Filip Višnjić: Najljepši stihovi srpskog Homera

Na današnji dan, 29. decembra 1835. godine umro je Filip Višnjić, slijepi pjesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opjevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka

Rođen je 1765. godine, u selu Gornja Trnova kod Ugljevika. Kao dijete je oslijepeo od velikih boginja, a kasnije je postao profesionalni pjevač. Sa guslama je putovao po bosanskom pašaluku. Pjevao je po selima i na manastirskim saborima. Imao je dva različita repertoara, za muslimanske i za srpske slušaoce. U manastiru Šišatovcu 1815. godine sreo se sa Vukom Karadžićem, koji je zapisao 17 njegovih pjesama. Slušao je priče vojnika koji su se vraćali iz borbe i zatim stvarao svoju poeziju.

„Usred zime kad mu vreme nije, Sinu munja na časne verige.“ (Početak bune protiv dahija)

„Tu smo bili, očima gledali, Kad se dvije udariše vojske, U Mišaru, polju širokome, Jedno srpska, a drugo je turska.“ (Boj na Mišaru)

„Rani sina, pak šalji u vojsku, Srbija se umirit ne može.“ (Boj na Mišaru)

„Poturico, Mehmed-kapetane, Obazri se da se pogledamo, Da vidimo čija je sad Mačva. Il’ je moja, il’ će biti tvoja.“ (Boj na Salašu)

„Ne može se carstvo zadobiti, Na dušeku sve duvan pušeći.“ (Početak bune protiv dahija)

„Mehmed-Aga, eto ti poreze, Sirotinja te je pozdravila, Više tebi davati ne može.“ (Početak bune protiv dahija)

„S Turcima sa mrsno večerao, Večerao i mrsno ručao, S Turcima sam iš’o u džamiju, turski klanjam, srpski boga molim.“ (Boj na Čokešini)

„Đe je sreća, tu je i nesreća, Đe nesreće, tu i sreće ima.“ (Smrt Marka Kraljevića)

„Biljege mu nikakve ne vrže, Da se Marku za grob ne raznade, Da se njemu dušmani ne svete.“ (Smrt Marka Kraljevića)

„Ako meni Bog i sreća dade, Te pogubim Baja na mejdanu, Daću tebi sve ruho Bajovo, I daću ti oružje njegovo, I sve blago što kod njega nađem.“ (Bajo Pivljanin i beg Ljubović)