNE ŠKOLE IZ 1896 . GODINE TAJ UDĐBENIK JE IZDALA KNJAŽEVINA CG TREBALO BI OVAJ KAMENI MOZGONJA DA GA PROČITA I DEMANTUJE KNJAZA I MINISTARSTVO PROSVJETE KNJAŽEVINE CG
Opet je Ivan Radović poklopio i to njegovim sopstvenim argumentom Trna! Nema jadnik ni najmanje šanse. Neka Trn više baci koplje u trnje!
Ne, ovo samo govori da je ta zloćudna bolest metastazirala i zahvatila ogroman broj Srba i to kontinuirano više od 200 godina. Vrlo teško ćete se otrijeznit od te VS paranoje. Treba da jedan narod nestane da biste ostvarili tu želju!
Od silne mržnje prema svemu što je srpsko, Trn ,,ne preferira“ ni čika Jovu Zmaja. Sad će reći da je i njemu ,,podmetnuto“ srpstvo!
Jadni trn i te kako zna da mu je muslimanski bog zvani „alah“ podmetnut, no to ne smije javno priznat. nek se ne sjekira za nas srbe! zalostno je sto se takvi moraju lijeciti na takav nacin sto uznemiravaju zdrav narod.
Zivjelo srpstvo i srbska gora crna!
Pomenu gospodin Trn Jovana Jovanovića Zmaja. Evo lepe prilike da se podsetimo njegove predivne pesme o Njegoševoj kapeli i njegovom grobu.
Na Lovćenu
Na Lovćenu, nad oblacima
nemam glasa, nemam r’ječi,
ispred groba Vladičina
srce strepi, duša kleči.
Anđeli su tako blizu
da te mogu zadahnuti,
pružaju ti svete ruke
i molitve primaju ti.
Ti se moliš, ne za sebe,
tu ne misli na se niko.
Kroz molitve tvoje diše
diše srpstvo svekoliko.
Evo, posle Raja Vojinovića, drugi naš vrsni guslar, Miladin Anđeliđ pjeva pjesmu barda Trebješkog DOLAZAK KRALJA ALEKSANDRA U CRNU GORU, kralja drugog ktitora Njegoševe crkve na Lovćenu:
http://www.youtube.com/watch?v=al74BrTjAYg
Taman kad smo mislili da smo od njega malo odahnuli kad se, evo, iz svoje jazbine opet oglašava mali srbofob trn svojom sve istom dosadnom pričom! On ide u svom poganluku dotle da na jednom srpskom portalu piše Srbi i Srbin kao crbi i crbin, a opet ne prestaje da kuka, cmizdri i slini na Srbe! Sem toga, optužuje Durkovića i druge istoričare da falsifikuju istorijske činjenice, a on nikad ne uspostavlja ni jednu koju smatra kao pravu! Kakav nevaljalac!
A šta, Dušane, nije istina u tome kad kažem da vam je cilj da otmete Crnu Goru od Crnogoraca? Najbolji dokaz za to je vaša tvrdnja da ovđe i nema Crnogoraca već da su to sve Srbi. Toliko poništavanje i ponižavanje jedne nacije koliko ja znam nije poznato u svijetu. I sad treba da svi budemo stoka da potvrdimo to što vi kažete da nas nema, da je sve vaše preče od bilo čega našeg. Nama ne pada na pamet da npr prisvajamo i pocrnogorčavamo velikane srpske književnosti kao npr J.J. Zmaja, Desanku Maksim ović i mnoge druge koji su zaista veliki pisci koji mogu pripadat cijelom svijetu, kao i naš Njegoš kojeg na najdrskiji način, krajnje bezobrazno, otimate i pokušavate da sami preuređujete njegovo grobno mjesto na Lovćenu. Pa izvolite, ako smo svi umrli!
Odpozdrav bratu Srbinu Brđaninu koji široko i visoko vidi stvari, kao što to i priliči čovjeku iz brda. Inače ova prriča o Njegošu i Lovćenu koju već nedjeljama donosi INS, uzdrmala je hiljade tona grdila i prokletstva što pritiskaju našu svetu planinu.
Brate Brđanine i ostala braćo i sestre, nastavljamo. Biće naša ruka, akobogda, kako veli Vladika. Prije ili kasnije.
