(FOTO) Ceremonija otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji

Svečanosti na Savskom trgu prisustvovali su predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, te gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve …

Do Stefana Nemanje bili smo pleme, od Nemanje do danas smo državotvorni narod, poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić i istakao da je spomenik Stefanu Nemanji, spomenik velikom županu, ali i Srbiji.

Ovaj spomenik je priča o nama, o tome gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i što želimo da budemo”, istakao je Vučić.

On je rekao da smo se u prethodnom periodu trudili da Srbiju podignemo iz pepela, da obnovimo i izgradimo pruge, puteve, bolnice, škole, ali i da pokušamo da vratimo veru u sebe, u mogućnosti i snagu srpske države.

Savski trg, na kojem se nalazi spomenik, naveo je, mesto je koje je izazivalo stid, neuređeno, prljavo, na sramotu ne samo grada, već i cele Srbije, sada je potpuno drugačiji.

„Večeras sam posebno srećan, jer ovde, gde stojimo, iznad, nalazi se i Hram posvećen Nemanjinom trećem sinu, velikom Svetom Savi. Kako danas otkrivamo spomenik, tako smo uspeli da za kratko vreme izgradimo i oslikamo mozaik u najvećem pravoslavnom hramu. Tako ćemo obnoviti i Hilandar”, rekao je Vučić.

Uspeli smo ono najvažnije – ekonomski zemlju da oporavimo, nacionalno da odbranimo, duhovno da povratimo i uzdignemo. „Imali su Srbi Vojislavljeviće, Vukanoviće, Vlastimiroviće, župane i kraljeve, svece, pre Nemanje. Da je Srbiji podario samo Svetog Savu ili samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi podario, ali podarivši obojicu, podario je Srbiji jaku i prvi put centralizovanu državu, suvereni prostor između istoka i zapada”, poručio je Vučić, prenosi Tanjug.

Istakao je da Nemanja u rukama drži mač i Hilandarsku povelju.

„Do Nemanje smo bili pleme, od njega do danas državotvorni narod. Zato drži mač, kojim je pravio i gradio, zatim čuvao i štitio. Do Nemanje smo bili kultura oponašanja i prevođenja, od njega kultura kreacije, hraniteljstva i pisanja, a to simbolizuje Hilandarska povelja”, rekao je Vučić.

On je istakao da ovo nije samo čin otkrivanja spomenika ocu i tvorcu države, već svojevrstan čin polaganja računa o sebi, svom identitetu, šta smo naučili, šta znamo i gde idemo.

Dodik: Vreme je da se Srbi vrate svojim temeljima

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je u Beogradu da je vreme da se Srbi vrate svojim temeljima i da na toj osnovi grade budućnost.

Na svečanosti otkrivanja spomenika velikom županu Stefanu Nemanji na rekonstruisanom Savskom trgu, Dodik je rekao da je upravo taj srednjovekovni vladar postavio temelje srpske države.

„Taj deo naše srednjovekovne istorije ostao je bez razloga potisnut, pogotovo u decenijama bivše Jugoslavije. Sada je vreme da se vratimo našim temeljima”, kazao je Dodik.

On je naveo da otkrivanje spomenika predstavlja „veličanstven trenutak u kojem država Srbija, grad Beograd i svi Srbi odaju poštu velikom ujedinitelju srpskog naroda”.

„Srbi su davno naučili da bez države nema slobode, vekovi iza nas su uvek bili borba za srpsku državu, kao što se i danas borimo u savremenim okolnostima upravo za to. Ovaj veličanstven spomenik je znak našeg odnosa prema tome”, dodao je Dodik.

On je rekao da će spomenik „ostati da svedoči o naporima da se stvori srpska država, ali i o umeću generacije rukovodilaca Srbije na čelu s predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, koja je našla važnim da gradi i ujedini tradicionalno i moderno”.

„Današnja Srbija je sve naprednija, na svakom koraku vidimo napredak, mi iz Republike Srpske smo zagledani u Srbiju, ne želimo ništa da oduzmemo od njene snage. Republika Srpska koja koegzistira u veoma teškim okolnostima svoje borbe za politički subjektivitet, ne može da se ne osloni na Srbiju”, kazao je Dodik.

Naveo je da je „zato važno da Srbija bude što jača, da bude moderna država”.

„Republika Srpska pokušava to da prati, ona svoj ekonomski i politički život zasniva na borbi za status u okviru BiH i čini sve da očuva mir i stabilnost na ovim prostorima. Najvažnije je očuvati mir i učiniti stabilnom Srbiju i srpski narod”, dodao je Dodik, prenosi Beta.

Film o Nemanji: Moćni ratnik i milosrdni čovek

Na svečanosti otvaranja spomenika Stefanu Nemanji večeras je prikazan i namenski film o velikom županu, njegovom značaju i gradnji spomenika, za koji je osnova tekst Nikolaja Velimirovića.

Stefan Nemanja morao je da gradi i da brani u isto vreme do kraja vladavine, istaknuto je u filmu, u kome je narator bio glumac Petar Božović.

Polovinu života Nemanja je proveo boreći se za jedinstvo naroda i njegovu državu. Darežljivost prema sirotinji bila je poznata, moćni ratnik svoje zemlje i milosrdni čovek, takav bese Nemanja, opisano je u filmu.

Autor spomenika, ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, opisujući rad na spomeniku i njegovu simboliku rekao je da je njegovo delo nastalo posle mnogo pročitanih knjiga o velikom županu. I kako je rekao, „ne možete da prikažete čoveka, a da da ga niste zavoleli”.

Potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović rekao je da je Nemanja postavio idejne osnove za stvaranje moderne srpske države i nezavisne crkve.

Profesor Sima Avramović je poručio da Nemanjin spomenik i srpska državnost izniču iz oslabljene Vizantije, i iz razdeljenog štita stvara se novi ambijent.

„Taj spomenik je jedna memorijalna pjaceta i ocu i sinu i celoj dinastiji i srpskoj državnosti i duhovnosti. Ta duhovnost se vizuelno vezuje za Nemanjinu ulicu a Nemanja gleda prema Hramu posvećenom njegovom sinu”, ukazao je Avramović.

Vajar Svetomir Arsić Basara naveo je da spomenik nije posvećen samo Nemanji već srpskoj istoriji i kulturi, i da je doneo sa sobom i Studenicu i Hilandar.

Nemanja je zidao brojne crkve, a Studenica je kraljica onoga što je ostavio. Iguman manastira Studenica arhimandrit Tihon naveo je da je Nemanja živeo u teškim istorijskim prilikama, a podučio naslednike da se snađu najbolje i da od svega što imaju uzmu najbolje i naprave najbolje.

Film prikazuje i snimke gradnje spomenika, kao i snimke manastira Studenica.

O značaju Nemanje govori i to, kako je prikazano na kraju filma, koliko je ime Nemanja rasprostranjeno u srpskom narodu – majka predstavlja sina Nemanju, dečak najboljeg druga Nemanju, sestra brata Nemanju, unuk dedu Nemanju…

Šta je patrijarh govorio o Stefanu Nemanji

Pre govora predsednika Srbije, na svečanom otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji, na video-bimu je emitovan snimak u kome preminuli patrijarha SPC Irinej govori o značaju Stefana Nemanje , koji je, kako je govorio, bio među vodećim državnicima tog vremena.On je znao šta je značila crkva za jedan narod, govorio je patrijarh Irinej.„Treba da se ugledamo na velike pretke, imamo divne i velike primere. Na nama je da prihvatimo taj put i tu orijentaciju života i da mi dostignemo veličinu bar približnu onoj koju su imali naši veliki preci”, prenosi Tanjug.

Na Savskom trgu u Beogradu intoniranjem himne Srbije počela je svečana ceremonija otkrivanja spomenika jednom od najznačajnijih srpskih vladara, osnivaču srednjovekovne srpske države, velikom županu Stefanu Nemanji.

Svečanosti na Savskom trgu prisustvuju predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, te gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve …

Tu je i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici diplomatskog kora gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, te predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Ivan Stojiljković…

Na Trgu je postavljen video-bim odakle će biti pušten film o Stefanu Nemanji, njegovom značaju za Srbiju i nastanku spomenika, a tokom večeri očekuje se i postepeno puštanje rasvete na trgu, oko spomenika i samog spomenika.

Očekuje se i obraćanje predsednika Vučića i predsedavajućeg Dodika.

Iako nije bilo najavljeno, na Trgu su se okupili građani, a ovom događaju prisustvuje i veliki broj medijskih ekipa.

I režim javnog prevoza je, zbog ceremonije otkrivanja spomenika, izmenjen od 17 do 22 časa.

Nakon svečanog otkrivanja spomenika oko 21 čas, sa svih beogradskih crkvi zvoniće zvona, prenosi Tanjug.

Spomenik Stefanu Nemanji napravljen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.

Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.

Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.

Prvi reljef predstavlja stvaranje države, odnosno slika bitku u kojoj Nemanja stvara Srbiju, drugi Sabor u Rasu iz 1196. godina, kada Nemanja prenosi vlast na sina Stefana.

Na trećem reljefu predstavljen je prenos moštiju Stefana Nemanje iz Hilandara u Studenicu, 1208. godine, nad kojima Sveti Sava miri zavađenu braću, a na četvrtom rodosolov Nemanjića.

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen, razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, jer je, kako je objasnio profesor Sima Avramović Stefan Nemanja koji je bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.

O njemu govori kao o ličnosti koja je „obasjala” srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove, Svetog Savu i Stefana Prvovenčanog, prepoznaje kao one koji su „ustrojili dobar put srpskom otačastvu”.

Predlog za podizanje spomenika velikom županu koji će ubuduće „motriti” na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Krajem te godine, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada usvojila je inicijativu, koju su zatim prihvatili i odbornici Skupštine grada Beograda.

U septembru 2017. godine Sekretarijat za kulturu Beograda raspisao je javni i pozivni, međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu rešenja za obeležje Stefanu Nemanji.

Žiri za podizanje spomenika činili su predsedavajući Nikola Selaković, te članovi vajar, akademik Svetomir Arsić Basara, reditelj Emir Kusturica, vajar Miodrag Živković, slikar, akademik Vladimir Veličković, slikar Nebojša Đuranović, profesor Sima Avramović, arhitekta Milutin Folić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Prva nagrada pripala je čuvenom ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu, u čijem je ateljeu u Moskvi spomenik i izrađen. Završeni su i građevinski radovi na rekonstrukciji Savskog trga, koji će, kako je ranije rečeno, postati novi centar grada.

Trg ima 20.000 kvadrata, posađeno je 250 novih stabala, biće postavljene klupe, dok će nekadašnja zgrada Železničke stanice postati, kako je planirano, Muzej srednjovekovne Srbije.

Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.

Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira, uključujući i Hilandar na Svetoj gori, koji se smatraju njegovim zadužbinama.

Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.

Izvor: politika.rs