Freie Welt (FW): Propast neograničene globalizacije: krize evra, migracije i pandemija

Piše: Beatris von Štorh, vojvotkinja od Oldenburga, potpredsednica Kluba poslanika AfD u njemačkom Bundestagu

Kriza evra, kriza migracije pa onda globalna pandemija: to je rezultat neograničene globalizacije i denacionalizacije, a obe su od godine 2000. centralni projekti velikog dela etabliranih elita.

Po okončanju „Hladnog rata“ etablirane elite su sanjale o “Kraju Istorije”, jednom postnacionalnom svetu bez granica. I o tome da internacionalnu politiku zamene svetskom unutrašnjom politikom. Dve decenije posle prijema Kine u Svetsku Trgovinsku Ogranizaciju (WTO) i uvođenja evra – što su bila dva fundamentalna akta u realizaciji tog projekta- svi smo danas svedoci propasti ove utopije.

Iluzija etabliranih elita je bila stvaranje postnacionalnog sveta bez granica. Demokratska nacionalna država je trebala biti „mic po mic“ razgradjena. Njene kompetencije je trebalo da bude prenesene na transnacionalne organizacije poput Evropske Unije, UN i NGO-s, tzv. “nevladine organizacije”. Nacionalne valute poput nemačke marke, francuskog franka ili italijanske lire morale su po tom planu da nestanu isto kao i nacionalne granice i granične kontrole. Nacionalne odluke i zakoni su trebali biti odmenjeni “evropskim” i globalnim odlukama i propisima.

Rezultat tog projekta: nekontrolisano strujanje kapitala, nekotrolisani talasi migracija i nezaustaviva širenja epidemija. U bezgraničnom, “postancionalnom” svetu -bez nacionalnih međa i regulativnih sistema- nema više barijera koje bi pomogle da se krize i konflikiti regionalno ograniče: kriza državnog budžeta u Grčkoj je ugrozila ušteđevine nemačkih građana, jedan građanski rat na Bliskom Istoku destabilizuje svojim migracionim strujanjima celu Evropu a izbijanje epidemije u Kini dovodi do zamrzavanja javnog života ne samo u Nemačkoj.

Ove tri užasavajuće krize u samo jednoj deceniji -evrokriza, migraciona kriza i pandemija- su obelodanile totalno podbacivanje novog “postancionalnog” poretka, kojeg su nam etbalirane elite pokušale prodati za “Zlatnu eru” blagostanja, bezbednosti i kooperacija. Da stvar bude gora: te etablirane elite sve ove krize smatraju prihvativim kolateralnim štetama svog nauma.

Zato istina izgleda ovako: posledice tog projekta su slom celih nacionalnih ekonomija, krađa ogromnog dela narodne imovine, pucanje sistema socijalnog osiguranja, uzdrmavanje javnog poretka kao i ugrožavanje života i zdravlja miliona ljudi.

Kao odgovor na krizu koju su svojom “postancionalnom” politikom izazvale, etablirane elite zahtevaju primenu “evropskih” ako ne i globalnih rešenja. Koje su se uvek, ali uvek pokazala kao apsolutna fatamorgana. Dok su problemi, koje otvorene i nekontolisane granice uz denacionalizaciju kompetencija odlučivanja, apsolutna realnost.

Niko se ne drži ni Mastriškog Ugovora ni fiskalnog pakta a spoljne granice EU do danas nisu pod kontrolom, a da ne govorimo o fantomskom “mehanizmu preraspodele” migranata po državama EU koji je od kad su ga smisli bio samo mrtvo slovo na trpeljivom papiru, isto kao i mnogohvaljeni dogovor EU-Turska.

Ni u trenutnoj pandemiji korone EU nije uspela da do sada načini ikakav konstruktivni doprinos. Ekonomske, socijalne i ljudske posledice neograničene globalizacije su daleko dramatičnije od bilo kakvih navodnih koristi od nje.

Kao jedina luka spasa se i u ovoj pandemiji pokazala nacionalna država, po kojoj etablirane elite pljuju iz sve snage. Isključivo nacionalne države mogu da saniraju svoje državne budžete a kroz privredne reforme da sačuvaju blagostanje svojih građana. Za vreme migracione krize su nacionalne države Austrija i Mađarska preuzele vođstvo država Balkana i ukinule internacionalnu “balkansku rutu” migracija. U današnjoj pandemiji posledice pošasti korone svim silama suzbijaju nacionalni zdravstveni sistemi nacionalnih država a ne neka tamo Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO), do balčaka ogrezla u prevari i korupciji.

Vreme je da se sada svede bilans politike globalizacije poslednjih 20 godina. Obećanja etabliranih elita su se sva zajedno pokazala kao lažna. Neograničena globalizacija je dovela brutalno do suprotnosti onome, što je ta elita narodima bila obećala: ukidanje nacionalnih valuta i neregulisani protok kapitala je doveo do politike niskih i negativnih kamata, transfer-unije dugova i propasti banaka a propovest etabliranih elita o nekakvoj “svetskoj otvorenosti” i “toleranciji” do kulturalnih i religioznih konflikata.

Činjenica je da u pandemiji korone etablirane elite iz ideoloških razloga nisu blagovremeno zaustavile internacionalni putnički saobraćaj. Rezultat je uvođenje vanrednih stanja te policijskih časova pa sad ni preko praga sopstvene kuće ne smemo da kročimo. Time je njihova centralna parola “Free Movement” dovedena ab absurdum.

Utopija bezgranične globalizacije je isto tako doživela slom kao i srodna joj utopija komunizma. Što ne znači da treba da se oprostimo od našeg internacionalnog trgovanja i umreženosti svetske privrede. Ali to itekako znači da globalizirani svet moramo postaviti na nove, realistične noge. A baza tog realizma može biti samo jaka nacionalna država: pandemija korone je najbolji dokaz.

Jačanje nacionalne države i nacionalnih granica omogućava da naše građane zaštitimo od potresa u drugim delovima sveta te da sprečimo da ceo svet bude -svako malo- uvlačen u reginalne krizi i konflikte.

Svaka pojedinačna država mora biti u stanju da fleksibilno odgovori na izazove. Pandemija korone nas ponovo uči da nije samo moguće zatvoriti granice. Ne, u ovakvim kriznim situacijama je zatvaranje granica pitanje života i smrti. Korona je dokaz.

Prevod: Mirko Vuletić

Pročitajte još:

(VIDEO) Rasistički delirijum Krivokapića: U Srbiji su ljubili papuče i prodavali svinje dok je Cetinje bilo slobodno