Ferguson za T-online: Merkel je najbolji Putinov agent

Autori: Marc von Lüpke, Florian Harms

Njeni dani u Kancelariji su odbrojani, Angela Merkel na oproštajnoj turneji dopušta da je još jednom svi slave. Što da ne? Ona je vladala Nemačkom 16 godina, usmeravajući Evropu i ostatak sveta. Poštovanja Merkelinih dostignuća je ispravno i dobro – zar ne?

Ne, nije – kaže Nil Ferguson, jedan od najslavnijih istoričara našeg doba.

Ferguson je očitao Angeli Merkel i Nemcima bukvicu u intervjuu za t-online: Merkelin politički bilans? Potpuno poražavajući, tvrdi Britanac. Ako Vladimir Putin to poželi, smrzavaćemo se ove zime zbog gasovoda Severni tok 2 ispod Baltičkog mora. A najveća katastrofa tek predstoji, predviđa Ferguson, čija se nova knjiga bavi brojnim katastrofama koje je čovečanstvo do sada preživelo. Na koju dolazeću katastrofu misli, zašto smo imali sreće sa koronom i zašto će milioni ljudi uskoro krenuti put Evrope – Ferguson objašnjava u intervjuu našoj redakciji:

t-online: Gospodine Ferguson, Angela Merkel je vladala Nemačkom 16 godina, sada se približava njen odlazak. Hoće li nam ona nedostajati u ovom kriznom vremenu ili će nam biti potrebna suštinski drugačija politika?

Nil Ferguson: Angele Merkel je odavno trebala da ode. U septembru sam bio u Nemačkoj tokom predizborne kampanje. Imao sam osećaj kao da je zemlja bila bukvalno u dubokom zamrzavanju 16 godina pod Merkel. Dosadni izborni plakati prikazivali su podjednako dosadne ljude koji recituju iste izreke iz prošlosti. Zastrašujuće.

t-online: Da se ​​Merkelova ponovo kandidovala, sigurno bi bila ponovo izabrana.

Ferguson: I šta to govori o Nemcima? Vodeći političari jedne nacije su pre svega odraz svojih društava. Amerikanci su se 2016. sa Donaldom Trampom opredelili za inkarnirani buldožder u Beloj Kući. Nemci su, pak, uvek i iznova želeli Angelu Merkel. I to stoga što je ona svake četiri godine ponavljala iste slogane: „Sve je super!“ i „Nastavimo ovako!“ Ali – ni u kom slučaju nije sve super !

t-online: Znači Vi ste mišljenja da je Merkel loše vladala?

Ferguson: Da li Nemačkoj danas ide bolje nego 2005, kada je Merkel postala kancelarka? Ne, upravo je suprotno. Merkel se potpuno pogrešno posmatra kao jak lider. To je izišljotina medija. Šta bi, moliću, trebalo da bude to njeno veliko dostignuće? Eto, eurozona do danas nije propala, iako je bila na ivici propasti. Ali uzmimo Brexit: Merkel i Volfgang Šojble, kao ministar finansija, potpuno su pogrešno procenili situaciju pred glasanje u Velikoj Britaniji 2016. i nisu učinili ništa da pomognu britanskim pro-evropljanima. Merkel nije imala nijedno veliko dostignuće, ali je zato donela gomilu pogrešnih odluka.

t-online: Pravednosti radi, mora se reći da se nemačka Savezna Vlada pod Merkel suočila sa velikim brojem kriza.

Ferguson: Većina tih problema uopšte nije ni doticala Nemačku! Krizu eura su morali da plate isključivo ljudi u južnoj Evropi. A Nemačka je bila pogođena tek izbegličkom krizom 2015. godine. Postoji, međutim, jedan čovek koji će iskreno žaliti zbog odlaska Merkel.

t-online: Na koga mislite?

Ferguson: Na Vladimira Putina.

t-online: Molim?

