Филџан Црна Гора

Пише: Божидар Ровчанин

У мору добронамјерно, архипастирски упућених синтагми свом народу „паганском пред распеће“, блаженопочивше Његово високопреосвештенство је упутио и ону посланицу дубоку, која стала је у три ријечи, слова три: „Фиџан ЦГ“.

Наравно, нађосе се одмах јадни пагани да тумаче ријечи као да је Пандорино трословје, а не покушај ослобођења Наде! Од мудрости, злонамјерници начинише чудовиште, а од лијека отров.

А шта то поручује семантичка синтагма „филџан ЦГ“? Да ли је то крилатица која треба да таргетира и тангира Бошњаке или Црногорце у ЦГ, или нам нуди онолико значења колико кадри смо да захватимо. Према памети. Незнавенима мало – паметноме доста!

Филдзан је у основи грчког или хебрејског поријекла, а у нашем је случају турцизам и треба да нас подсјећа на империју која нас је оробила, али са собом донијела све те џезве, рахатлокуме, туфахије, духане и кахве. Мало мака, шербета и опијума, буреке, буразере, будале и батале, мустерије, муштулуке и муштикле…

Филџан је ријеч која би требало да асоцира на ропство. Филџан је оних пет лукова на коротној црногорској капи. Мјера ропства и граница оробљеног ума. Филџан ЦГ је оробљена ЦГ чије спољашње, физичко ропство и није толико битно, колико је битно духовно поробљавање на које се човјек самоосуђује, а режим му само помаже.

Када сте чули у ЦГ да неки интелектуалац граџаниста критикује либерални, или корпоративни капитализам који је, рецимо, критиковао рођени Американац Луис Мамфорд још 1933? Када сте чули да се проблематизује беспоговорна и несумњива теорија прогреса, еволуције, тумачења германске или латинске историјске школе, еуроатлантске интеграције, да се полемише о биполарном, униполарном или полиполарном погледу на свијет, да се критички говори о Хашком суду или о њу ејџу макар у количини у којој се о томе говори на тв станицама западне Европе или Америке. Шта то у свијету и животу нема алтернативу? Каква је то идолатрија ако ЕУ нема алтернативу, или макар нема противтежу на спекулативном плану, макар? Напротив, цг умјетници се баве индустријализацијом и машинизацијом, роботизацијом, ухљебљењем првенствено, а никако темама дехуманизованога простора о којима је давно, давно писао, рецимо, урбаниста и архитекта Френк Лојд Рајт.

Када сте чули „грађански коректне“ наше стручне коментаторе да су довели у питање било шта што долази као рјешење, као доктрина и канон из неке канцеларије за Западни Балкан. Е, та затворена свијест и оробљени ум, то је филџан ЦГ која ће за сваку четворолисну дјетелину рећи да је ботанички покушај да се од ЦГ направи теократија. Свакога црног оџачара она ће оцрнити да је кољач.

Када ће се из аспекта хуманости чути критика бомбардовања или агресије у име хуманости 1999. Када ћемо од лажних хуманиста чути нешто у корист заштите човјековог достојанства: Човјека у Книну, Човјека у Призрену или Пећи, Човјека у Сребреници, Човјека у Загребу, Слатини или Велици…а не само одбране крњих теорија геноцида и расправу о правним терминима. Када ћемо осудити коментар неког “ интелектуалца“ који оно што се десило над једним народом у току Првога и Другога рата не може назвати геноцидом, јер, нажалост, међународно правна дефиниција геноцида настала је тек након 1948? Да ли се ово зове неморал? Када ћемо видјети, рецимо, округли сто у ПГ чија би тема била: Дефиниција рата и правила ратовања. Када ће то бити тема филџан ЦГ. Никада!!! Када је неки коментатор учени, црногорски испричао причу о Сирији, Либији, Палестини, Осетији, Дагестану, Конгу, Нигерији…

До када ће се у филџан ЦГ све сто је критичко промишљање, што је упитаност и савјесност пред нечим што управо наступа или што ће се тек збити, или преиспитивање добронамјерно нечега сто је било, проглашавати десничарењем, фашизацијом и ремећењем некаквог неприродног, титоистичкога склада и хармоније. До када ће се плодотворни, блажени, свети дијалектички скептицизам називати узнемиритељем лажнога склада у прећутаним истинама. Да се хармонизујемо у добрим намјерама!!!! Зашто би било које питање или тековина били табуи. Ако се тумаче и критикују ремек – дјела и врхунци људскога умијећа, вјештине и мудрости, шта је проблем да се са свих аспеката и страна сагледа и пресуда у Сребреници или пресуда у случају Државни удар, Зидани Мост или било који судски или парламентарни акт или документ. Позивајући се несумњиво на мишљење неког земаљаског, корпоративног суда, залажемо се за диктатуру истих. Не сметнимо са ума да залажући се несумњиво за цементирање неког тренутног научног достигнућа или искуства, штетимо истој. Да се тиме залажемо за диктатуру ваксера који су за ум штетни колико и бескомпромисни и фанатични антиваксери. Коме одговара табу или канон који то нијесу. Је ли списак забрањених тема тоталитаризам? Да ли је слобода и ослобођење од 30. августа отварање питања и дијалога свих заинтересованих страна, или добронамјерно ћутање о свему што нам није сасвим јасно, или нам се чини нетачним, непотпуним или погрешним.

Није ваљда опасно водити дијалог свих са свима, по свим питањима и основама. Или да укинемо причу о демократији у ЦГ? И о томе може да се полемише! Што да не? Боље је и укинути, него се у демократији бојати другачијег мишљења.
Сјећам се, још смо у основној школи учили Исаковићеву „Кашику“ са почетка педесетих као искакање из клишеа црно бијелога свијета. Навођена је као књижевни примјер да у бијеломе може бити нечега црнога, што имплицира да и у црноме може бити макар каквога бијелога. Нисам провјеравао како ствари стоје у данашњим читанкама. Вјероватно у њима нема мјеста за млађаног Исаковића, али има за комесаре у црним капутима!!!

Да ли смо схватили добронамјерну ријеч Оца: „Филџан Цг“?!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: