Феште и контрафеште
1 min read
Дубровник
Срце Паштровића-Свети Стефан у пар дана доживјео је два лијепа, посве другачија, али сваки на свој начин афирмативна догађаја у смислуу оживјења рекло би се давно уснулог духа локалног народа… На оба је моја маленкост провирила на кратко.
Дакле,
Фешта од руштула :
По угледу на бокељшке традиције, група младих људи добрих намјера данима је предано радила у циљу да један дан учине љепшим, насмијаним и другачијим, да направе нешто шо ваља поновити. И тако и би, прва „Фешта од руштула“ је успјела, у веселом духу дала је замајац новим догађајима те врсте…
Освештавање цркве Светог Саве :
Црква Светог Саве на пропланку изнад насеља Свети Стефан, мјесто познато многим намјерницима који желе уживати у мирним јутрима или вечерима испред црквице која је дуго била затворена. Коначно, доживјела је дан када ће свако јутро бити отворена, плато иапред ње уређен и осветљен. И она сама рефлектором обасјана, са обале сада изгледата као пламен од свијеће горе , на брду као буктиња времена.
Добра љетња енергија је дакле творила два фина чина у животној представи малог, а тако великог Светог Стефана…
Но, писао сам ово и због неких лоших тонова који су се чули , а због којих ми је жао. Јер ништа овдје не може бити без „али“ … Оштро, осуђујуће саопштење од стране цркве на адресу људи који су имали најбољу намјеру и организовали лијеп догађај ( поменуту „Фешту од руштула“ ) ме разочарало. У кратким цртама писало је како су погријешили што су се уопште дрзнули да размишљају о фештама у Паштровићима, како то нису нити Млечани, нити Италијани успјели „наметнути“ , али је уапјело овим домаћима да „наметну“ . А није било тако, добра воља се не намеће! Не видим цркву као такву – као ораничавајући фактор, напротив…
Можда гријешим, а можда сам сувише времена провео у Боки – тамо сам могао и у цркве и на феште.. Само 20 км. одавде, а ипак тако далеко.
Пише: Стефан Грломан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Odlican osvrt. Nasim vrlim popovima nije smetalo ono zastidje sa Njegovudje sa satorom, turbo narodnjacima, pevaljkama i igracicama za sipkom.
Crkva ako stoji iza ovoga uopste zadala je samoj sebi samar, pucala je u svoju nogu tj sa obije noge skocaila je u sopstveni stomak. Veoma ruzno i ulicnim jezikom napala je ljude koji su upravo dio te iste crkve. One koji su redovni u njoj i koji je stalno na razne nacine pomazu. Tuzan je Sveti Stefan u vremenu u kojem skupa zivimo, namece mu se mrak i spolja i iznutra. Ovo je pokusaj da se jedna lijepa ideja i energija razbije u parmoarcad, medjutim onaj ko je kroz usta svestenika progovorio ne shvata da je vremenom pregazen.
Овдје није проблем у организацији саме манифестације, мада ми све ово личи на хлеба и игара,већ у називу исте, зашто се користе страни називи и изрази поред наших лијепих назива, зашто нам се све чини ако нечему дамо старни назив да је то модерније, да је ин , да је у тренду или каковећ а ако нешто назовемо нашим именом да је то назадно и сељачки. Није ми јасно зашто гајимо рајински менталитет па нам је све туђе љепше и привлачније. Боље је изгубити град него и једну ријеч,што рече свети Симеон Мироточиви, у једном драмском приказу, своме сину Светоме Сави, град ћеш можда и повратити а ријеч оде у неповрат, када се осваја нека територија прво иду стране ријечи па њихова музика и тек на крају иде војска да покори оно што су ријечи и музика освојили. Зато се држимо наших ријечи и назива, нашега ћириличнога писма, наших обичаја и културе и само ће мо тада бити достјни потомци наших предака и тиме ће мо заслужити поштовање наших потомака.
Паметноме доста. Уздрављу.
„…kad se osvaja neka teritorija prvo idu strane riječi pa njihova muzika…“
Zaboravio si ploču na kojoj izmisliš oslobodioce!
Pametnom dosta, al tebi džabe! Uzdravlju.
Плоча увек долази на крају. Надам се да си схватио .
Паметноме доста. Уздрављу.
Moj dobri i posteni Sinisa, iskoristen si ali ne znas to…i ja i ti stojimo i drzimo istu plocu, ali onaj ko ti je pomogao da kazes u novinama to sto si rekao nanio nam je svima stetu, to je mnogo glupo, sada je je dodao vjetra u jedra ovima sto bi da ruse spomenike…zato i kazem da ste pucali u sopstvenu nogu.
Sto se tice naziva dogadjaja, u njemu nema ni jedne strane rijeci, vi niste rasli kao mi na Svetom Stefanu pa ne znate da je nama takav naziv sasvim prirodan kao i to da smo neodvojivi dio Boke, jezicki i kuturoloski.
Rustula je takodje strana (i rijec) i dosla nam je iz Venecije, pa daj da je bacimo i nju u more, mici to choeche od nas, djedovi su nam pogrijesili sto su je uzeli od Mlecana.
Neznanje i glupost su izvori zala, tako da pameti nikad dosta.
Samo da dodam da ne bi bilo zabune, ako ste mistili da je Festa strana rijec onda je Rustula jos vise strana rijec. Oko nas su razni festivali, festovi, a festa je nasa odomacena i skracena rijec svega toga.
Vi ni jednu rijec niste rekli protiv brodet festa, feste od smokava koja se desava ispred manastira Rezevici, samo ste nasli da kritikujed nardo Svetog Stefana kojem je sve uzeto.
Uzmite jos i rustule i ostala jela, to nam je jos ostalo, sve to oduzmite, jer ta je tradicija naseg kraja dio naseg identiteta. Upravo je veliki dio pastrovske kuzine (smetali i ovaj izraz!?) stigao iz Venecije od pastrovski moreplovaca, treba li i toga da se odreknemo?
Ja koliko znam Pastrovici se toga ne bi nikad odrekli…
Поштовани Паштровићу, нисам растао у Паштровићима али јесам у Боки, што је у суштини исто јер и Паштровићи припадају Боки, тако да одлично знам о чему причам и тешко да ме неко може искористити и да радим нешто у корист своје штете. Што се тиче страних ријечи и израза у нашем језику не могу се све оне одбацити али тамо где постоји наша ријеч зашто је потребно употребљавати страну ријеч и страно писмо којим се ви обилато користите. Да знам о чему причам потврда је увођење новог црногорског језика коме је основа цетињски локализми типа гвардијан, субмарин, шјекира( Богу хвала па се на ћирилици то и не може написати), и да не набрајам даље. Страх ме да нам бокељски локализми не буду основа за увођење неког новог бокешког језика јер забога тако су нам причали наши стари, што је у суштини било и оправдање за увођење црногорског језика.
Није ми јасно какве везе има ово писање са спомен плочом у Будви.
Поздрав
Само да додам да не би било забуне, Паштровићу што се тиче мојег коментара да плоча долази на крају размисли мало, нису ли нам у Боки, која је увек била са већинским српским живљем, увели црногорски језик, нису ли нам наметнули своју музику, мислим на ону њихову кафанску пјесму коју називају химна, још им остаје само плоча која долази на крају, пошто им сметају старе, њих морају да руше да би посадил своје.
На крају и свих нас чека по једна плоча.
Некада су незнање и површност узрок зала. Поздрав.
Ploca je pomenuta s moje strane zbog prethodnog komentara u kojem je neko na los nacin pomenuo, I sto takvom vasom akcijom ste otvorili ssiroko polje, podijelili ljude u naselju. Na ovaj nacin cak ih i tjerate od crkve. Ne mislite valjda da cu vam sa radoscu i ja i ostali ljudi iz naselja ponovo donirati novac i i dalje pomagati da bi vi i ovaj sto vam je pomagao da sasttavite izjavu, na ovakav nacin dijelili i spinovali javnost i narod u Svetom Sefanu.
Ni sami ne znate koliko ste stete nanijeli mjestu i nasoj kulturi.
Festa od rustula je napravljena u najljepsem pastrovskom duhu i sluzila je za promociju turizma. Ona nije u sluzbi niti vjere niti politike.
Da li vi zelite da promijenite nas nacin govora koji smo naucili od nasih starih za koje nas vezuju najljepse uspomene?
Ne zaboravite nikako jednu stvar, Pastrovici nisu samo oni koji su vam pomogli da iznesete svoj stav o ovom dogadjaju, to je mnogo siri i znacajniji pojam, a biti Pastrovic je i velika obaveza te nemojte biti toliko sigurni u vasem zajednickom stavu, on se vrlo lako moze srusiti.
Како те није срамота да пљујеш по нашој цркви и по свештенству паштровском?! Да сте добронамјерни, а нисте, прихватили би савјете људи који су паметнији од вас и не би направили овакву срамоту.
Retrogradan si suvise, vasim nacinom smo nestali sa svih prostora….
Фешта је стари црногорски израз за окупљања на гувну према тврдњи Аднана Чиргића највећег црногорског језикословца и чувара изворног црногорског језика.
Паметноме доста. Уздрављу.
Прави израз а наш – јесте „славље“ и то је потпуно у духу наше културе, поријекла и језика. Зашто снисходљиво и лижисахански, инфериорно да прихватамо туђе а да пуцамо у своје. Чувајмо и његујмо своје а поштујмо туђе. Иначе радимо у корист своје штете. Рецимо „славље са приганицама“, баш лијепо звучи и таквим стварима се треба поносити. Онај туђинац нам се спрда. Да се случајно Шкоти не стиде од својих гајди и карираних сукања, не, него се поносе. Нама се намеће тзв. ретроградност и примитивизам, да би нас разградили, да нестанемо. Ми треба да се поносимо гуслима, шумадинци опанцима, други фрулом, трећи бузукијем, четврти балалајком итд. Свако своје. Нема ту извињавања и љутње – ако хоћемо поштено.
„тамо сам могао и у цркве и на феште“
Феште и фештађуни нису дио историјског наслеђа Паштровића и није им мјесто у мом завичају