Фундус на домаћи начин

Пише: Батрић Бабовић

Ово је најљепша ријеч за актуелни тренутак. Прости превод са латинског на српски језик значи дно. Посједује га више органа у људском организму. Најзначајнији су око и желудац. У односу на око код желуца је ствар деликатнија. Фундус је на све три равни усправне осовине човјека у самом врху анатомије овог органа.

А дно у нормалним системима и уређеним структурама никада није на врху него на дну. Сада се са неке друге стране поставља питање шта је и гдје је дно. Међутим, поставља ли ико питање ко је дно, или коме или чему се стреми ако се налазимо у дну или на дну? Нико о томе не потеже помисао, а камоли да поставља најлогичније и можда најрањивије питање. Желудац је орган за варење хране. Може да свари све у опсегу вриједности капацитета варења хлороводоничном кисјелином. Како ће се сварити сазнања са небоносних апликација, рад виталних државних институција и непостојање границе између клоналних и институционалних овлашћења? Зна ли се ко је врх а ко база пирамиде која је уређивала квалитет сваког живота и његов домет под кровом земаљске Црне Горе? Постоји ли желудац за ова варења у самом систему институционалне државе? Док ова питања чекају одговоре, велике сумње падају на мале играче, а велике игре иду кроз фиктивно сукобљене и реално уједињене системе без бизнис баријера. Транге-франге модел не престаје да функционише, најличнија земља на свијету добија дозиране европеизоване контуре закона и норми које на рђаве навике домаћег становника дјелују као кула од карата на реалну градњу. Макијавелизам цвјета, половична памет буја као коров, а здрави разум понире као мали поток под феноменом суше. Лажне вриједности постају одредница квалитета и сигурног хијерархијског успона, а знање и добро владање слабост и немоћ личности које посједују ове карактерне црте. Поједини медији имају улоге филтера, (не)јасног интерпретатора, усмјеривача, коректора и дозираног преносника опасних факата. Понекад се стиче утисак да су такве фаланге у стварности, реалне политичке пирамиде и стварни власник црногорског системског желуца и његовог фундуса. Зато је процес законских остварења и аферних варења селективан, успорен или убрзан. Такав поремећај стварних друштвених процеса и слика води ровитим „коначним решењима“. Многа „коначна решења“ остаће Дамоклов мач над слободом и демократијом. Да би то било спријечено мора бити лоциран исходник дигестивног система са својим централним тијелом. Име тијела је фундус. Име врха је непознато. Ствари се гледају од 2020. године а тенденциозно се пренебрегавају временски интервал 1945-2020 и његова субјединица 1990-2020. На крају произилази да је врх исто што и фундус. Зачарани круг се све брже и брже окреће. Куда се иде том циркулацијом остаје непознато.

Исто је и са локалитетом системског желудачног фундуса. Епилог свих процеса јесу кибле препуњене несвареним садржајима прошлости. Неко је ипак рекао да је након горких пилула и дуготрајних пролива будућност извјеснија. Желудац лоциран изван граница нашег видокруга ради давно започети посао. Претакања не престају. Ко ће бити (не)сварен знаће се. Кад-тад!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: