Физичка активност јача кости и смањује стрес

Физичка активност представља свако кретање тијела које доводи до потрошње енергије, односно сагоријевања калорија

Нека ваш циљ буде 30 минута физичке активности сваког дана.

Свјетска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свјести цјелокупне свјетске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обиљежавање међународног дана физичке активности.

Тај дан је познат под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умјерену физичку активност без обзира на садржаје, мјесто и вријеме извођења. Циљна група је цјелокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, вјерске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години више од двије трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно – 67,7 одсто. Проценат одраслих становника који је вјежбао више од три пута недељно износио је 25,5 одсто, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7 одсто.

У 2006. години 31,1 одсто запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25 одсто.

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тијела које доводи до потрошње енергије, односно сагоријевања калорија.

Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све то је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умјерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапријеђење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, канцер дебелог цријева, депресије и гојазности.

Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вјежбањем јачамо свој срчани мишић и плућа. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18 одсто, а можданог удара за 11 одсто.

Овај вид активности јача наше кости и читав скелет, смањује стрес и анксиозност, помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој дјеце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осјећај испуњености и задовољства.

Препоруке

– Започните дан са неколико минута лаганог истезања.

– Уколико ваше радно мјесто подразумијева доста сједења, трудите се да устанете када год имате прилику, протегнете се или прошетате пар минута.

– Заборавите на лифт, користите степенице.

– Умјесто вожње кола на кратким релацијама, шетајте или возите бицикл.

– Не морате да будете спортски тип да би сте се бавили физичком активношћу. Одлазак у шетњу, рад у башти или плес такође могу да буду дјелотворни.

Без обзира на узраст, добро је поштовати неке основне савјете:

Уколико припадате категорији физички неактивних особа, немојте се у почетку преоптеретити активностима.

Почните слабијим темпом и једноставним вјежбама, да би сте касније постепено појачавали темпо, стоји на сајту Градског завода за јавно здравље.

Уколико сте неактивни, почните са један до два пута недељно по 30 минута. Ако је 30 минута превише, за почетак покушајте са 15 минута.

Ако имате било каквих здравствених проблема, консултујте Вашег љекара прије него што почнете са физичким активностима.

На почетку и на крају активности обавезно посветите неколико минута лаганом истезању.

Постепено повећавајте интензитет и дужину активности.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: