(VIDEO, FOTO) IN4S na proslavi godišnjice obaranja F-117A

Pamtim tu noć, bila je baš nalik ovoj, rano proleće i…ni po čemu nalik ovoj, zapravo, ni jednoj, tačnije… Ne postoji noć koja može ličiti na tu – 27. mart 1999. noć kada je Srbija jasno videla- „nevidljivog“ i noć u kojoj je svet više nego jasno video- Srbiju!

Jesmo li se časno odužili herojima, ne znam, nisam siguran ni da smo im se uopšte odužili, no znam da niko od njih to ne ište, zbog toga junaci i jesu junaci- „mali“ ljudi ogromnog srca i još većeg dela.

Samo smo činili ono u šta smo se zakleli: branili svoj narod, branili svoju državu, branili da iko pomisli kako je Srbija, odnosno, tadašnja Jugoslavija, otirač koji mogu zgaziti kako hoće…- veli Đorđe Aničić, ondašnji potpukovnik, zamenik komandanta legendarnog Trećeg raketnog diviziona, čovek koji je možda i najzaslužniji za obaranje čuvenog, po zlu čuvenog, ponosa američke avijacije- F117A- „nevidljivog“ te noći nad noćima ratne ’99. godine.

Istinski heroj, baš kao i svako u ovoj kafani na izmaku novobeogradskih blokova, u kojoj su se posle dve godine ponovo okupili. Đorđe, njegovi saborci, kolege oficiri, rezervisti- nevidljivi junaci, legendarni raketaši, oni zbog kojih je Treći raketni divizion tadašnje Vojske Jugoslavije postao predmet divljenja čak i neprijatelja.

Njih pedesetak, sa suprugama, porodično jer porodica i jesu, godine su prošle, godine su ostavile nešto traga na njima, ali i vekovi da prođu priča o toj martovskoj noći 1999. godine, selu Buđanovci, duši naših ratnika i čudu vojne tehnike američke vojske – ne može proći jer…niko kao Srbi, kao čitav svet, nisu jasnije videli „nevidljivog“ nego tad, oborenog u pitominu srpske njive kao kukolj među žitom…

Noć odmiče, velika porodica slavi, ima i šta- slavi život ponajviše, sve one živote koje su sačuvali podvigom da zastarelom tehnikom i nikad zastarelim srcem junaka, sačuvaju! Skromni i teški na reči. Na reči o sebi iako je o njima pričao čitav svet, priča i danas, no oni su samo sipunili datu zakletvu! Samo?! Kako običaj već nalaže gde je slavlje tu je i torta, a torta ovog diviziona uvek je ista i jednako slatka- F117A od čokolade, više nego vidljiv…

Do stola uz kamernu muziku, kako i priliči „pokojniku“, a onda, s prvim rezom preko krila, na sav glas pesma: „Avionu slomiću ti krila…“ Svakom po parče, baš kao što se narod te noći i narednog dana otimao za parče „nevidljivog“, za parče istorije, za komad večnosti… Još koji sat, još koja priča, još nešto smeha i suza, pa ponovo dogodine, zdravlje od Boga!

Potpukovnik Đorđe Aničić i saborci, skromno, za svoju dušu, bez ikakve pompe i „svetala pozornice“… Samo su činili ono u šta su se zakleli, ako to ikako može biti „samo“?! Ako i jeste njihovo „samo“ ne sme biti naše- Srbija mora da zna i Srbija mora da slavi svoje junake jer svoje živote nisu žalili da bi naše sačuvali! Oborili su „nevidljivog“- na nama je da doveka budu vidljivi i znani! Oborili su „budućnost“- postali su istorija, slavni stroj Trećeg raketnog diviziona Vojske Jugoslavije! Hvala vam za sve div junaci! Vaše je da budete skromni, to je vrlina heroja, naše je da vas neskromno s divljenjem pamtimo i pominjemo! Noć baš nalik ovoj ali ni jednoj drugoj nalik- oboren je F117A „nevidljivi“- nikad svet nije jasnije video Srbiju…

Foto: Vladan Jovančić