Sve sam se mislio kako da nađem pravi izraz za toliko kidisanje i falsifikovanje istorijskih fakata od strane veljesrba na svako parče Crne Gore, na istoriju, kulturu i značajnije ljude kako bi nam sve oteli i sve posrbili, kako bi konačno uništili i samo ime Crne Gore i sve to proglasili „ujedinjenjem dvije dinastije.“ I evo baš od strane te strašne pošasti pravog izraza za sve to: „hiljade tona grdila i prokletstva što pritiskaju našu“ svetu Crnu Goru. Svakodnevno baš oni dižu dreku kako su ovđe diskriminisani čak i da se prema njima vrši aparthejd ne znajući šta znači takva riječ. Na sve to imam samo jedan odgovor oni su ravnopravniji od ostalih građana Crne Gore ali sve je to za džabe ako im se ne da da rade sa CG šta im je volja. A ta njihova volja je odlično viđena 1918.
Rušenje Kapele na Lovćenu 1974 (Demolition of the chapel on Lovcen 1974)
Lepo je videti i cuti guslara u ovoj prici o Lovcenu.
JEs. Bogomi TOp, VRH je majstor RAJO..!
Opet napravih propust pa umjesto da ga izbjegenem, osta mi jedno da iza ga te ispade da gada izbjegnem. Neka oprosti ko kogod bi se našao iole uvrijećen.
Neka me izvini Jevrem, jer sam htio da se zahvaliim njemu, mada i Kosta daje dobre komentare, ali kako sam s osobom koja nosi to ime imao veliki sukob upravo oko Lovćena, vjerovatno mi se podsvjesno omaklo da gada ga izbjegnem. Dakle, veliko hvala i Jevremu i Kosti i svima koji prate i pozdravljaju ovu veliku priču o Njegošu i Lovćenu
IZVINJAVAAM SE GOSPODINU BEĆIROVIĆU I KOMENTATORIMA TE SAM NAPRAVIO OMAŠKU : STOJI U GORNJEM TEKSTU „DA SE IZGRADI “ A TREBADA STOJI „DA SE NE IZGRADI “ IZVINJAVAM SE ZBOG MOJE GREŠKE TE MOLIM DA TO UZMETE U OBZIR
GOSPODINE KOMNENE OVAJ NASTAVAK FELJTONA SVJEDOČI O OZBILJNIM RAZLOZIMA SPC – e DA SE IZGRADI MAUZOLEJ NA LOVĆENU TE SE I SAM KRALJ ALEKSANDAR I KARAĐORĐEIĆ SLOŽIO SA VLADIKOM DA JE POTREBNO OBNOVITI KAPELU . OČIGLEDNO JE ,SEM MONTENEGRISKIM NACIONALISTIMA , DA JE NAJPOZVANIJA LIČNOST BILA SAM KRALJ ALEKSANDAR I , DA NALOŽI I OBEZBIJEDI SREDSTVA (NE SAMO NOVČANA NEGO I DRUGA MATERIJALNA KOJA SE ODNOSE NA ENTERIJER KAPELE KOJI JE MORAO BITI OD NAJKVALITETNIJIH GRAĐEVISKIHSVOJSTAVA A KOJIH NIJE BILO U CG. ) ZA OBNOVU KAPELE , KOJI JE KAO VLADAR TADAŠNJE DRŽAVE I NAJBLIŽI SRODNIK PO ŽENSKOJ KRVNOJ LINIJII SA VLADIKOM RADOM BIO NAJPOZVANIJI DA TO URADI . KRALJ JE URADIO SVOJE OBAVEZE A OSTALO OKO PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE KAPELE URADILI SU I DRUGI NAJPOZVANIJI STRUČNJACI TOGA VREMENA I NAPRAVILI ONU PRELIJEPU KAPELU KOJA JE VRATILA NARUŠENU LJEPOTU OVE NAŠE VELIČANSTVENE PLANINE — NAŠEG OLIMPA . TO ŠTO SE NEKIM DANAŠNJIM MONTENEGRINIMA NE SVIĐA ŠTO JE KRALJ OBNOVIO KAPELU I TO TUMČE KAO NEKAKAV POTEZ DA SE UNIŠTI CRNOGORSTVO , TO JE PRIMITIVNO REZONOVANJE NACIONALISTA . KRALJEV CILJ JE BIO UJEDINJENJE SVIH JUŽNOSLOVENSKIH NARODA MA KOJE VJERE BILI I U TOM CILJU , KAO SVAKI NORMALAN VLADAR KORISTIO JE SVAKU PRILIKU KOJA JE POMAGALA DA SE NJEGOV CILJ OSTVARI KOJI JE OČIGLEDNO BIO PATRIOTSKI . ISTORIJSKI JE TAČNO DA SU JUŽNOSLLOVENSKE NARODE OD AUSTRUGARSKE OKUPACIJE OSLOBODILI SRPSKI VOJNICI , TE SU TI ISTI NARODI PRI UJEDINJENU KARAĐORĐEVIĆE IZABRALI ZA SVOJU NASLEDNU DINASTIJU .SEM AKO ONI „ISTORIČARI “ ŠERBO , NOVAK I DRUGI , KOJI PO NARUDŽBINI PIŠU ISTORIJU , NE UTVRDA DA JE BILO DDRUGAČIJE .
GOSPODINE BEĆIROVIĆU KAO I UVIJEK POZDRAVLJAM VAS I VAŠ RAD SA POŠTOVANJEM I ZAHVALNOŠĆU .
Evo uz zvuke gusala našeg vrsnog guslara Raja Vojinovića, dio pjesme Radovana Bećirović Trebješkog ispjevane povodom dolaska kralja Aleksandra 1925 u Crnu Goru radi povrataka Njegoševog praha na Lovćen u obnovljenu kapelu.
http://www.youtube.com/watch?v=NjdmpJG6HOE
Hvala Kosta, moja jedina zasluga je što sam priredio i objavio ovo djelo moga velikog prijatelja Ljubomira Durkovića, koje mi je, na godinu-dvije pred svoje upokojenje, bio u rukopisu u amanet ostavio; a zatim što sam predložio Gojku Raičeviću da ga sa svojom ekipom stavi na IN4S, što je on izvanredno učinio, ogromno doprinijevši da se razbije lažna priča o Lovćenu koju su razvili komunisti, a preuzeli sadašnji montenegrinski srbofobi.
A iz onog što prije neki dan IN4S objavi, izlazi na vidjelo i mračna uloga Vatikana u skrnavljenju i razaranju lovćenskog svetilišta
Svaka čast za ove dragulje, Komnene, sad u ovom vremenu kad se na nas podigla i motika i kuka, tvoj feljton nam je melem!
Kakva „motika i kuka“ kad vas je napao samo jedan trn a vi ste nadali dreku ko da vas je probolo koplje!
Još samo da dodam da nema šanse dok je ove Crne Gore da će se nekome dozvolit da gore na Lovćenu nešto riška. Možete samo da okolišite ko mačka oko džigerice iza stakla.
Evo dokaza , koliko je Njegoš značio ondašnjem kralju Srbije, i koliko je zadužio svekoliko srpstvo svojim djelom, ne samo posvetom prahu Oca Srbije! Već svim što je napisao! Evo, čitaj, Trne!
Čitam, Kosta, čitam i stalno se nanovo uvjeravam da se ođe ne radi o nekoj ogromnoj ljubavi prema Njegošu već po najprije o želiji i namjeri utapanja Crne Gore u planiranu VS. Pogledajte izjavu kralja: „U potpunosti se slažem…ali smatram da bi baš u interesu obe zajedničke dinastije bilo potrebno da se upotrebi mermer sa Venčaca kod Topole za…uređaj same kapele…tu će biti jedna moja najava, kao srodnika Vladike Rada….Mislim da će na taj način dve dinastije biti najbolje do kraja ujedinjene, kao što će biti ujedinjene Srbija i Crna Gora…“
Uopšte se ne sjećam da sam bilo đe pročitao da je Vladika Rade bio zagoreo od želje za mermerom sa Venčaca. Ako se htjelo ići na rekonstrukciju kapele onda tome nije tu mjesto. Ali vama je to i te kako prijalo a ovo što je urađeno eto ne odgovara originalu i ne valja!
Drugo, kralj pominje interes „obe zajedničke dinastije“ kad jedne dinastije više uopšte nema jer je uspio da je poništi a svog đeda (koji mu je svojši od Vladike Rada), nemilosrdno detronizuje i preko svojih agenata u podgoričkoj skupštini čak mu zabrani da makar nos promoli u Crnoj Gori. I ne samo to no da mu se oduzme sva nepokretna i pokretna imovina!
Pitam vas kakva je to raznježenost prema daljem rođaku Vladici Radu i nemilosrdnost prema rođenom đedu? E, sve je to, jasno kao dan, u cilju otimanja i prisvajanja crnogorske teritorije planiranoj VS!Nema niko pravo da se ljuti što to svi koji volimo CG vrlo dobro znamo i ne može da nas zavara ko bajagi ogromna ljubav prema, prije svega simbolima Crne Gore, a najveći od njih je svakako Njegoš.
Kako je bilo moguđe očekivati od krvoločne Austro – ugarse da poštuje pjesnikovu , Njegoševu poslednju želju??? Bože mili!