Феномени бројева
Пише: Батрић Бабовић
Бројеви много говоре. У себи имају слова, рачунске операције, вриједности, инфлације, тежину, битност, вриједности, важности, бесмртност и вјечност. Шта бројеви могу значити за један народ? Шта је човјек у духу неког броја? Два питања, а безброј могућности за одговор. Можда и за оно Питагорино мудро слово ако се нема рећи, избројати и написати нешто паметније од тишине. Јевреји имају Јад Вашем. Имају имена и презимена убијених сународника. Наравно, имају и број жртава Холокауста. Срби имају Јасеновац. Немају Јад Вашем, имена и презимена убијених у Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Велебиту, Јастребарском… Српска нација и језик имају деривате који нису као деривати нафте. Скупо коштају а вриједност је под знаком питања. Измислили су их Беч, Лондон и уже језгро Рима, а завршни радови су припали титоизму.
Холокауст над Србима нема бројеве, а српске катастрофе немају устанке. Имају умножене историографије и подијељена мишљења. Имају и Диану Обексер Будисављевић. Диана је мислила на слова и бројеве. Имена нестале дјеце су изронила након деценија тмине и ћутања, благодарећи њеној аустријској прецизности и небеској љубави према народу свог супруга. Срби нису слушали Смиљу Аврамов. Странци Србима били су владика Николај Велимировић, отац Јустин Поповић и Слободан Јовановић. Србима нису стране вође по духовима Радоја Домановића. Зависни су од слијепаца, независно од тога како се зову и презивају. Бездани и јаруге сигурни су исходи слијепих предводника, путева и странпутица. Нема им броја. Ни Србима, ни њиховом кретању ка Богу. Заједништва безбројних пропадања једина су гаранција српског народа. Остало чине диобе, сеобе и каљуге. Опет без имена и без броја. Осамдесет година српске историје мука, тајни, политика, калкулисања, странчарења, идеологисања и кумулативног збира учинака вриједе онолико колико се не изговара при нормалној свијести. То је цивилизацијска нормалност или духовни бездан? Или је само ријеч о одступању од цивилизацијских норми и пут ка брисању из живих народа? Шта је са уморенима на Зиданом Мосту? Шта је са бомбардовањима Београда, Лесковца, Никшића и Подгорице у Другом Свјетском Рату? Шта је са бомбардовањем Савезне Републике Југославије 1999 године? Бројеви уморених и несталих у Олуји, Бљеску, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији тек ће проговорити. Чекају ли заборављене претходнике или бољи народ? Можда је решење у обарању постојећих теорема живих усправних народа и реалних математика. А све тајне феномена бројева крију ријечи Арчибалда Рајса упућених својим пријатељима Србима. За њих нема ни бројева ни слова. Изгледа ни Срба да их чују. А док слушају кривотворине и фразеологије за многе историје биће прекасно!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: