Francuski evroparlamentarac: Kosovo je srpsko i tako mora da ostane

Oduvijek sam bio svjestan potrebe da branim Srbe, Francuzima bratski narod, zato što istinom branim evropsku civilizaciju.

Poručuje ovo, u razgovoru za „Novosti“, Nikola Bej, francuski poslanik u Evropskom parlamentu. Ukazujući da Srbe i Francuze povezuju istorijski i prijateljski odnosi, Bej, koji je u više navrata boravio u centralnoj Srbiji, Republici Srpskoj, među Srbima na Kosovu i Metohiji, ističe da su ta putovanja bila prilika da upozna ponosan narod, željan da odbrani svoj identitet i svoje korijene, koji su u potpunosti upisani u evropsku civilizaciju.

Odakle potiče veza sa našim narodom i interesovanje za „kosovsko pitanje“?

– Želio sam da odem na Kosovo da upozorim i javno mnjenje i evropske institucije na sudbinu hrišćana progonjenih u Evropi na zemlji svojih predaka. Već 1999, tokom NATO bombardovanja, branio sam poziciju Srba u Francuskoj kao mladi politički aktivista. I danas na Kosovu Srbi svakodnevno trpe muke i poniženja. To ponekad ide do agresije i ubistva. Režim samoproglašenih kosovskih Albanaca sve više vrši pritisak da protjera posljednje hrišćane sa Kosova, nasilno prisvajajući istorijsku kolijevku srpskog naroda. Moja dužnost kao poslanika Evropskog parlamenta, Francuza i hrišćanina bila je da odem tamo i izrazim svoju podršku Srbima koji pružaju otpor.

Zapadno javno mnjenje je veoma malo informisano o istoriji Balkana i trenutnoj situaciji?

– Bolje rečeno, veoma je dezinformisano. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji, a posebno sukob na Kosovu, prikazani su na pristrasan i ideološki način. Neophodno je otkriti šta se danas dešava na Kosovu, pokazati da su hrišćani žrtve jednog oblika etničkog čišćenja, kako bi se promijenila iskrivljena percepcija koju Zapad ima o regionu.

Da li je Kosovo posljednji geto „moderne, demokratske Evrope“?

– Kosovo je „pseudomafijaška država“ čije su jedino nasleđe lažni spomenici podignuti „herojima“ OVK, kao i benzinske pumpe i hoteli čija je jedina svrha pranje prljavog novca.

– Suočeni sa ovom tužnom stvarnošću, opstaju dragulji srpske kulture, kao što je manastir Dečani, mjesto sjaja, spokoja i viševjekovni prikaz naše evropske civilizacije. Ovaj kontrast je, koliko simboličan, toliko i upečatljiv. Hrišćani koje progoni nelegitimni prištinski režim žive u enklavama i pod pritiskom su da odu. Ovo je jedinstvena situacija u savremenoj Evropi i utoliko je tragičnija.

A, zašto ta Evropa ćuti?

– Brisel je izabrao svoj tabor, a to je NATO. Realnost je nevažna pred ideologijom.

Ima li rješenja za „kosovsko pitanje“?

– Ponuda Brisela, Berlina i Pariza da se Kosovu da nezavisnost u zamjenu za nejasno obećanje o članstvu u EU je uvreda. Kosovo je srpsko i to mora da ostane jer je istorijska kolijevka ovog naroda. Moramo da nastavimo da govorimo istinu o tome šta se dešava na Kosovu, da probudimo zapadno mišljenje o tome kroz šta hrišćani tamo prolaze. Medijsko ćutanje koje skriva pravo stanje jedino je što omogućava zapadnim liderima da nastave da podržavaju Albance. Krajnje je vreme da Evropska komisija, koja dijeli lekcije o ljudskim pravima, poštuje teritorijalni integritet Srbije i osnovne principe međunarodnog prava.

Da li vam je poznata ideja stvaranja „Velike Albanije“? Da li je Evropa svjesna opasnosti koje nosi jedna takva ideja? Ima li Evropa odgovor na priču o takvoj tvorevini, pogotovo ako se uzme u obzir da ova ideja na Stari kontinent donosi talas radikalnog islamizma – Albanci decenijama rade na etničkom čišćenju kosovskih Srba pravoslavaca?

– Velika Albanija je projekat iz 1960-ih. U to vrijeme Tito je već dao status velike autonomije, ali to nije bilo dovoljno onima koji su željeli status autonomne republike. To je dovelo do eskalacije do 1990-ih, bojkota institucija, stvaranja UČK i rata. Ovaj veliki entitet bi bio mafijaška država kakva je danas, kapija za trgovinu oružjem, drogom i radikalnim islamizmom u srcu Evrope. Ova eventualnost koja visi nad Evropom bila bi velika pretnja našoj civilizaciji. Projekat „Velike Albanije“ u kojoj dominiraju muslimani na Balkanu predstavlja direktnu pretnju Evropi. Na prilično sličan način, projekat velikog Otomanskog carstva koji nose Turska i Azerbejdžan sa željom da anektira Jermeniju i iskorijeni Jermene, zahtjeva politički, diplomatski i po potrebi vojni odgovor solidarnosti Evropljana sa Jermenima.

Na pravoslavni Badnji dan i veče, na srpske dječake i mladiće je pucano na KiM, zašto je zapadnim moćnicima i medijima teško da kažu da su žrtve albanskog terora na KiM Srbi?

– Očigledno je da bi, kada bi zapadni mediji i lideri progovorili o ovoj drami, zvanična i lažljiva situacija na Kosovu bila dovedena u pitanje. Na ovoj laži se zasnovala sva akcija NATO i zapadnih sila od 1999…

Reagovali ste i na nedavne događaje u Velikoj Hoči, kada je porodici Petrović oduzeto 40.000 litara vina. Progon kosovskih Srba se nastavlja, šta je krajnji cilj?

– Ova agresija i ta pljačka su me još više dirnuli od kada sam upoznao porodicu Petrović i bio sam zapanjen njihovom dobrodošlicom, koja je bila i tako jednostavna i tako velikodušna u njihovoj gostionici. Cilj je očigledan: uplašiti posljednje hrišćane koji se opiru i koji legitimno žele da brane zemlju svojih otaca.

Za šta je Srbija bila kriva te 1999, zašto je NATO poslao bombe na našu zemlju?

– Srbi su bili krivi što su željeli da žive među sobom, što su željeli da nađu svoju naciju ujedinjenu, nezavisnu i jaku. To je ono što je dato skoro svim narodima Evrope, čuveno „pravo naroda na samoopredeljenje“. Sramno je da je to Srbima zabranjeno.

Kakve utiske imate o srpskim manastirima koji su dio srpske srednjovjekovne kulturne baštine na KiM?

– Imao sam priliku da posjetim mnoge od njih. Oni su odraz naše velike zajedničke civilizacije, „bijelog plašta crkava“ koji pokriva Evropu. Utoliko je dirljivije što su ovi manastiri već toliko puta preživjeli razna bombardovanja i napade, a što će u budućnosti biti još ugroženiji. Evropa bi trebalo da ih očuva i zvanično zaštiti.

Bej se tokom posljednjeg boravka u Beogradu sreo sa direktorom Vladine Uprave za dijasporu i Srbe u regionu, inače Francuzom Arnoom Gujonom.

– Tokom mog posljednjeg boravka u Beogradu bio sam srećan što sam tu zatekao i Arnoa Gujona, sadašnjeg direktora Vladine Uprave za dijasporu i Srbe u regionu, sa kojim sam dijelio političke borbe u Francuskoj i koji je odlično radio na podršci Srbima na Kosovu. Podrška srpskoj stvari je jednostavno dužnost prema kojoj me gura moje francusko i evropsko srce.

Pravoslavni Božić proveli ste u RS?

– Prisustvovaoo sam pravoslavnoj službi u Sabornom hramu Hrista Spasitelja, polaganju vijenaca ispred spomenika u čast novorođenčadi koja su umrla u banjalučkoj bolnici 1992, ceremoniji dodjele godišnjih medalja i raznim događajima vezanim za Dan Republike Srpske, svečanoj paradi u Istočnom Sarajevu – zaključio je Bej za Novosti.