Ferguson: Posve sam ozbiljan. Na Zapadu je Merkel perfektno služila Putinovim interesima. Precizno rečeno: Merkel je najbolji Putinov agent. Izgradnjom gasovoda Severni tok 2, Nemačka je pristala da postane potpuno zavisna od Rusije u snabdevanju energijom. Nemačka je faktički prihvatila Putinovu aneksiju Krima. Jedini koji je išta učinio za Ukrajince bio je Donald Tramp davši im bar nekoliko pušaka. Šta bi se desilo da Putin želi da uzme celu Ukrajinu? Nemačka uopšte nije spremna za tako ogroman sukob – ni politički ni vojno. Nemačka se potčinila Putinovoj volji.

t-online: Kao i uvek, nemačka Savezna Vlada će od Vašingtona tražiti pomoć u slučaju teške spoljnopolitičke krize.

Ferguson: Naravno da hoće. Nemačka odbrambena strategija u potpunosti zavisi od Sjedinjenih Država, ali istovremeno mnogi Nemci iz duše preziru SAD. Pre ili kasnije ovo će dovesti do velikog problema. Tramp bi mogao ponovo da postane predsednik SAD 2024. I šta će on onda uraditi?

t-online: Verovatno bi ponovo stavio NATO pod znak pitanja.

Ferguson: Egzaktno. Nemačka mu je već bila jedan od omiljenih tema – i vrlo verovatno će biti ponovo. Šta se dešava ako Tramp ili neki drugi populistički predsednik USA proglasi da Amerika napušta NATO? Ko treba da brani Nemačku dok ona sama ne stvori odgovarajući značajni vojni budžet? Francuska? Emanuel MaKron voli da vama Nemcima prodaje svoju atomsku struju, ali sve preko toga biće veoma, veoma skupo. Ni u jednoj drugoj disciplini Nemačka nije tako dobra kao u samoobmani. Vi Nemci možete tako bezbrižno da živite samo zato jer su vam SAD dale trajnu garanciju vojne bezbednosti. Ali vi volite da ponavljate kao papige: Evropska Unija decenijama obezbeđuje mir u Evropi. To je maestralna glupost! U vojnom smislu, EU je nedonošče. Samo SAD i NATO mogu da garantuju zaštitu Evrope.

t-online: Verujete li Olafu Šolcu da će kao savezni kancelar inicirati fundamentalne promene?

Ferguson: Olaf Šolc je muška verzija Angele Merkel. Ne vidim želju za promenama ni u nemačkom društvu. Nemačka želi stagnaciju – i skupo će to platiti. Uzmimo na primer nemačku ekonomiju, ona je najbolja na svetu u oblasti automobilske i mašinske tehnike. Međutim, to je ekonomija 20. veka. Nemačka industrija je nekako prenebegla da primi informaciju da smo mi već u 21. veku.

t-online: Pandemija korone je takođe teško oštetila nemačku ekonomiju. Vaša nova knjiga „Dum” govori o kugi ali i mnogim drugim katastrofama koje su zadesile čovečanstvo. Postoji li fundamentalna lekcija koju treba da naučimo iz korone?

Ferguson: U svojoj knjizi izvlačim vrlo preteći zaključak: u krizi korone nisu samo vodeći političari poput Donalda Trampa ili Borisa Džonsona podbacili. Populistički političari poput njih svakako su odigrali bitnu ulogu u pogoršanju krize. Ali ono što je takođe imalo katastrofalne posledice jeste podbacivanje zdravstvenih vlasti u mnogim zemljama. One moraju postati mnogo efikasnije u suočavanju sa zdravstvenim pretnjama budućnosti. Strašno mnogo vremena je izgubljeno početkom 2020! Šta da je koronavirus bio ubica tipa kuge? Imali smo mnogo sreće sa koronom.

t-online: Čitajući Vašu knjigu, čovek se zapita kako je čovečanstvo uopšte uspelo da preživi do danas.

