Филип у потпуности оправдао улогу Милове икебане

У историји Црне Горе постојале су личности које су оставиле неизбрисив траг и лични печат у времену и друштву у којем су дјеловале – да ли као јунаци, просвјетитељи, или, пак, прегаоци и реформатори.

Филип Вујановић није био таква личност.

Своје парче времена на турбулентној политичкој позорници Вујановић, сасвим је сигурно,  није искористио у претходно наведене сврхе.

Остаће упамћен као „политичка икебана“ у рукама неприкосновеног „господара“ црногорске политичке сцене, аутократе и диктатора, Мила Ђукановића.

И то је факат!

Да се није јутрос на „Би-Би-Сију на српском“ појавио интервју са Вујановићем, тешко да би било ком грађанину Црне Горе (изузев чланова његове породице) данашњи кишовити дан био испуњен мишљу, или неком асоцијацијом, везаном за овог бившег вишеструког предсједника Црне Горе.

Међутим, шта је све изјавио у интервјуу, вјероватно би било боље да се није ни оглашавао, јер је подсјетио на себе када је био на главној сцени.

Његов први излет у јавност, након оног из 2022. године, када је ставио себе у позицију комуналног проблема протестујући са гомилом неартикулисаних комита, и то као правник и по сопственој тврдњи успјешни адвокат, због неприкосновеног права на устоличење митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, обиљежила је иста она „јадиковка“ за Црном Гором.

„Ја сам веома забринут, а рекао бих и уплашен шта ће бити с Црном Гором“, рекао је Вујановић у интервјуу.

„Ми смо били држава која је имала јасан правац развоја, била добар сусјед свима, поуздан партнер, а сад постајемо проблем региона, прије свега у економској сфери, али и кроз сферу ослабљених институција“, каже он, изражавајући, исто тако, и бригу за правосуђе.

„Подсјећам на чињеницу да је велики број највиших носилаца судске и тужилачке власти у Црној Гори у својству вршилаца дужности“.

Дакле, човјек који је био једна од главних полуга стварања економског поретка у оквиру којег је огромна већина грађана Црне Горе живјела на ивици егзистенције, док су, истовремено, као печурке после кише, ницали милионери и тајкуни блиски мафиократији породице Ђукановић „којој је држао воду“ свих тих година и деценија, а да у овом тренутку изражава бојазан за економску одрживост Црне Горе, не може да буде окарактерисан никако другачије него као лицемјер и „икебана“.

Исто важи и за стрепњу због чињенице да је црногорско правосуђе, још увијек, доминантно у В.Д. стању.

За правосуђе стрепи човјек у вријеме чијег – формалног – шефовања државом је бјеснила  неправда и дискриминација сваке врсте, гдје су тужиоци и судије постајали „проточни бојлери“ за каналисање интереса мафије, и ништа друго.

Међутим, највећу одговорност за одржавање црногорске мафиократије, Вујановић сноси због „политичке игре“ коју је сковао са Ђукановићем, а у којој је он у јавности представљен као „умјерен“ и „за српска питања отворен“ кадар организоване криминалне банде.

Памтимо његово слушање „назор“ задње двије строфе химне нацифашистичког колаборанта Секуле Дрљевића и сличне марифетлуке.

Да се саживио са том улогом доказује нам и његова порука из дубине политичке небитности.

„Никад нисам пожелио да се бавим питањем Србије и Косова, никад нисам желио да кажем било шта што би се схватило као мој предлог“, рекао је Вујановић у интервјуу, уз нашу велику жељу, да ће нас убудуће поштедјети сјећања на све његове политичке марифетлуке и моралне акробације, јер је, у крајњем, ријеч о човјеку који је изгуран на бину да би прогласио побједу на изборима на којима је ДПС, сасвим је јасно, изгубио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: