Filozofija ljubavi

I
Izvori se s rekama sjedine,
Reke s morem, more s okeanom;
I vetri se nebom ujedine
Emocijom slatko zavitlanom.

Ništa nije usamljeno. Stvari
Po božjim se zakonima spoje;
Ta spajanja jedan duh ozari,
Pa što ne bi tako i nas dvoje?

II
Gore ljube neba plavetnilo,
A val vala zagrljajem hvata;
I zar bi se sestri oprostilo
Kad bi svoga prezirala brata?

Sunce grli našu zemlju, eto,
Mesečina ljubi morske pene;
Al` od kakve vrednosti je sve to –
Ako li ti ne poljubiš mene?

Persi Biš Šeli

·Prevod Trifun Đukić