Ferguson: Davno su prošli dani kada je čitavo čovečanstvo moglo biti zbrisano. To je bilo drugačije pre na hiljade godina, kada su prirodne katastrofe pretile malobrojnim primercima ranih ljudi. Čak i da nuklearni rat opustoši Zemlju danas, bilo bi preživelih. Čovečanstvo je, međutim, opsednuto sopstvenom propašću. To je velika tema religija – koju su takođe preuzeli ekološki pokreti.

t-online: Ali zar ne bismo trebali ozbiljno shvatiti opasnost našeg nestanka suočeni sa klimatskom krizom?

Ferguson: Ova pretpostavka se u potpunosti kosi sa istorijskim iskustvom: kao vrstu, nas je neverovatno teško ubiti. Preživeli smo kugu, boginje i brojne druge pošasti. O mnogobrojnim ratovima da i ne govorimo. I pored svih kriza, mi smo se enormno namnožili. Danas na zemlji živi skoro osam milijardi ljudi. Naravno, u nekom trenutku ova planeta više neće moći da izdržava ljudske u ogromnom broju. Ali ko zna, možda će Elon Musk do tada kolonizovati Mars. Sad ozbiljno, uspeh Homo Sapiensa je u velikoj meri zasnovan na činjenici da smo istrebili druge vrste. Čovečanstvo je veoma dobro u ubijanju. I to jeste problem.

t-online: Objasnite nam to.

Ferguson: Naša civilizacija je ozbiljno uticala na biodiverzitet ove planete. To nas je dovelo u kontakt sa SARS-KoV-2. Korona bi trebalo da nam bude jasno upozorenje. Ono što je izvanredno u vezi sa ovim virusom je to što se u početku mogao širiti tako brzo i neprimećeno. Zato što su mnogi ljudi pokazivali malo ili nimalo simptoma. Ako bi se sličan ali mnogo smrtonosniji virus proširio, bili bismo suočeni sa nekom vrstom nove kuge.

t-online: Na sreću, korona je daleko manje smrtonosna od španskog gripa, koji je ubio oko 50 miliona ljudi između 1918. i 1920. godine.

Ferguson: Međutim, ekonomska i s time povezana socijalna šteta je ogromna. Još uvek ne znamo koliko. Zaključavanje je dovelo do ogromnog ekonomskog pada u zapadnom svetu, koji je to morao da nadoknadi sredstvima fiskalne i monetarne politike. Na sreću, vakcine su učinile suvišnim drastičnije intervencije u ekonomskom i društvenom životu. Što, međutim, još nisu svi shvatili.

t-online: Kako to mislite?

Ferguson: Na primer, stalno viđam ljude koji nose maske kako se kreću po kampusu Univerziteta Stanford. Na otvorenom. Zašto to rade? Vakcine su tu. Još uvek imamo tako puno beskorisnih mera. Jedino rešenje je da se ljudi vakcinišu. Sve ostalo je gubljenje vremena.

t-online: Mnogo vremena se gubi u borbi protiv klimatske krize. Zašto?

Ferguson: U poređenju sa pandemijom, globalno zagrevanje napreduje veoma sporo. To je razlog. I to je potpuno đavolski: znamo da su rastuće temperature rezultat emisije gasova staklene bašte čovečanstva. Istovremeno, takođe znamo da ne možemo dovoljno brzo da smanjimo ove emisije da bismo mogli na vreme da sprečimo najgori scenario IPCC. Umesto da gledamo istini u lice, mi veselo organizujemo događaje poput Svetske Klimatske Konferencije u Glasgowu, gde se drže živahni govori i daju luda obećanja.

t-online: Ali međunarodna saradnja u borbi protiv kriza ima smisla. Gde je problem?

Ferguson: Previše je bla, bla, bla u politici – a nema pragmatične strategije. Većina ekologa imaju mnogo idealizma, ali pojma nemaju o fizici i ekonomiji. Generalno: Kako nameravate da naterate Kinu i Indiju da što pre napuste fosilna goriva? Greta Thunberg želi odmah da anulira izduvne gasove: ona živi u oblacima. Šta bi se desilo da joj ispunimo želju ? Isto što se desilo zbog corone: milioni i milioni ljudi bi ostali bez posla.

t-online: Ipak, hitno je potrebno napuštanje fosilnih goriva.

Ferguson: Naravno. Ali to ne ide tako brzo kako bi neki ekolozi želeli. Ako naše snabdevanje energijom u potpunosti prebacimo na solarnu energiju i energiju vetra, biće bolnih uskih grla. Koja moraju biti ispeglana. I to nas vraća na Angelu Merkel. Nemačko napuštanje nuklearne energije je bila teška greška. Teška greška vam je i što odbijate tehnologiju frackinga za proizvodnju prirodnog gasa u Evropi. Evropska Unija je sada takođe krenula u samoubilačku strategiju – sa svojim Grin Dil, koji ima za cilj da Evropu maksimalnom brzinom postavi u ulogu proizvođača struje iz obnovivih izvora energije.

t-online: A što samoubistveno? Taj cilj je svakako razuman.

Ferguson: Zato što će cena struje skočiti astronomski. To zauzvrat stvara veliki pritisak građana na politiku. Pa jel ovi u Briselu stvarno veruju da će ljudi mirno gledati kako troškovi struje gutaju sve veće delove njihovih prihoda? Ljudi će se dići na ustanak protiv Zelene Politike. U najgorem slučaju Donald Trump će ponovo postati predsednik a populisti u Evropi će postati još jači.

t-online: Protesti „Žutih prsluka” u Francuskoj nastali su iz protesta protiv troškova energetske tranzicije. Ali šta političari mogu da urade? Ne možete ugoditi svima u isto vreme.

Ferguson: Mnogi političari su ušli u apokaliptični svet snova u kome preovladava ideja da je smak sveta udaljen samo deset godina. Ali zemlja će nastaviti da se okreće čak i uz klimatske štete. Za razliku od pandemije corone, ni klimatska kriza neće izazvati masovno umiranje.

t-online: Nego?

Ferguson: U Evropu će doći ogroman talas izbeglica. Zato što će klimatska kriza učiniti velike delove sveta nenastanivim. Pogođena je južna Afrika, kao i ceo Bliski Istok i južna Azija. To znači klimatske promene u stvarnosti: migracija ljudi iz nenastanivih regiona u nastanive. Ko bi mogao da im to uzme za zlo?

t-online: Nemačka i Evropa su izbegličkom krizom 2015. već bile na ivici sloma.

Ferguson: Ovo je još jedna stvar koju evropski političari ne razumeju – ili ne žele da shvate: migranti će doći i niko ih ne može zaustaviti. Stoga je veoma razumno prevazići ovu besmislicu zvanu briselski Grin Dil i razviti razumnu strategiju za borbu protiv globalnog zagrevanja. Za to su nam potrebni prirodni gas i nuklearna energija. Kao što vidite, materijala za sukobe u budućnosti nam neće nedostajati.

t-online: Šta će biti sledeća velika kriza koja će zaokupiti svet?

Ferguson: Sledeća kriza je već u punom jeku: novi Hladni Rat, ovog puta između Sjedinjenih Država i Kine. Nadajmo se da taj rat neće postati „vruć“.

t-online: Koliko je velika verovatnoća za to? Američki predsednik Bajden je upravo podržao Tajvan, koji Peking vidi kao „otcepljenu provinciju“.

Ferguson: To je teško reći. Međutim, bio bih zaista iznenađen kada bi Joe Biden krenuo u rat za odbranu Tajvana.

t-online: Šta Nemačka može i treba konkretno da uradi da se pripremi za krize budućnosti?

Ferguson: Pre svega, Nemačkoj bi dobro došlo malo više smisla za realizam. Masovna migracija koja je stiže u Evropu od 2015. godine nije rezultat prirodnih katastrofa, kako se često veruje. Tačnije, to je rezultat potpunog neuspeha Zapada da se nosi sa političkim promenama u arapskom svetu.

t-online: Ako biste dali savet novoj nemačkoj vladi, koji bi to bio?

Ferguson: Sledeća katastrofa već čeka. Ne bi trebalo da zatvaramo oči pred tim.

Prevod: Mirko Vuletić