Габријел Марсел о Ловћену: Насртај на светињу
1 min read
Његошева капела на Ловћену
Сјећање на пут који се од Котора пење окукама уз голе стрмени планине до заравни на којој је налази Цетиње мала престоница Црне Горе, није се избрисало из мога мога памћења од времена кад сам 1937 путовао у Далмацију и околне области. То је свакако један од најљепших предјела Јадрана. Али не бих се усудио рећи да поново видим малу византијску цркву која се уздиже на врху Ловћена и која представља за Црногорце и Србе уопште, светилиште с којим се ни једно друго не може поредити. Јер управо ту у тој скромној капели, срушеној 1916 од стране Аустријанаца, али обновљеној неколико година касније од стране краља Александра, почива славни пјесник Његош. То мало здање било је до сада поштеђено од нападаја технике и унижавајућих видова граје што их она одвећ често доноси. И управо је то светилиште непосредно угрожено једним скрнавитељским пројектом од стране Цетињске општине. Ова намјерава, не само да сруши малу цркву, него и да заравни врх Ловћена и ту подигне један гломазни споменик чија је макета била направљена има неких педесет година од стране вајара Мештровића.
Да би се разумјела емоција коју је изазвао један такав наум у југословенској јавности, треба подсјетити каква је била необична судбина Његошева. Једини можда у модерним временима, он је усредсредио у себи за свога кратког битисања – 1813-1851 – троструко својство владара, владике и пјесника. Наслиједио је у седамнаестој години, под именом Петар II, свога стрица Петра I који је и сам управљао као владар владика том малом непокорном државом Црном Гором која је успјела да одржи своју независност у крилу Отоманског царства. Његош који је био хиротонисан за владику у Санкт-Петербургу у двадесетој години живота, узносио је Пушкина, одржавао је односе с Италијом чији је језик познавао, а с друге стране могао је да чита дјела Ламартина и Виктора Игоа објављена за његова живота. Он је прије свега творац двије велике поеме, Луча Микрокозма и Горски вијенац које су за Црногорце и све Србе чак најскромније, исто што и Божанствена комедија за италијански народ у цјелини. Та велика дјела чији се превод на француски може пожељети, имају у исти мах национални, хришћански и космички дух. Но, он је дао саградити на врху Ловћена ту црквицу посветивши је своме предходнику. За вријеме болести којој ће подлећи, иразио је изричиту жељу да ту почива.
Зачуђујуће је да Општина Цетње, наводно из туристичких разлога и тобоже да ода почаст пјеснику, може да намјерава да прекрши јасно изречени завјет од стране човјека који је отјеловљавао чудесним сјајем саму душу Црне Горе. Нека буде допуштено нама Французима, да се обратимо југословенској влади, заправо самом Предсједнику Титу и изразимо наду да се својим неоспорним ауторитетом супротстави једној иницијативи која представља праву профанацију.
Фигаро, 12 јуна 1970
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Koliki je bio znacaj Njegoseve kapele na Lovcenu govori cinjenica da su cak i tadasnje posleratne komunisticke vlasti dozvolile da se u grbu SR Crne gore nadje Njegoseva crkvica-kapela,sto je iznenadjujuce imajuc u vidu koliko su komunisti bili protiv religije i verskih objekata,da su cak i sa spomenika kulture ako ih nisu mogli srusiti,uklanjali verska obelezja. A posto su u slucaju CG ipak dozvolili ovakav grb, to samo govori koliko je u narodu bilo ogromno postovanje za Njegosa i za njegovo grobno mesto-kapelu,kao njegovu testamentarnu zelju, da se tada iako neposredno posle rata nisu usudjivali da zabrane takav grb.Nazalost sedamdesetih god.su se nasle izdajice roda svoga,i srusili kapelu,ponizili Njegosa i prekrsili njegov zavet!
Хвала Милце. Јесте пола вијека сам приложио ловћенском олтару.
Ево још један текст осим оног назначеног горе
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/sumraklovcena.html
Molim vas da poslusate sta kaze gospodin Komnen Becirovic,ako se ne varam gospodin je bio borac da se ne rusi kapela na Lovcenu,i najbolje je upoznat sa cijelim slucajem i najmerodavniji da kaze svoj sud o tome.Smatram da nema razloga da se ovako pljujemo i vrijedjamo izmedju sebe,Njegos je nas,pa nazivali sebe Srbima ili Crnogorcima,smatram licno,da smo duzni da ispostujemo Njegosevu poslednju volju,da pociva u kapeli na lovcenu,jasno i precizno je to rekao na samrti,svako rasprava je tu izlisna.Prestanimo vise bar po tom pitanju da se dijelimo.
Po izricitoj zelji njegosevoj vratiti kapelu toje jedino ispravno.onje mozda jedini vladika koji nema svoje vjecno pocivaliste u crkvi „sramota“
Betoven ne može bez Srba, ko svaki pravi Srbin , krv vuče pravo na in4s, pustite zalutali ovcicu da se vrati korjenima, živio ti nama brate Srbine, dosadno bi bilo bez takvih.
Каква губава сподоба овај Блентовен! Не би требало пуштати његове бљувотине на портал.
Каква губа овај Бленовен! Не би требало пуштати његове бљувотине на портал.
Vi str manjinama u CG, ali vrlo bezobrazna i agresivna. Ovdje se zloupotrebljava stara izjava nekog Francuza koja je antikomunistički motivirana.
Ti si agresivna; brzobrazna, nakaradna i naopaka manjina.
Nije!
On je samo teško bolestan.
A bolesni u glavu su odavna većina!
На адресу оних који оптужују краља Александра за рушење капеле на Ловћену
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Kapa dolje!
Наравно да је ово обраћање великог ххришћанског филозофа, као и других славних личности, Жана Касуа, Андре Малроа, Пјер Емануела… остало без одговора од стране Броза и његових слугатора, толика је била завјера против Његошевог српсског Ловћена.
Додуше Блажо Јовановић, као предсједник Уставног суда Југославије који је у крајњој инстанци решавао судбину Његошеве капеле, одговорио је муцаво скоро немушто Жану Касуу да капела мора да се миче. Подсјетимо да је Касу бранио Броза од француских комуниста у вријеме Инфорбироа и зато позиван и призиван у Југославију и био на Ловћену.
Zelenaš – Što ga onda ne proglase svecem? On im je važan da ga koriste za posrbljivanje Crne Gore, a ne kao sveštenik i mitropolit. pročitaj radove Nikodima Bogosavljevića. Obnovom kapele bi da šalju političke poruke.
Ajde bre avetinjo jedna ucuti i postedi nas tvojih budalastih komentara
Kakvo, jadi te ne snašli, posrbljavanje Srba. U antropoloških istoriji u CG samo imamo tzv. poturcivanje
tj. uzimanje islama, jer Osmanlije nisu dijelile partijske knjižice, pa se nekako moralo pokazat gazdama. Zatim imamo fenomen montenegrisanja tj. ‘ nije djedo moga’ svarit unuka da mu bude nadređeni ‘ fenomen. Jadi te ne znali edukuj se, nidje od male grupe nije nastala velika , no obrnuto. Samo jezik prati, čitaj malo antropologiju, tu ti je sve pojasnjeno mrco.
To smo samo mi avetni mogli da uradimo.
Betoven i Zelenaš ne avetajte i ne brukajte VLADIKU RADA.
Čitav svijet zna nako mi da je VLADIKA I GOSPIDAR NJEGOŠ utamnučen.I dok se ne vrati u svoju kapelu i ispuni amanet koji nam je dao.Bruka i zlo na Crnu Goru.
KUS OLOSU KONVERTITSKI!
Što se vi toliko bunite zbog te kapele? Jedna od zamjerki koju SPC upućuje Njegošu i zbog čega ne želi da ga proglasi svecem i želja da tu bude sahranjen. Sa jedne strane zamjerate mu, a sa druge hoćete to da vratite.
Никад нијесам чуо да је СПЦ замјерила Његошу што је ту сахрањен…
KUS OLOSU KONVERTITSKI!
Kus Ti anonimus, ne prisvajaj i ne kradi Njegoša !
Dalje od Lovćena i Crne Gore!
Zumara, koji si ti blavor montegrijski!
E, ako ti ne odbraniš Lovćen od Srba(!?), niko neće.
Pih tranjo tranjava.