Fino im rekoše i Eskobar i Mandić

Piše: prof. dr Dragan Koprivica

Po odsjaju zapaljene šibice mogu se zamisliti razmjere požara, u ovom slučaju požara bespravne države zbog paljevina iz bivšeg režima.

Ovakva parafrazirana misao najbolji je pokazatelj licemjerja poslaničkog kluba DPS-a, jer se upravo on, a da i ne trepne, uz pravedničke grimase bori za pravnu državu, koju je ta partija devastirala skoro tri decenije. Ali, srećom, pravedni ljudi nijesu plitke pameti da zaborave duboku državu…

Jer se dobro vidi da danas barjače upravo oni koji imaju korisnu amneziju, jer preko noći zaboraviše šta je DPS, umrežen sa sudovima, policijom i mafijom, činio tolike godine. Pa, i ne trepnuvši, sad barjače pravedničkim porukama u ulozi spasilaca pravne države, blagoš državi s njima.

Zato se postavlja suštinsko pitanje, koje kao lakmus papir razotkriva sve loše strane bivšeg režima: kako je, i po kom osnovu, juče Eskobar izjavio da je nova Vlada napravila ozbiljne pomake ka vladavini prava?

Jer, o kakvim pomacima, nakon DPS-a, može biti riječi, i zašto Eskobarov stav prećutaše u tom poslaničkom klubu koji „snom mrtvijem spava“?

A to zaobilaženje kompromitujućih izjava zvaničnika sa međunarodnih adresa predstavlja pravi lakmus papir dvoličnosti bivših, čiji bi poslanici trebalo tri decenije da ne govore na temu pravde, jer su se s njom tri decenije izrugivali.

Da li će poslanici DPS-a zatražiti izvinjenje Eskobara, uz kritike na temu: o kakvim pomacima je riječ kad je ta partija, sve što je mogla, pomakla i razmakla – pitanje je sad… Mada im tu više ni Šekspir neće moći pomoći.

Ali, znajući njihovu glumu, možda će Eskobara pitati: je li se on možda u svemu tome zbunio, ili mu je neko poslao pogrešnu informaciju. I je li pred njim neko oklevetao DPS? Ili je Eskobar naprosto imao svoj loš dan…

Uz sve ovo, dvoličnost poslanika DPS-a bila je transparentna u Skupštini i dok su uvrijeđeno barjačili na šavničke teme…
Zato im je predsjednik Skupštine Andrija Mandić dobro rekao da šavnički sindrom ima i svoju predistoriju, izazvanu upravo preko naštelovanih biračkih spiskova, po kojima su pravo glasa imali dopisani birači iz drugih gradova.

A svak zna da je cio problem produkovao upravo DPS po dobro uhodanoj praksi preseljavanja građana onamo gdje je trebalo završavati posao.

No, poslanici DPS-a još jednom zaobiđoše istinu, dosljedni u svojoj nedosljednosti i prećutkivanju nezgodnih tema, pa u svojoj „rasijanosti“ mirno preskočiše jasan stav Mandića i nastaviše s tiradama o pravnoj državi.

Zato ih treba podsjetiti na stih Milutina Bojića: „Stojte, galije carske!“, ili: „Stojte, brodovi kokainski!“… I sve to, u ime Oca i Sina, i kraljeva kokaina.

Zbog svega navedenog, umivene priče te partije više ne prolaze, koliko god ih promovisali mlađani poslanički jurišnici, koji uz dosta jeftine vike glume pravednike.

Ali, koliko god providna i otužna bila, gluma im je jedini preostali način da još jednom pokušaju zamazati oči javnosti, koja se drži onog Njegoševog: „Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže.“

Sve ovo je slika i prilika dvolične partije, koja je zamajavala poštene građane skoro tri decenije, istom licemjernom politikom kakvu danas promoviše i u Parlamentu, na svu sreću, bez efekta… Glume je, očigledno, bilo dosta…